Nataša Ninković: I u pozorištu i u privatnom životu uvek idem do kraja

Glumica Nataša Ninković obeležava aktuelnu pozorišnu sezonu ulogama u predstavama "Edip" i "Magbet".

"Veliki glumački dar, otvoren um, radoznalost, srčanost, sjajnu energiju, istinoljubivost, pravdoljubivost, perfekcionizam, hrabrost, i visoko postavljene ciljeve. Uz to, ona je jako lepa, ume da voli, da se raduje, od srca. Veliki je posvećenik boginje Talije, mislim da je čak i njena miljenica", ovim rečima je glumica Svetlana Bojković opisala koleginicu Natašu Ninković kada je kao najmladja glumica dobila prestižnu pozorišnu nagradu "Žanka Stokić" 2018. godine.

"Umem takva biti i u privatnom životu, uvek idem do kraja, iskrena, srčana. Posebno tako u početku, kada radim projekat, bez obzira na nedovoljno iskustvo, mene povuče ta energija i onda idem do kraja. Čak umem da budem vrlo naivna u nekim situacijama, jer ne računam na tu zadnju nameru. U startu ne mogu računati na neku zluradost ili negativne emocije", kaže Ninković.

Glumica rodom iz Trebinja navodi da ako je spremna na negativnost, onda ume to veoma dobro da prepozna i da se nosi sa tim. 

''Ako nisam, onda mi je potrebno dva tri dana da to na miru otpatim", opisala je glumica i dodala da onda proradi ta Hercegovka u njoj, te postane uslovno rečeno "opasna", zapravo nedodirljiva.
Onda voli da se okruži samo verom i ljubavlju, i pretvori se u bedem i ne otvara prozor za bilo kakve negativne energije.

Zahvaljujući glumi još uvek je sačuvala dete u sebi, uvek radoznala, punog oka i pune duše.

Može da se smeje iz srca i da to deli sa drugima.

Trebinje film festival/Jovan Vidaković

Prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu  aktuelna je sa novom ulogom opasne i fatalne Lejdi Magbet u čuvenoj tragediji "Magbet" Vilijama Šekspira u produkciji njenog matičnog teatra. 
Režiju potpisuje Jagoš Marković, a direktan partner u glavnoj i naslovnoj ulozi jeste Nebojša Dugalić.

Osim toga, Ninković je igrala nedavno (septembar) i u antičkoj drami "Edip" od Sofokla, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) u režiji slovenačkog umetnika Vita Taufera.

Tako je sudbina vodi ka Šekspiru i grčkim tragedijama u u trenutnom periodu karijere.

"Izgleda da ništa nije slučajno. Dogovarala sam se sa Jagošem Markovićem za ulogu u 'Magbetu' još pre godinu i po dana. Istina, nisam od onih glumica koja je želela da igra Lejdi Magbet. Nisam se nikada poistovećivala sa njom, smatrala sam da je ta energija mnogo teška.Takođe, slušala sam razna sujeverja oko tog komada, i uvek se govorilo da se ne pominje ime drame, nego kao 'radimo onaj škotski komad'", navodi Ninković.

Glumica je istakla da je njoj presudno da prihvati novi angažman, kada je pozove reditelj i u te prve tri-četiri rečenice nešto izazove da joj zavibrira u stomaku i utrobi, što je pokazatelj da li je nešto zanima ili ne.

"Poziv Jagoša se desio kada sam se vraćala sa jednog snimanja. Inače smo više puta dogovarali da radimo zajedno, ali ja sam mu uvek rekla da tada snimam nešto i da ne mogu. Onda je on krenuo da priča i nakon njegove tri rečenice samo sam rekla – 'Da, meni se ovo radi'", priseća se Ninković. 

Glumica je te večeri nakon telefonskog razgovora otišla do kuće samo da još jednom prelista tu surovu dramu i pročitala je celu. 

Kako kaže, osetila je želju da učestvuje u predstavi i analizirala sve to što joj je reditelj rekao kako želi da postavi tu dramu i ko bi joj bio partner. Međutim, onda se sve to odložilo.  

Tanjug/Rade Prelić

Predstava nije tada ušla u produkciju, pre godinu i po dana, i zahvalna je upravi matičnog pozorišta što su imali sluha da ipak ne odustanu i realizuju predstavu "Magbet" i nakon odlaganja.

"Onda se desilo da sam pre toga radila predstavu 'Edip', što takođe nisam planirala. Nisam htela da se upustim u antičku dramu. Obično se takve uloge rade u periodu od tri godine, a ja sam ih eto spremala za tri i po meseca", ocenila je Ninković. 

