Svemirska odiseja bez presedana: "Vilin konjic" traži gradivne elemente života na svetu udaljenom milijardu kilometara

Nasina misija "Dragonfly" (u slobodnom prevodu "Vilin konjic") deluje kao naučna fantastika, ali američka svemirska agencija zaista radi na njoj.

Plan je da se na Saturnov mesec Titan lansira leteća sonda veličine automobila, koja će će istraživati njegove okeane od metana i peščane dine za koje se smatra da kriju osnovna jedinjenja potrebna za nastanak života.

Misija je, doduše, još u fazi osmišljavanja, a 28. novembra dobila je zeleno svetlo za projekat konstrukcije uređaja koji će istraživati na stotine kilometara kvadratnih terena na Titanu. Planirano je da traje tri godine, tokom kojih će "Vilin konjic" leteti s mesta na mesto i ispitivati "prebiotske" uslove.

"Ovo je zaista jedino mesto u Sunčevom sistemu sa ovakvim hemijskim uslovima", kaže za Mashable Elizabet Turtl, planetolog Laboratorije za primenjenu fiziku "Džons Hopkins" univerziteta i glavni istraživač misije.

profimedia

Osim toga, na ovom svetu vidi se nagoveštaj onoga kako je možda izgledala Zemlja u najranijem periodu od nastanka i kako su sastojci potrebni za nastanak živih stvorenja tu dospeli.

Iako je misija "Dragonfly" primarno osmišljena da nađe odgovor na pitanje koja sve jedinjenja postoje na Titanu i šta od njih može nastati, takođe se bavi time da li je to naseljivo nebesko telo i da li ima potencijalne tragove života.

Lansiranje "Vilinskog konjica" planirano je za 2028. godinu, a počeće istraživanje oko Titanovog ekvatora sredinom 2030-ih. Letelica koja će biti poslata na ovaj Saturnov mesec moći će da leti oko deset kilmetara dnevno na temperaturama koje dostižu i -143 stepena Celzijusa.

"To je gotovo nezamislivo hladno okruženje, ali većina tehnologija već postoji", kaže Turtl.

Na primer, kamere koje će se koristiti na "Vilinom konjicu" već su testirane na roverima u surovim uslovima na Marsu, a gama i neutronski spektometar koji će analizirati sastav površine Titana ispitan je u misijama na Marsu, Merkuru, Mesecu i nekoliko asteroida.

Robot će se kretati na nuklearni pogon, koristeći sistem sličan Marsovim roverima, a njegovo funkcionisanje će pre lansiranja biti testirano u laboratorijskim uslovima sličnim onim na Titanu.

Naime, Laboratorija za primenjenu fiziku napravila je "Titanovu komoru", prostranu prostoriju u obliku kocke u kojoj će temperatura biti približna onoj na Saturnovom mesecu. 

Nedavno je uspešno u njoj testirana elektronika za ključne rotore "Vilinog konjica", kaže Turtl .

Kada dođe na Titan, udaljen oko 1,2 milijarde kilometara od Zemlje, letelica će moći da se kreće s većom lakoćom nego na našoj planeti, jer je na tom mesecu atmosfera četiri puta gušća, a gravitacija mnogo slabija. Očekuje se da će "Vilin konjic" vredan oko 850 miliona dolara, dostizati visinu od oko 4.000 metara.