Da li bi Rusi zaista gađali satelite atomskom bombom? Posledice bi bile stravične, a već imaju drugo svemirsko oružje

Zapadni mediji ovih dana intenzivno pišu o tome Rusija razvija "zabrinjavajuće" novo nuklearno protivsatelitsko oružje, koje prema američkim informacijama tek treba da rasporede u orbitu. 

Portparol Bele kuće Džon Kirbi komentarisao je glasine koje potekle od strane republikanaca u Kongresu o "ozbiljnoj pretnji po nacionalnu bezbednost". Međutim, on to nije potvrdio i odbio je da otkrije precizne detalje o toj navodnoj pretnji tokom obraćanja 15. ferbuara.

Oružje zvuči kao koncept iz naučne fantastike i baziralo bi se na nuklearnim bojevim glavama koje bi bile lansirane u svemir.

Moskva je optužila SAD da koriste ove tvrdnje kao varku da primoraju Kongres da „milom ili silom“ odobri dodatnu pomoć Ukrajini.

Kirbi je donekle "spustio loptu", rekavši da ne postoji neposredna pretnja za američku javnost, ali nije negirao da takvo oružje postoji.

„Ne govorimo o oružju koje se može upotrebiti za napad na ljudska bića ili za izazivanje fizičkog uništenja, ovde na Zemlji“, rekao je on.

 
Kirbi je dodao da je predsednik SAD Džo Bajden obavešten o obaveštajnim podacima i da njegova administracija razvoj oružja shvata veoma ozbiljno. Kaže da je šef Bele kuće već naredio „direktan diplomatski angažman sa Rusijom” zbog pretnji.

Iako ovo konkretno oružje zvuči neverovatno, u izveštaju koji je prošle godine objavio Centar za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu, sugeriše se da Rusija već razvija niz antisatelitskih (ASAT) oružja, uključujući raketu koja je uspešno testirana protiv neispravnog satelita iz sovjetske ere u novembru 2021. 

Jedna od autorki izveštaja, bivša najviša obaveštajna zvaničnica Pentagona Kari Bingen, rekla je za BBC da je Rusija tokom svog rata u Ukrajini već koristila niz drugih metoda, kao što su sajber napadi i ometanje elektronskim oružjima, da prekine satelitsku komunikaciju.

„To je već deo njihove doktrine ratovanja“, kazala je ona.

Martjonov: Rusija već ima "satelite inspektore" i antisatelitske rakete 

Ruski vojni ekspert i bivši oficir u SSSR-u Andrej Martjonov, koji je objavio objavio tri knjige o odnosu snaga Amerike i drugih sila u 21. veku, takođe je komentarisao ovo navodno oružje na svom blogu. Po njemu, nema potrebe za ovakvim oružjem jer je Rusija već razvila druge sisteme za onesposobljavanje satelita, poput PVO sistema i malih satelita koji mogu da priđu američkim i izbace ih iz stroja.

"S-500 i S-550 su potpuno sposobni anti-satelitski sistemi na orbitama do 1.000 km gde se nalaze najvažnija sredstva američkog ISR (obaveštajni, nadzorni i izviđački sistemi prim. aut.), posebno sateliti "Keyhole" u ​​niskoj orbiti. Plus, postoje sateliti inspektori koji mogu da promene orbitu i obave posao, kao što su uradili sa najnovijim optičkim Keyhole satelitom tako što su kružili oko njega i fotografisali njegove optičke zumove. To znači da bi u slučaju, ne daj Bože, rata bilo dovoljno samo prskanje specijalnom bojom da oni više ne mogu da se koristite. Naravno, uvek postoji opcija da se raznese u njegovoj blizini, ali zašto gubiti dobrog "inspektora" sposobnog da izvede isti trik na velikom broju neprijateljskih satelita", navodi Martjonov.

Russian Defense Ministry

Više zemalja razvija i testira antisatelitska oružja

Antisatelitska oružja postoje maltene isto koliko i sateliti. Koriste se za uništavanje ili onesposobljavanje satelita, bilo fizičkim uništenjem (udaranje u satelit projektilom ili drugim satelitom) ili nekinetičkim napadima, kao što su elektromagnetno ometanje, laseri i sajber napadi.

Sateliti koji kruže u svemiru su neophodni za svakodnevne funkcije života na Zemlji. Podaci koji prolaze kroz satelite omogućuju pozicioniranje, navigaciju, komunikacije na koje se moderno društvo oslanja, od finansijskih transakcija do navigacije Globalnog pozicionog sistema (GPS). Osim ovih civilnih upotreba, ti sistemi su neophodni za sigurnu vojnu i druge komunikacije unutar vlada država, kao što su obaveštajni podaci, komanda i kontrola, upozorenje o lansiranju raketama i još mnogo toga.

Destruktivni ASAT-i još uvek nisu korišćeni u ratu, ali zemlje poput Rusije, Indije, Kine i Sjedinjenih Država pokazale su svoju sposobnost da korste takvo oružje probnim uništavanjem sopstvenih satelita. Kako se oslanjanje mnogih zemalja na svemir povećava, sposobnost da se zapreti satelitima rivala je od velikog značaja. Pored toga, ASAT testovi su stvorilo mnogo krhotina koje orbitiraju oko Zemlje što je problem za širu međunarodnu zajednicu zemalja koje se bave svemirskim projektima, navodi Atlantski savet. 

Nuklearna detonacija u orbiti bi izazvala masovno uništenje

Prema izveštaju ovog tink-tenka kinetički napad sa Zemlje na bilo koji mali satelit bio bi veoma neefikasan. Međutim, nuklearna detonacija u svemiru bi značajno ozračila orbite koje koriste brojni američki vojni sateliti, uzrokujući njihovu degradaciju u nedeljama i mesecima nakon detonacije, osim ako nisu posebno ojačani protiv radijacije. 

Nuklearna detonacija na velikim visinama protiv satelita u niskoj orbiti Zemlje (HALEOS) takođe bi oštetila hiljade civilnih satelita iz svih nacija, što bi dovelo do oružjem masovnog uništenja.

Moskva ima istoriju postavljanja satelita na nuklearni pogon koji nisu nuklearno naoružani. Rusija trenutno oživljava svoj satelitski program na nuklearni pogon, koji mogu da generišu dodatnu energiju za napajanje elektromagnetnih ometača, radara i drugih sistema za ometanje satelita. Nuklearna energija u svemiru se takođe može koristiti za pogon svemirskih letelica, što bi im omogućilo da menjaju orbite češće od satelita sa konvencionalnim pogonom. Ipak, ruski satelit na nuklearni pogon je dosta manje alarmantan od satelita sa nuklearnim oružjem, jer ne bi bio porušio međunarodne norme, niti bi Rusiji dao mogućnost da jednim potezom degradira veliki deo svih satelita u orbiti.