Boris Giltburg svirao dela Šopena, Ravela i Prokofijeva u Kolarcu

Rusko-izraelski pijanista Boris Giltburg sinoć je održao prvi put koncert u Srbiji na Velikoj sceni Kolarčeve zadužbine pred oduševljenom publikom, ljubiteljima klasične muzike.

Na repertoaru su bile kompozicije Frederika Šopena, Sergeja Prokofjeva i Morisa Ravela.

Nakon uspešno održanih koncerata prestižnih pijanista današnjice proteklih godina, “Piano Land” i Kolarčeva zadužbina predstavljaju nastavak koncertnog serijala u okviru “Steinway & Sons” - sezone 2022/2023. i time je sačuvan originalni koncept da se publici u Velikoj dvorani predstave značajna svetska imena, kao i da promovišu Steinway & Sons instrument, jedinstven po svojoj izuzetnosti kvaliteta.

Boris Giltburg, rodom iz Moskve, jedan je od najboljihmuzičkih umetnika na svetskoj muzičkoj sceni, u medijima je opisan kao „jedan od najsveobuhvatnijih pijanista današnjice“.

Veoma kompleksan repertoar činio je da koncert sadrži dva čina, sa tri velika kompozitora, i ceo prvi čin bio je posvećen Frederiku Šopenu i njegovoj seriji “Balada” 1-4.

Tetralogija sadrži četiri zasebna univerzuma "Balada No. 1, g mol, Op. 23", "Ballade No. 2., F dur, Op. 38", "Ballade No. 3, AS dur, Op. 47", "Ballade No. 4., f mol, Op. 52", kao odvojena koncerta sklapana u jednu celinu.

Kako istorija svedoči, prva Balada je nastala 1835. godine u Parizu, druga je stvarana izmedju 1836. i 1839. u gradu Nohant (Francuska) i na španskom ostrvu Majorka.

Tanjug/Zoran Žestić

Treću Baladu je Šopen komponovao 1841. u Nohantu i poslednju je napisao 1842. u Parizu i Nohantu, gde je zapravo završio 1843. godine.

Boris Giltburg je veliki ljubitelj Šopena, što se jasno i osetilo na koncertu sinoć, koliko je srčano pristupio svim “Baladama”, jer je poetski putovao kroz univerzum velikog kompozitora.

Tako je u programu ceo prvi čin u potpunosti posvetio samo Šopenu, nije želeo da mu nastavak repertoara smeta i na bilo koji način dekocentriše dok ne realizuje muziciranje svih kompozicija.

Frederik Fransoa Šopen (1810 – 1849) bio je poljski kompozitor i pijanista romantizma, važan predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih muzičkih umetnika svih vremena.
U svojoj 20. godini Frederik Šopen se preselio u Pariz sa ciljem da se usavrši, a do tada je već komponovao svoja dva klavirska koncerta.

Šopen je bio prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike, a njegove mazurke i poloneze još danas predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike.

Četiri balade Frederika Šopena su jednostavna dela za solo klavir, napisana između 1831. i 1842, i smatraju se jednim od najvažnijih i najizazovnijih komada u standardnom klavirskom repertoaru.

Prema istraživanjima muzikologa, termin "balada" je Šopen koristio u smislu plesnog komada, što se odnosi na definiciju stare italijanske balate, srednjovekovne herojske balade, narativne pesme često fantastičnog karaktera.

U Šopenovoj upotrebi žanra postoje dramatični i plesni elementi, a za njega se može reći da je pionir balade kao apstraktne muzičke forme.

Za četiri balade koje je izvanredno predstavio Giltburg kroz 50 minuta prvog čina, kaže se da su bile inspirisane velikim Šopenovim prijateljem, pesnikom Adamom Mickjevičem.

Međutim, tačna inspiracija za svaku pojedinačnu baladu je ostala neistražena, nejasna i sporna.
Balade su direktno uticale na kompozitore poput Franca Lista i Johanesa Bramsa koji su, posle Šopena, pisali sopstvene balade.

Nakon završetka prvog čina, došao je red na odlomak iz svite "Romeo i Julija, op. 75" ruskog kompozitora Sergeja Prokofjeva, gde je rusko-izraelski pijanista želeo da spoji dva genija – Prokofjeva i Vilijama Šekspira.

Tanjug/Zoran Žestić

Čuveni ruski balet "Romeo i Julija" Sergej Prokofjev je napisao inspiriran čuvenom tragedijom (1597) najvećeg dramskog pisca svih vremena u istoriji pozorišta.

Pijanisti Giltburgu je zanimljivo što su dva titana svetske kulturne baštine živeli u rasponu od tri veka, Šekspir u 16., a Prokofjev u 19. i 20. veku, a opet su bili uvek aktuelni i dopunjavali su se kroz taj balet čiju svitu je publika zdušno slušala sinoć i uživala u virtuoznom izvođenju.

Zanimljiv je put baleta "Romea i Julije": Sergej Prokofjev ga je napisao između 1935. i 1936. godine prema porudžbini baleta Kirova. 

Ali, usled političkih okolnosti u teatru, izvedeno je tek 1940. godine. Svetska praizvedba se desila ipak 1938. u Češkoj, u gradu Brnu.

Prokofjev je u originalnoj zamisli svojoj interpretaciji priče o mladim, fatalnim ljubavnicima iz Verone, čiji su roditelji veliki neprijatelji, odlučio da realizuje - srećan završetak.

Naravno, to na kraju nije bilo izvodljivo, te nakon niza primedbi plesača i koreografa, ruski umetnik je pristao na tragičnu, izvornu, vernu završnicu Šekspirove tužne drame.

Sergej Sergejevič Prokofjev (1891 -1953) bio je ruski i sovjetski kompozitor, pijanista i dirigent.
Kao tvorac priznatih remek-dela u mnogim muzičkim žanrovima, on se smatra jednim od vodećih kompozitora 20. veka. Njegovi radovi obuhvataju široko čuvena dela kao što je antologijski marš "Zaljubljen u tri narandže", svita "Poručnik Kije", balet "Romeo i Julija", iz koga je izveden "Ples vitezova", kao i "Peća i vuk".

Za sam kraj dvočasovnog koncerta, Boris Giltburg je odabrao takodje jednog od omiljenih kompozitora – Morisa Ravela i delo "Gaspard de la nuit", prema kolekciji istoimenih poema italijansko-francuskog pesnika Alojsiusa Bertranda, iz 1842. godine.