Ona smatra da su te njene role potpuno drugačije, i još uvek sabira utiske.

"Drago mi je pre svega da sam radila tu antiku kao što je 'Edip'. Bio je to jedan jako zahtevan proces, ali prelep. Mnogo sam naučila od reditelja Vite Taufera. Sve što je on govorio na prvoj probi, to je na kraju i dobio. Inače, nisam nikada bila oduševljena tom ulogom 'Edipove' majke. Kada se pročita drama, nema tu mnogo toga, osim te spoznaje na kraju komada. Tada žena koju oživljavam na sceni sazna da čovek sa kojim živi u ljubavi, je zapravo njen sin“, analizirala je Ninković. 

Istaknuta glumica pre "Edipa" i "Magbeta" kao sveže premijere, nije imala novu ulogu u pozorištu tri i po godine.

"Jednostavno nisam imala više potrebu. Osećala sam se istrošeno i činilo mi se da više nemam šta da pružim teatru. 'Kad budem osetila potrebu, radiću', tako sam rekla sebi. I eto, desio se 'Edip' sa tako divnom ekipom glumaca, na čelu sa Milanom Marićem. Prolazili smo kroz sve na probama i toliko sam se izoštrila u tom procesu, a takođe mi se iskristalisala i misao šta i kako hoću. Zato su ti komadi večni, najveći, ta klasika, antika, vekovi im ne mogu ništa", smatra dramska umetnica i dalje analizira kako se čovek u suštini nikad ne menja, kao ni odnosi, već samo okolnosti. 

"Zato je klasika neprolazna. Čovek, njegove slabosti i želje - to je uvek isto. Mi smo u predstavi 'Edip' imali savremeno učitavanje. To je princip o kome je pričao nama reditelj na probama. Kad kažemo 'okolnosti se jedino menjaju', kod moje junakinje Jokaste u 'Edipu' bilo mi je najtragičnije što ta žena kada prvi put u životu ima sopstveni izbor, odlučuje da se ubije. Tu tragediju ona ne može više da podnese. Zapravo to je spoznaja koju nju čini najtragičnijom", naglasila je Ninković.

Prema njenim rečima, "Edip" je božanstven komad koji govori o toj potrebi za istinom, i za vlašću i slobodom, a na kraju tu je i odgovornost kao krajnja komponenta.

Nebojša Babić/Jugoslovensko dramsko pozorište

"Da li smo mi krivci bez obzira na to da li smo svesno ili nesvesno ušli u nešto, ipak odgovornost čoveka mora da postoji", rekla je glumica. 

Zanimljivo je da od premijere 17. septembra, svako izvođenje antičke drame "Edip" u JDP-u je rasprodato unapred, ovacije su sve vreme, publika stoji na nogama i katarzično doživljava predstavu. 

"To niko nije očekivao. Pre nekoliko meseci me je Vesna Trivalić pitala šta ću da radim novo u pozorištu i kada je čula da je to 'Edip', samo me je sažaljivo pogledala i komentarisala: 'Pa ko će to da gleda'. Bilo joj je žao, jer smatra da ja baš volim pozorište. I ja sam joj rekla da verovatno niko neće to gledati, ali da se meni sviđa. Kad eto, desilo se upravo suprotno, sala je uvek puna", oduševljeno priča Nataša Ninković i dodaje da je time dokazana prava moć pozorišta, koja je vratila veru svima, posebno njoj, u suštinu umetnosti teatra.

"Pozorište uspeva da leči publiku, kao i nas same – glumce. Mi nismo izuzeti iz toga, naprotiv. Na probama su to sve bili bolni i teški procesi, tražeći te emocije, da ih opravdamo i doživimo. Međutim, kao glumac se tako dobro osećaš posle toga da i ti sam doživiš neku katarzu posle predstave, a ne samo publika", naglasila je glumica, koja priznaje da joj je veoma iscrpljujuće da igra Jokastu tri večeri zaradom u "Edipu", ali da joj se neverovatno vrati taj uloženi trud od strane publike na ovacijama, i to je za nju nezamenljiv osećaj.

Opet, nakon Jokaste, Ninkovićevu je čekao novi izazov, podjednako kompleksan, a to je Lejdi Magbet, i na prvu probu je došla spremna.

Istina, otišla je prethodno malo na odmor, otputovala na more da se "očisti od energije, procesa i mirisa te predstave" i posle mesec dana stigla je pred svoju Lejdi Magbet.

"Nebojša Dugalić i ja smo bili potpuno spremni kao i reditelj Jagoš Marković, sa kim sam ranije samo jednom radila. U pitanju je Nušićeva komedja 'Dr', ali to je bila manja uloga. I želela sam tada da uđem u neki projekat gde neću tumačiti neku heroinu, već da se isprobam kod njega u manoj roli, da vidim mogu li da se 'spakujem' u toj viziji", prisećala se Ninković prve saradnje sa rediteljem.

