Preko trnja do Nobela: Mnogi su ih obeshrabrivali, ali Katalin Kariko i Dru Vajsman nisu odustali od mRNK vakcine

Alfred Nobel je u testamentu izneo želju da se njegovo bogatstvo iskoristi za nagrađivanje onih koji donesu "najveću korist čovečanstvu". Ove godine, Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu dobili su dvoje saradnika i prijatelja: biohemičarka Katalin Kariko iz Mađarske i američki imunolog Dru Vajsman za otkrića koja su dovela do razvoja vakcine protiv kovida 19.  

"Ovogodišnja Nobelova nagrada prepoznaje naučno otkriće koje je iz temelja promenilo naše razumevanje interakcije informacione RNK i našeg imunog sistema. Ovo otkriće je tokom nedavne pandemije dalekosežno uticalo na društvo", ocenio je Rikard Sandberg, član Nobelove skupštine u Karolinska institutu. 

Photo AP

Tradicionalno, proizvodnja vakcina podrazumeva gajenje virusa ili njihovih delova, koje treba pročistiti i oslabiti njihovo dejstvo. Novi pristup, nagrađen najvišim priznanjem u svetu medicine, je sasvim drugačiji. mRNK vakcine ne sadrže virus ni drugi patogen, oslabljen ili neoslabljen. One "varaju" imuni sistem na drugi način - sadrže samo jedan lanac RNK, čistu molekularnu informaciju o jednom proteinu koronavirusa. Naše ćelije čitaju ovu informaciju, deo njih počinje da stvara taj protein i pokreće se imuni odgovor, kao da je virus zaista u telu. Ako napad dođe, telo je spremno da se brani.  

"Ovo je izuzetno važno, zbog ogromne pomoći u borbi protiv pandemije. Većina vakcina koje danas dajemo zasnivaju se na informacionoj RNK. Ne samo to, otvorene su mogućnosti za stvaranje novih vakcina protiv drugih infekcija", kaže za Euronews Ole Kampe iz Nobelovog komiteta za medicinu. 

Od skromnih početaka do najvišeg priznanja

Među ovogodišnjim laureatima je Katalin Kariko, rođena u mađarskom gradu Solnoku na reci Tisi i odrasla u maloj kući bez tekuće vode, frižidera ili televizora. Studirala je u Segedinu, gde je danas redovna profesorka, a veliki deo karijere provela je na Univerzitetu u Pensilvaniji, gde je 24 godine istraživala informacionu RNK. Nobelova nagrada za nju je - iznenađenje. 

"Dru Vajsman i ja smo dobili Nobelovu nagradu i ja sam pomislila – ne znam je li to istina. Sumnjala sam da je reč o nekoj šali ili traču, nekoj netačnoj glasini", rekla je Kariko za Euronews.

Photo AP

Godinama je ova naučnica bez uspeha pokušavala da dobije grantove za svoja istraživanja vakcina zasnovanih na informacionoj RNK. Njene ideje su smatrane radikalnim i finansijski rizičnim. Zato je 1995. izgubila poziciju na fakultetu. Ali dve godine kasnije slučajno je u fakultetskoj kopirnici upoznala imunologa Drua Vajsmana. 

"Znate, ja puno pričam. Zato sam se odmah tu hvalila Druu kako radim s RNK. Onda je on meni ispričao kako je upravo došao iz Instituta za alergije i infektivne bolesti i kako želi da razvije vakcinu. Tako smo nas dvoje počeli", objašnjava naučnica.

Photo AP

Dru Vajsman kaže da su ih mnogi obeshrabrivali na njihovom putu.

"Ne volim što ovo moram da kažem, ali svi su nam govorili: 'RNK - možeš misliti! Koga briga za RNK. To je glupost!' Nikog nije bilo briga, a sad odjednom, RNK je važna. Sad mi možemo da kažemo: vidite, RNK je stvarno nešto", ističe naučnik.

Tehnologija koju su razvili ovo dvoje naučnika upotrebljena je da se 2020. godine razvije vakcina koju su proizveli Biontek i Fajzer.  

I tu se ne završava priča o informacionoj RNK. Na njoj zasnovane vakcine danas se smatraju efikasnim, bezbednim, preciznim i brzim i veruje se da imaju svetlu budućnost u imunizaciji, ali i u tretmanu različitih bolesti, pa čak i kancera. A naučnica Katalin Kariko je osim brojnih nagrada dobila i čast da o njoj budu napisane dve knjige za decu – s porukom "nikad ne odustaj".