Šuma devonskog perioda: Najstariji fosilni ostaci drveća otkriveni na severozapadu Engleske

Najstariji fosilni ostaci drveća na svetu, stari 390 miliona godina, pronađeni su u visokim liticama duž peščanih obala Devona i Somerseta na severozapadu Engleske. Fosilizovano drveće je najstarije ikada pronađeno, otprilike četiri miliona godina starije od prethodnog rekordera, koji je pronađen u državi Njujork.

Fosilizovano drveće, poznato kao Calamophiton, liči na palme ako se gleda iz daljine, ali je bilo "prototip" drveća koje danas poznajemo. Umesto punog drveta, njihova debla su bila tanka i šuplja u sredini i bila su visoka između dva i četiri metra. Nedostajalo im je lišće, njihove grane su bile prekrivene stotinama struktura nalik grančicama, prenosi Gardijan.

Fosili su pronađeni u blizini Mineheda, na južnoj obali Bristolskog kanala, u blizini današnjeg Butlinovog kampa za odmor.

"Ovo je bila prilično čudna šuma, ni naik bilo kojoj šumi koju biste danas videli", rekao je profesor Nil Dejvis, geolog sa Univerziteta Kembridž i prvi autor studije.  

Naučnici su ranije pretpostavljali da ovaj deo engleske obale ne sadrži značajne biljne fosile, ali ovo otkriće pokazuje kako je rano drveće pomoglo u oblikovanju pejzaža i stabilizaciji obala reka pre stotina miliona godina. Rezultati su objavljeni u Žurnalu geološkog društva. 

Šuma datira iz devonskog perioda, između 358 i 419 miliona godina, kada je život započeo svoju prvu veliku ekspanziju na kopnu. Do kraja perioda pojavile su se prve biljke koje su nosile seme, a najranije kopnene životinje, uglavnom zglavkari, su već postojali.

"Devonski period je fundamentalno promenio život na Zemlji. To je takođe promenilo način na koji su voda i zemljište međusobno delovali, pošto su drveće i druge biljke pomogle stabilizaciji sedimenta kroz njihov korenov sistem, ali i dalje se malo zna o najranijim šumama", rekao je Dejvis.

Fosilna šuma koju su identifikovali istraživači pronađena je u formaciji peščara Hangman, duž severnog Devona i zapadnih obala Somerseta. Tokom devonskog perioda, ova regija nije bila vezana za ostatak Engleske, već je ležala južnije, povezana sa delovima Nemačke i Belgije, gde su pronađeni slični devonski fosili.

"Kada sam prvi put video slike stabala drveća, odmah sam znao šta su, na osnovu 30 godina proučavanja ove vrste drveta širom sveta. Bilo je neverovatno videti ih tako blizu kuće. To je prva prilika da direktno pogledamo ekologiju ovog najranijeg tipa šume, da protumačimo okruženje u kojem je raslo drveće Calamophiton i da procenimo njihov uticaj na sedimentni sistem", rekao je dr Kristofer Beri, paleobotaničar sa Univerziteta u Kardifu i koautor studije. 

Terenska pretrraga obavljena je duž najviših morskih litica u Engleskoj, od kojih su neke dostupne samo čamcem, i otkrila je da je ova formacija peščara zapravo bogata biljnim fosilnim materijalom iz devonskog perioda.

Tokom te ere, lokacija je bila polusušna ravnica, ispresecana malim rečnim kanalima koji su se izlivali iz planina ka severozapadu. Pojava prvih čvrsto zbijenih grozdova drveća uticala bi na način na koji su reke tekle, rekli su istraživači.

"Ljudi ponekad misle da su britanske stene dovoljno pregledane, ali to pokazuje da njihovo ponovno razmatranje može doneti nova važna otkrića", rekao je Dejvis.