Otvaranjem rekonstruisane Kraljeve česme obeležena godišnjica smrti kralja Aleksandra I Karađorđevića
Komentari09/10/2023
-14:39
U spomen parku Kraljeva česma u Lisičjem potoku u Beogradu danas je obeležena godišnjica smrti kralja Aleksandra I Karađorđevića svečanim otvaranjem rekonstruisane Kraljeve česme.
"Gde god budem mogao, potrudiću se da ne zaboravimo na našu istoriju, jer mislim da je to moja obaveza kao gradonačelnika. Sutra, ko god da dođe i kada god da dođe nakon mene, takođe ima obavezu da o tome vodi računa - ne praveći razlike među nama bez obzira na naše različitosti, političke i svake druge", rekao je Šapić.
Dodao je da su mnogi iz različitih stranaka i različitih opredeljenja, ali da "nikada ne treba da zaboravimo da smo svi ovde naši i da moramo da se čuvamo, jer ukoliko to zaboravimo - neće nas biti".
Predsednik Udruženja "Kraljevina Srbija" Miloš Pavković naveo je da česma predstavlja spomenik viteškom kralju.
"Naše udruženje, zajedno sa udruženjem 'U ime naroda' već preko deset godina se trudi i radi da obnovimo ovaj spomenik i da ukažemo svima na značaj ovoga mesta", rekao je Pavković.
Predsednik Udruženja "U ime naroda za slobodnu Srbiju" Srđan Cvetković rekao je da se česma, na izvestan način, ponovo otvara, nakon što je decenijama bila devastirana.
"Kao što je istina o kralju Aleksandru i žrtvama koje su stradale u neposrednoj okolini ove česme bila zatrpana, mi otrpavajući ovu česmu, uređujući je i dajući joj dostojanstvo - dajemo dostojanstvo i tim ljudima", naveo je Cvetković.
Kraljeva česma prvobitno je otvorena 1936. godine i posvećena kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, ubijenom u atentatu u Marseju dve godine ranije.
Prema pojedinim navodima, Kralj je voleo da ga posluže hladnom vodom sa ovog izvora.
U proteklim godinama, česma i prostor oko nje bili su zapušteni.
Iznad česme u spomen parku u Lisičjem potoku danas stoje stihovi - "Tok mi je život večne mladosti, a žubor pesma čiste radosti. Ko tok mi pije - taj i mladuje, ko žubor sluša - taj se raduje".
Vladavinu Aleksandra Prvog Karađorđevića obeležili su vojni uspesi u Prvom i Drugom balkanskom ratu, kao i Prvom svetskom ratu.
Godine 1918. proglasio je ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu, koja je 1929. godine preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju
Komentari (0)