U Hrvatskoj otvoren najmanji muzej na svetu: Sedam zbirki smešteno u svega 0,16 kvadrata

Najmanji muzej na svetu po imenu "Trokut" otvoren je u Zagrebu povodom Međunarodnog dana muzeja, koji se tradicionalno obeležava 18. maja.

Reč je o projektu zasnovanom na ideji velikog hrvatskog umetnika Vladimira Dodiga Trokuta, preminulom 2018. godine, koji je realizovao krug njegovih prijatelja i poštovalaca.

Novi najmanji muzej zauzima samo 0,16 kvadratnih metara, čime je preoteo slavu nekadašnjem najmanjem muzeju, jednoj telefonskoj govornici u Velikoj Britaniji.

U njemu je smešteno sedam zbirki. Tu su radovi akademskog vajara Renea Holosa, deo zbirke dizajnerskog ateljea "Slavija Prometa", kao i jedan deo Trokutove "Zbirke Emocionala", među kojima su stara pisma, minijatura "Sobno sunce", srebrna kašika brenda "Tifani" koju je Trokut proglasio skulpturom "Doručak kod Tifanija".

Najmanji muzej na svetu deo je šireg projekta Antimuzej takođe nastalog prema Trokutovoj zamisli i u njemu se nalazi više od 5.000 različitih eksponata, kabinet kurioziteta iz Trokutovog stana, zbirka nalivpera velikih književnika, zbirke flašica, ambalaže, prve kutije Bajadera i Zdenka sira…

Deo čine Trokutova dela, njegovi čuveni kavezi kao antiratne instalacije, opus portreta Tesle, Dalíja, Pikasa pa i njegova šamanska zbirka - budući da se umetnik smatrao šamanom.

Tokom života čuveni hrvatski umetnik sakupio je na desetine hiljada predmeta koje su nakon njegove smrti prijatelji sačuvali i izložili prema tom jedinstvenom, mističnom i zadivljujućem konceptu antimuzeja.

Iako možda na prvi pogled ta zbirka deluje kao banalna gomila otpada i beznačajnih predmeta, baš ništa u njoj nije se našlo slučajno.

"To je zapravo na neki način umetnička slagalica emocija", rekao je jedan od osnivača Muzeja Domagoj Margetić za hrvatski Večernji list.

"Ja sam se uvek pitao zašto je Trokut čuvao baš te predmete. Ali kada sam ušao u neke naše prepiske, prelistavajući te materijale, video sam da je on u svojim prisećanjima na detinjstvo, spominjao neke od tih predmeta. Izuzetno je važnim smatrao sačuvati neki trag postojanja ljudi. Celog života mučila ga je kultura prolaznosti, odbacivanja, jer je smatrao da je emocionalna kulturna baština izuzetno bitna. Mi tako i danas gledamo na njegovu zbirku i samu ideju Antimuzeja", poručuio je Margetić.

Trokut je za sebe govorio da je bio likovni i filmski umetnik, pesnik, antropolog, etnograf, pedagog, sakupljač umetničkih dela, šaman, galerista, predavač, modni kreator i stilista, teoretičar i istoričar umetnosti, muzeolog, donator, publicista…

Za pet decenija stvaralaštva priredio je više od 750 izložbi, akcija, performansa, instalacija, bodi-arta, pozorišnih i filmskih predstava, monodrama…

Tokom rata devedesetih je Štab Antimuzeja bila antiratna jedinica, koja je na ratnim područjima spasila više od hiljadu umetničkih dela.

Umro je 3. septembra 2018, tri dana pošto mu je na Međunarodnom festivalu umetnosti Art Masters u Sent Moricu, otvorena izložba sa tridesetak njegovih radova.