Tanjug/Rade Prelić

"Sada smo prvi put radili na nečem velikom, prvi ozbiljan rad. On je kao reditelj neodoljiv. Odmah sam se zaljubila u njega. Nije ni on očekivao da ćemo tako sarađivati i toliko se zavoleti i van poslovnog odnosa. U srce mi je ušao. I Jagoš je sigurno imao tremu ne znajući kako će sve to izgledati, kao ni mi, jer je 'Magbet' najteži komad koji sam igrala. Onda kada neko veče odigram 'Edipa', pomislim kako sad to radim skoro 'levom rukom'", kaže glumica.

Ninković se osvrnula na činjenicu da nije nikada na listi želja imala ulogu Lejdi Magbet.
Ranije na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) na Novom Beogradu, glumica je radila monolog ove anti-junakinje, gde se pita da li će njene krvave ruke ikada biti čiste, jer zapravo u slepoj ambiciji nagovara muža da ubije kralja i on postane vladar na dvoru.

Ona je podsetila da je postojalo sujeverje oko tog komada, jer su se ranije dešavale razne nepovoljne situacije oko spremanja te predstave, pa svaki naredni put umetnici izbegavaju da izgovore ime komada, već kažu "ona škotska drama".

"Lično nisam sujeverna, mada sam pomislila da mi se nešto dešava tokom spremanja 'Magbeta', i rekla sam sebi – 'evo počinje'. Veoma je razorna energija tog lika. Lejdi Magbet je jedan tipizirano postavljen karakter, klasična manipulatorka, luda, histerična, zla, međutim, ja ne mislim tako o njoj", ocenila je dramska umetnica.

Glavna ženska uloga u "Magbetu", prema njoj, svakako da nije anđeo, ona jeste ubica, ali nije samo tako tipski definisana. 

Kako kaže ona je žena snažnog uma, posebno u to vreme kada su rodne razlike bile jasno postavljene, znalo se šta pripada jednom, a šta drugom polu.

"Lejdi Magbet je imala um i princip muškarca, bila je snažna, senzualna, strastvena žena, a na kraju je i bila krhka", smatra glumica.

Ona je vodila svoju Lejdi Magbet kroz predstavu tako što od jedne čvrste žene sa snagom, postaje do kraja razorena, slaba osoba koja poludi. 

Tanjug/Rade Prelić

Ninković čak kaže za sebe da mnogi misle o njoj da je stamena, jaka žena, kojoj niko ne može ništa, ali da to nije (uvek) tako, ali joj prija da tako imaju mišljenje o njoj, te bi želela da tako i ostane.

Problem Lejdi Magbet je u njenom karakteru, kako kaže glumica, jer je ona je osoba veoma oštećenog karaktera, voli svog muža, smatra da njemu sve to pripada – vlast, tron, moć.

"Zato njen problem i poremećenost leži u osećanju gde misli da je 'zakinuta', te da njima kao bračnom paru pripada znatno više nego što su dobili. I danas imamo toliko tih Lejdi Magbet u životu, koji iz istog osećanja svašta umeju da urade. Lejdi Magbet je iskušenje videla u jednom pismu koje je dobila, što bi neko drugi u toj situaciji bio samo zahvalan, a ona je videla u tome povod za nešto mnogo veće, po cenu ubistva da ona sprovede tu svoju želju", primetila je Ninković.

Ipak, u daljoj analizi svoj tragičnog lika, glumica kaže da i lejdi ima svoje slabe strane, zbog čega odlazi u ludilo na kraju komada, bez pokajanja, moli se silama zla da joj se zatvori svaki pristup kajanju.

Ona nije želela da se poistoveti sa bilo kojom adaptacijom "Magbeta" od ranije - samo u Narodnom pozorištu je igrano u istoriji šest verzija ovog komada sa različitim rediteljima.

"Svi misle da znaju kako bi 'Magbet' trebalo da izgleda. Svako može da nam nađe manu u novoj predstavi, da misle da to može i bolje. Mislim da smo napravili sjajnu predstavu, pravi umetnički događaj, koji naravno kao i sve, ima nekih mana. U redu, ali i pored svega, mi nismo mogli bolje, i ja sam presrećna kako je sve na kraju ispalo", kaže Ninković i dodaje da i oni koji imaju zamerki, ne mogu da ne priznaju kako je projekat "Magbet" jedan ogroman i pošten posao.

