I srpski naučnici mogli bi da učestvuju u potrazi za gravitacionim talasima i projektu gradnje Ajnštajnovog teleskopa

Član saveta CERN-a prof. dr Petar Adžić izjavio je danas da je, potpisivanjem ugovora sa fizičarima iz Italije, dodata mogućnost za učestvovanje srpskih fizičara u gradnji Ajnštajnovog teleskopa, podzemne laboratorije za detektovanje gravitacionih talasa. 

"Nadamo se da ćemo u toku sledeće godine razgovarati i definitivno odlučiti da pristupimo projektu Ajnštajnovog teleskopa. Biće to nešto novo za sve nas, a mi imamo fizičare kojima nije nepoznata ta materija, pogotovo u teorijskom smislu", rekao je Adžić za Tanjug. 

Kaže da je Ajnštajnov teleskop odlična šansa za srpske fizičare i u eksperimentu i u teoriji, jer će u izgradnji ovog projekta biti korišćene najnovije tehnologije, uključujući i kvantnu tehnologiju za izgradnju sofisticiranih ogledala koja su, napominje on, važan deo tog instrumenta. 

Kako je objasnio, Ajnštajnov teleskop je podzemna opservatorija koja je zasnovana na poznatom Majkelsonovom interferometru, sa ciljem da se utvrde i registruju gravitacioni talasi i efekti koji dolaze duboko iz svemira. 

"To nije prva laboratorija, ima ih nekoliko koje su već u opticaju i koje rade. Jedna je 2015. godine registrovala gravitacione talase, a Ajnštajnov teleskop je laboratorija koja tek treba da se konstruiše. Očekujemo da počne sa konstrukcijom 2026. godine, a ekspolatacije će trajati oko 10 godina", naveo je Adžić.

Tanjug/Nebojša Raus

On kaže da će se Ajnštajnov teleskop razlikovati od svih postojećih laboratorija po vrlo velikoj osetljivosti koja je, kako je naglasio, najbitniji faktor za registrovanje osetljivih događaja i fenomena koji dolaze duboko iz svemira. 

"Naši fizičari iz Instituta za fiziku i Fizičkog fakulteta obnovili su ugovor sa kolegama iz Italije, koji će biti jedna od dve ekipe u tom velikom projektu, i osnivači. Trenutno se još uvek ne zna mesto gde će biti instalirana laboratorija, postoje dva kandidata - Sardinija i mesto na tromeđi između Nemačke, Holandije i Belgije", izjavio je Adžić..

Napomenuo je da se već sada zna na osnovu registorvanih prethodnih gravitacionih talasa, da se ostvaruju određene predikcije koje su ranije postojale u teoriji. 

Adžić dodaje da sam Albert Ajnštajn, koji je bio jedan od poslednjih predlagača mogućnosti postojanja gravitacionih talasa, nije verovao da će ikada biti detektovani.

"Mnogi poznati fizičari su potvrdili takvu mogućnost i bili za to, a 2015. godine taj događaj konačno registrovan. Nije u pitanju samo registrovanje gravitacionih talasa, biće tu dosta informacija koje dolaze od najranijeg stadijuma razvitka univerzuma", najavio je Adžić.