Dinastija bez krune i monarhija u republici: Šta znači abdikacija Petra Karađorđevića i želi li Filip politički angažman

Domaća javnost ponovo se zainteresovala za kraljevsku porodicu Karađorđević, ali ne zbog ulaska dva monarhistička pokreta u Skupštinu Srbije, već zbog dešavanja u samoj dinastiji. Abdikacija princa Petra u korist svog brata Filipa bacila je svetlo na tu porodicu i otovirla pitanje o dinastiji bez krune i monarhiji u republici.

I dok se kruna i žezlo kralja Petra čuvaju i Istorijskom muzeju, njegovi naslednici koji su pretedenti na presto imaju sva građanska prava, ali ne i pravo na krunu zbog čega jedni kažu da je vest o abdikaciji beznačajna, dok drugi isitču da ništa što ima veze sa Karađorđevićima nije beznačajno. 

Glava porodice Karađorđević danas je Aleksandar II i on je sin jednac poslednjeg Jugoslovenskog kralja Petra II. Međutim, 29. novembra 1945. godine ukinuta je monarhija u Jugoslavijij, dve godine kasnije porodici se oduzima državaljanstvo a tada im je i konfiskovana celokupna imovina. Onda je 2001. godine ukinat taj ukaz, pa je Karađorđevićima omogućeno da se vrate u Srbiju. Dobili su prava i da koriste Beli dvor, a 2015. godine je i sama dinastija rehibitovana.

Međutim, najvovija dešavanja "pod krovom" Karađorđevića tiču se abdikacije princa Petra u Sevilji, u korist brata Filipa koji, kako je naveo, život svoje porodice i svoj život vezao za Srbiju. Međutim, samom činu sam prestolonaslednik nije prisustvovao.

On je samo poželeo sve najbolje, i naveo da se abdikacija nije odigrala u Srbiji na kraljevskom dvoru, i to uz njegovo prisustvo kao autoriteta i starešine porodice. Dodao je da se to dogodilo bez blagoslova SPC i učešća Krunoskog saveta.

Princ Filip se oglasio i naveo je da se nakon povratka u Srbiju uputio na Oplenac gde je sa svojom porodicom odao poštu svojm precima.

"Abdikacija privatna stvar Karađorđevića, javno je samo što su državaljni Srbije"

Nedavna dešavanja u dinastiji sagovornici Euronews veče karakterišu kao privantnu stvar unutar same porodice. Kažu da je javno to samo što su svi oni državaljani Srbije, jer ne postoji formalna monarnija. Zapravo, navode da ovde nije reč o abdikaciji krune, već o odricanju od određenog mesta u porodici.

Sagovornici takođe ukazuju i na činjenicu da je princ Filip dosta zapaženiji u svom medijskom istupanju i iznošenju stavova u javnosti, za razliku od princa Petra. Ipak, smatraju da to ne može da ukazuje na bilo kakav budući politički agažman samog princa.

Predrag Marković, član Krunskog saveta smatra i da to nije moguće, a to objašnjava rečima da bilo koja monarhija u svetu ne može da bude naklonjena bilo kojoj političkoj opciji, pa ni sami Karađorđevići nemaju pravo na to.

"Zašto bi se Filip bavio politikom?! Ozbiljan princ ne može da stane uz bilo koju političku partiju. Ne može neko, ko prihvati da stane u red za krunu, da podrži bilo koju političku stranku. Niti monarh ikada može da podrži političku opciju, drugo vi ne možete da znate u kojim sve strankama imate monarhiste", rekao je on za Euronews veče.

Euronews/Printscreen

Marković takođe kaže, da sa druge strane, ne iznađuje činjienica da postoje političari koji jesu za monarhiju.

"U svim strankamam imao monarhista ali oni ne treba da ulaze u politiku. Zalaganje za parlamentranu monarniju je nešto što bi trebalo da težimo", rekao je.

Istoričar Aleksandar R. Miletić iz Centra za istorijske studije i dijalog, s druge strane, ukazuje na, kako je rekao, domen "politčkog aktivizma kod Filipa Karađorđevića kao građanina". 

"Imao sam simpatnije za taj akitivizam koji ima princ Filip u svoijm javnim nastupima. Mislim da bi čak čitav njegov imidž možda i značajnije uticao na dopadljivost. Taj domen nekog politčkog aktivizma kao građanina je dopadljiv. Čini mi se da kada se ne bi odvijao iz dvorskih enerijera, nego kao nastup jednog građanina", kazao je Miletić.

Sa druge strane, to što se princ Petar odrekao prava na nasleđivanje krune objašnajva time da se on zapravo odrekao svih prava koja mu pipadaju po osnovu prvorodstva u porodičnoj lozi, a ne zaparvo fizički krune. Ovaj čin Marković karakteriše kao čin bratske ljubavi.

"Imamo izraz lične volje, bratske ljubavi, i jasno da se u ovoj dinastiji ne dešava ono što se dešavalo u drugim, mnogo poznatijim, a to je da ustane sin na oca. Došli smo do toga da se u Srbiji, gde se ljudi ne odriču bajate vekne hleba, jedna brat odriče mogućstva na nasledstvo krune zarad drugog", kaže Marković.

Istoričar Aleksandar R. Miletić iz Centra za istorijske studije i dijalog smatra da abdikacija princa Petra Karađorđevića zapravo ima simoboličan karater, i ukazuje na činjenicu da monarhija u Srbiji odavno više nije na snazi.

"Ove možemo da govorimo o ljudskim domenima ili međuljudskim. Ovo je pitanje koje se zapravo reguliše unutar porodice. Ovaj čin svakako je zanimljiv. To je jedna priča koju ćemo da ispratimo do kraja. Oni su po meni punopravni građani Srbije", kaže Miletić.

Euronews/Printscreen

Marković pak objašnjava da sama prodica Karađorđević ima pravilnik koji je na snazi gotovo 100 godina i da se svi oni rukovode njime.

"Pre svega ovo jeste svakako porodična stvar, jer se dešava u okviru porodice. Od 1930. godine postoji pravilnik u domu Karađorđevića koji definiše odnose i dužnosti unutar pordice", kaže Marković.

Objašnjava da se princ Petar zapravo nije odrekao krune, jer ona fizički i ne postoji, već određenih prava koja mu kao prvorođenom u porodici pripadaju. Kaže da to i nije nešto neuobičajno, samo je drugačije, ako se uporedi sa bilo kojom drugom prodicom.

"On ima svoje mesto u naslednoj liniji, utvrđena je pravinlikom. Sada se odrekao svog mesta, svog redosleda. Ovo zapravo nije abdikacija krune. On nije bio prestolonnsaslednik. On je princ naslednik. U svakoj porodici svako može da se odrekne prava na neko nasleđe: na kuću, imovinu ... Ovo je njegov gest koji je on obrazložio. Kako je moguće da se o tome raspravlja na neprimeren način", rekao je Marković.