Gde su granice uzdizanja velikana: Kako je delo "Šekspir je bio žena i druge jeresi" razbesnela književne krugove

Nova knjiga "Šekspir je bio žena i druge jeresi" mlade autorke Elizabet Vinkler istražuje kontroverznu tezu da jedan od najveći književnika u istoriji zapravo nije napisao sva dela koja mu se pripisuju. Vinkler je u toku pisanja ovog dela, otkrila da je u književnim krugovima čak i sama naznaka preispitivanja autorstva Šekspira izaziva "prezir, kolutanje očima, prozivanje i blaćenje".

U intervjuu za Gardijan, ona ističe da lično ne voli kontroverze, ali da ju je uznemirilo to što se na tako mnogo mesta susrela sa zatvorenošću prema novim mogućnostima.

"Ako to opušteno iznesete u društvenom okruženju, neko bi vas mogao ukoriti kao da ste izgovorili duboko uvredljivu vulgarnost. Neko drugi bi mogao da ustane i izađe iz sobe. Suze mogu biti prolivene... Bićete kažnjeni, što će reći, održaće vam lekciju. Zato što je opsceno sugerisati da bi bog engleske književnosti mogao biti lažni bog. To je jeres", rekla je Vinkler.

Povod za sumnju u Šekspirovo stvaralaštvo je njegov nedostatak visokog obrazovanja i aristokratskog porekla, ali i dokumenata i književnih dokaza koji ga direktno povezuju sa delima. Kroz istoriju književnosti sporadično su se pojavljivali teoretičari koji su spekulisali da su njegova dela zapravo pisali Frensis Bejkon, Kristofer Marlou ili Edvard de Ver, 17. grof Oksforda.

Vinkler, ko novinarka i književna kritičarka, koja je diplomirala englesku književnost na univerzitetima Prinston i Stanford i piše za "Volstrit džornal" i magazin "Njujorker", bavi se ne samo pitanjem autorstva, već "ekosistemom ega", stečenih interesa, književnih prepirki i divljenja piscu u meri u kojoj to prerasta u građenje kulta. 

"Pandorinu kutiju" otvorila je pre četiri godine objavivši esej u časopisu "Atlantik" pod naslovom "Da li je Šekspir bio žena?", izlažući ideju da je Emilija Basano Lanije, pesnikinja italijanskog porekla iz 16. veka, imala udela u predstavama koje se pripisuju umetniku iz Stratforda. 

Došlo je do žestoke reakcije mnogih -  od istaknutih naučnika do Tviter "trolova" - a autorka je optužena za razvijanje teorije zavere i blaćenje Šekspirovog lika i dela.

"Poistovetili su tu tezu sa poricanjem klimatskih promena ili poricanjem holokausta, iako te stvari nisu ni izdaleka ekvivalentne. Upoređivali su me sa anti-vakserima i iznosili veoma ružna poređenja. U početku je bilo zastrašujuće i šokantno. Nikada nisam bila tako napadnuta kao pisac", rekla je Vinkler.

AP/Alberto Pezzali

Takve reakcije ne iznenađuju, ako imamo u vidu da je jedno istraživanje iz 2011. godine koje je sproveo tinktenk Demos pokazalo da je Šekspir kulturni simbol koji Britanci najviše poštuju i na koji su najviše ponosni, više i od monarhije, vojske, pa čak i čuvenih Bitlsa. Šekspir je kroz vekove očigledno imao moć da ujedini sve političke opcije i sve vere u Britaniji, što je bilo naročito značajno u onim periodima istorije, kada su vezivna tkiva zajedništva naroda slabila.

Tako je 1769. Dejvid Kerik, tada vodeći glumac u Šekspirovim dramama pokrenuo Šekspirov jubilej u Stretfordu u čast dva veka od piščevog rođenja i izjavio: "Engleskoj pravedno pripada čast da je iznedrila najvećeg dramskog pesnika na svetu". Kritičar Tomas Karlajl ga je 1840. opisao kao "univerzalnu crkvu budućnosti i svih vremena".

"Religiozno uzdizanje Šekspira poklopilo se sa padom posećenosti crkava zbog naučnih dostignuća. Ljudi nisu išli u crkvu u onolikom broju kao ranije, pa je Šekspir postao zamena za boga", objašnjava Vinkler. 

Zanimljivo je da sumnje u to da je Šekspir zaista bio autor svojih drama postoje već vekovima, ali ni za jednu od njih nema mnogo dokaza. Sa sigurnošću se može tvrditi samo to da je Šekspir tokom karijere povremeno sarađivao sa drugim piscima, ali ne postoji nijedan trag koji bi ukazivao na to da se iza njegovog imena krila neka tajanstvena ličnost. Sve što danas možemo je da postavimo pitanja: kako je moguće da osoba skromnog porekla bude upućena u afere u najvišim krugovima društva? Kako je moguće da jedan čovek napiše tako veliki broj kvalitetnih i popularnih dela? Kako je moguće da jedan muškarac sa toliko razumevanja piše o lepotama života i ljubavi? Odgovor verovatno nikada nećemo saznati, ali je u tome Šekspirova lepota.