"Azerbejdžan - zemlja vatre": Upoznavanje sa kulturom najveće zemlje Zakavkazja u Palati umetnosti
Komentari13/04/2023
-10:35
Događaj pod nazivom "Azerbejdžan - zemlja vatre" održaće se od 18. do 20. aprila u organizaciji Ambasade Azerbejdžana u Palati umetnosti Madlena na adresi Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića 53, sa željom da se posetioci što više upoznaju i približe azerbejdžanskoj kulturi i tradiciji.
Ovaj jedinstveni događaj biće otvoren za javnost 19. i 20. aprila od 18h uz najavu dolaska putem mejla na adresu: palataumetnostimadlena@zepter.rs.
Program obuhvata kratki dokumentarni video "Azerbejdžan - zemlja vatre", a prisutni će imati priliku da vide i predstavu azerbejdžanske narodne igre koju izvode članovi Državnog ansambla azerbejdžanske pesme i igre Fikrete Amirove.
Gosti će se upoznati sa drevnim tradicijama tkanja ćilima u Azerbejdžanu, a "Mugham" trio i Jasmina Trumbetaš će pevati azerbejdžanske narodne pesme.
Prisutni će moći da uživaju u izložbi, koja obuhvata tradicionalne azerbejdžanske tepihe "Azerhalča", izložbu "Gurama" patchwork gospođe Lejle Hasijeve, izložbu "Karabah" Nacionalne azerbejdžanske nošnje azerbejdžanskog dizajnera Gulnare Halilove, kao i izložbu crteža tušem i apstraktnih slika inspirisanih arhitekturom Bakua i lepotama Apšeronskog poluostrva azerbejdžanske umetnice Jevgenije Turkoglu.
Mugam, jedna od mnogih klasičnih kompozicija iz Azerbejdžana, predstavlja veoma složenu umetničku formu koja spaja klasičnu poeziju i muzičku improvizaciju u specifičnim lokalnim modusima. Mugam modusi su, za razliku od zapadnih modusa, povezani ne samo sa skalama već i sa usmeno prenošenom zbirkom melodija i melodijiskih fragmenata koje izvođači koriste u toku improvizacije.
Ova forma muzike ima dugu istoriju u Azerbejdžanu i smatra se jednim od ključnih elemenata azerbejdžanske kulture. Mugam je često izvođen u svim važnim društvenim i kulturnim događajima, kao što su venčanja, rođendani, praznici i drugi slavljenički događaji.
Izvođači mugama, poznati kao mugamči, su visoko cenjeni u azerbejdžanskoj kulturi, a tradicija se prenosi s kolena na koleno. Ova umetnička forma je takođe priznata i na međunarodnom nivou, a azerbejdžanski mugam je uvršten u Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.
Jedna od najpoznatijih azerbejdžanskih umetnosti su tradicionalni tepisi, koji datiraju još iz bronzanog doba, odnosno pre 5.000 godina. Azerbejdžanski tepisi su širom sveta poznati kao primer drevne umetnosti, a studije pokazuju da je severoistočni deo Azerbejdžana bio centar za proizvodnju visokokvalitetnih tepiha u periodu od petog do sedmog veka. Danas u zemlji postoji bezbroj vrsta ćilima, bogatih raznim tkanjima i ukrasima. Azerbejdžanski tepih je dodat na listu nematerijalne baštine Uneska u novembru 2010.
Umetnost pačvorka "Gurama", gospođe Lejle Hasijeve predstavljena je kroz kolekciju koja obuhvata i nameštaj rađen u pačvorku, a ova izložba predstavljena je i u Beču, Zagrebu, Bratislavi i sada u Beogradu. Ova vrsta dekorativne umetnosti bila je originalna vrsta zanata u Azerbejdžanu, a proizvodi su postali uobičajeni u životu Azerbejdžanaca zbog širokog širenja tkanja u zemlji. Za izradu gurama koristile su se uglavnom lokalne svile, cince, somoti, damasti i vune.
Izložbom "Karabah" Nacionalne azerbejdžanske nošnje azerbejdžanskog dizajnera Natavan Alijeve prikazan je autentični stil naroda Azerbejdžana.
Izložbom crteža tušem i apstraktnih slika inspirisanih arhitekturom Bakua i lepotama Apšeronskog poluostrva od azerbejdžanske umetnice Jevgenije Turkoglu dočarano je ovo jedinstveno putovanje.
Ovaj događaj je prilika da se prisutni upoznaju sa bogatom kulturom i umetnošću Azerbejdžana, koji je bio važan centar za proizvodnju tepiha i drugih vrsta umetnosti tokom istorije.
Komentari (0)