Da li je Nikolas Kejdž jedini, posle Marlona Branda, koji je uneo nešto novo u glumu?

Nikolas Kejdž instinktivno je znao kako treba da se ponaša Rob, melanholični berač tartufa, glavni lik nezavisnog filma "Pig" (u prevodu s engleskog, "Prase").

Film prati Robov odnos sa njegovim ljubimcem prasetom, ali i njegovu prošlost, kao nekada poznatog i uglednog kuvara. 

Kejdž se u velikoj meri poistovetio sa komplikovanim osećanjima koje njegov lik gaji prema slavi i njegovoj težnji da živi izvan grada.

"Osećam da sam i sam otišao u svoju divljinu i da sam napustio taj mali grad Holivud. Ne znam zašto je tačno Rob napustio svoju slavu. To nije do kraja objašnjeno, a to mi se i sviđa u ovom filmu. Ali što se mene tiče, ne znam da li želim da se vratim. Ne znam da li bih želeo da se vratim i napravim još neki Diznijev film. To mi je zastrašujuće. To je potpuno drugačija klima. Tamo je mnogo straha", rekao je Kejdž, kog poslednjih godina retko imamo priliku da vidimo u blokbasterima.

Ipak, čak i kad je bio jedan od najtraženijih glumaca Holivuda, kaže da su mu smetale komercijalne stege u njegovim ulogama.

"Kada sam snimao filmove o Džeriju Brukhajmeru jedan za drugim, osećao sam veliki pritisak. Bilo je i mnogo zabavnih trenutaka, ali u isto vreme, bilo je: 'Napisao je ovaj red. To mora tako da se kaže'. Upere kameru u tebe, fotografišu te i narede ti: 'A sad reci ovo'. Ja bih rekao: 'Uradiću to, ali želim da probam i na drugačiji način'. U nezavisnim filmovima imate više slobode da eksperimentišete i budete fleksibilni. Manje je pritiska, a više kiseonika u prostoru", smatra Nikolas.

Zato je "Pig" bila prilika za njega da podseti ljubitelje filma, da ima talenat i za suptilnije uloge, koje ne podrazumevaju uvek akciju i upotrebu sile.

"Želeo sam da sebe podsetim, ali i da podsetim neke ljude u publici ili u medijima, da mogu da se uklopim u jedan tiši i odmereniji način izvođenja, da razbijem predrasude o filmskoj glumi i o tome šta se smatra dobrim izvođenjem u naturalističkom, foto-realističkom ili minimalističkom smislu", kaže Kejdž za Varajeti.

To nije imao priliku da pokaže u filmovima kao što je novi "Prisoners of the Ghostland", u kom je, kako kaže, koreografija nadjačala njegovu glumu i u kom je primenio stil koji je nazvao "vestern Kabuki teatar". 

Iako je njegovo eksperimentisanje sa stilovima dovelo do toga da internetom kruži bezbroj mimova sa njegovim likom, dobio je i mnogo pohvala od kolega, među kojima je i Itan Houk, koji smatra da je Kejdž "jedini glumac posle Marlona Branda koji je zapravo uradio nešto novo u umetnosti glume".

"To je stvorilo celu kulturu koja je nazvana 'Kejdž rejdž' ("Cage rage", odnosno "Kejdžov bes"). Drago mi je da je to našlo svoje mesto. Drago mi je da sam to podelio sa ljudima u bioskopu koji su bili zainteresovani", kaže on.

Ipak, sa filmom "Pig" odlučio se za nešto drugo.

"Samo sam želeo da se pojavim na setu, uđem u prostoriju i unesem sva svoja životna iskustva, kakva god da su mi sećanja, kakvi god da su mi košmari bili i da samo ispričam priču. Želeo sam da se vratim haiku stilu glume, u nedostatku bolje reči. Kada to kažem, to zaista mislim. Haiku se sastoji od pet slogova, sedam slogova, pa pet slogova, a zapravo je tišina između njih u kojoj razmišljate o onome što ste pročitali u rečima i stihovima. Takav je i ovaj film", objašnjava Kejdž.

"Pig" nije samo studija ličnosti. Film ispituje i jake veze između ljudi i životinja, u ovom slučaju između Roba i praseta tartufara, njegovog najboljeg prijatelja i jedinog izvora bezuslovne ljubavi u njegovom životu. Kejdž je taj odnos uporedio sa onim koji gaji sa svojom mačkom Merlin.

"Uvek sam bio blizak sa svojim životinjama. Mislim da mnogi ljudi koji su pred očima javnosti to osećaju. Nekad sretnete nekoga ko vas zna iz filmova, ali ne zna vas kao vas i onda vas na neki način vide kao konkurenciju. Toga sa životinjama nema. Zato odnos sa životinjama postane najbliži porodici. Oni nemaju šta da kriju i samo žele da podele trenutak zajedništva sa vama", kaže Kejdž.

Premijere su za mene bizarne i uvrnute

"Pig" bi trebalo da se pojavi 16. jula u bioskopima, a kritika ga ocenjuje kao Kejdžov "povratnički film". Takođe, uskoro ćemo moći da ga gledamo i u filmu nazvanom "The Unbearable Weight of Massive Talent" (u slobodnom prevodu "Nepodnošljiva težina ogromnog talenta"), u kom igra izmišljenu verziju sebe, vremešnog glumca koji pomaže CIA na nekom slučaju.

"Nikad neću pogledati taj film", kaže Kejdž i dodaje:

"Rečeno mi je da je dobar. Rečeno mi je da se ljudima dopada i da uživaju u vožnji, ali to sam napravio za publiku. Za mene je previše da idem na premijeru i sedim sa svima. Psihološki, to je previše bizarno i uvrnuto za mene".