Kroz karijeru istaknuta i nagrađivana glumica imala je razne krize u kojima je pomišljala da nije (dovoljno) talentovana, da ne može da iznese neku novu ulogu, ali kaže da je, na svu sreću, prevazišla te strahove i nedostatak samopouzdanja.

Tanjug/Tara Radovanovic

Decenije karijere dovele su je do toga da dobije pravu zrelost i čvrsto stoji iza svojh uloga kojma se predaje u potpunosti.

"Sada je dosta toga drugačije u mom životu, gde sam više posvećena svojim novim ulogama. Tako sam poslednje dve predstave 'Edip' i 'Magbet' spremala na način kako sam oduvek želela, u smislu da me više ne ometaju kućni poslovi i obaveze tog tipa. Deca su sada velika, nisu više sa nama u domu, i onda ne moram više da čitam tekstove i spremam ulogu dok sam u kolima, čekam na semaforu, ili na njihovim treninzima. Sada ipak za sve imam vremena", kaže popularna glumica i napominje da bi napravila pauzu od dve nove pozorišne role, jer su je emotivno dosta iscrpele.

Nataša Ninković je diplomirala na FDU u klasi sa popularnim kolegama kao što su Sergej Trifunović, Vojin Ćetković, Nela Mihailović, ali i Boris Pingović, kao i pokojni Nebojša Glogovac, za koga ona kaže da se odmah isticao jer je bio zreliji od svih njih u generaciji. 

Seća se koliko su svi zajedno bili kao porodica, i koliko su se voleli od samog početka studija. 

"Nebojša i Sergej su se izdvojili, nekako su bili prvi primećeni. Nama je bilo pre svega stalo da se bavimo našim poslom na pravi način, ne toliko da budemo popularni, i da nam takve manje značajne stvari budu važne. Mi smo bili iskreni posvećenici našeg posla, tako da smo uvek birali šta da radimo. Gurali smo jedni druge, ali smo morali i da se snalazimo, ipak smo svi bili došljaci", podsetila je Ninković.

Tako je Sergej Trifunović rodom iz Mostara, a živeo je u Užicu, Boris Pingović iz Sremske Mitrovice, Vojin Ćetković iz Kruševca, Nela Mihailović iz Valjeva, a Ninković i Glogovac iz Trebinja.

Ipak, glumica se priseća kako nikada nije bila toliko ambiciozna u karijeri da igra po svaku cenu, te je dosta uloga i odbijala, jer joj je privatan život uvek bio ispred posla. Ali, kada prihvati novu ulogu, onda je uvek išla "do kraja", da se posveti kompletno tom projektu, te sve privatne obaveze želi što pre da završi ne bi li nastavila sa procesom rada.

Karijeru na filmu počela je u ostvarenju "Tri karte za Holivud" Božidara Nikolića, iz 1993. godine, a poziv reditelja Olivera Stouna da ima karijeru u Holivudu je odbila.

Promo/Nenad Petrović

Podsetimo, Stoun je bio jedan od producenata čuvenog američko-srpskog filma "Spasitelj" (The Savior, 1998) Predraga Gage Antonijevića, gde joj je partner bio holivudski glumac Denis Kvejd, ali i kolege sa klase - Sergej Trifunović i Nebojša Glogovac.

"Tačno je, više puta me je Oliver Stoun zvao da odem tamo, mada o tome i ne volim mnogo da pričam. Bilo je to dosta davno, sve je to iza mene. Možda je trebalo da probam. Čovek ne može da ima sada tu naknadnu pamet. Da mi je žao, pa i nije mi žao, jednostavno bi moj život sigurno bio sasvim drugačiji", ocenila je prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu.

Ali, ona bi danas svakome dala savet da ide obavezno i proba u toj radionici snova zvanoj Holivud barem na dve godine, dok se ona odande vratila i sticajem raznih okonosti, nije osetila da je taj svet za nju adekvatan.

"Ovde sam se osećala veoma dobro, dosta je bilo i privatnih razloga za ostanak u Srbiji. Tamo opet, u Americi, da bi bio uspešan u tom poslu, moraš biti isključivo non-stop fokusiran na to, a to mene ne zadovoljava. Ne bih bila tako ispunjena, što ovde jesam. Volim porodicu koju sam tada osnovala, naravno i prijatelje. Sve me to čini srećnom", kaže Ninković. 

Za nju nema dileme da je veliki problem ako je neki glumac hronično nezadovoljan i ako njegov stav ide ispred uloge. 

"Ako misliš da si pametniji od teksta koji igraš, ili ako misliš da sve znaš o tome kada stupaš na pozornicu, i to se čita kao prepreka. Tako glumac ne dozvoljava publici da se identifikuje, i ne ide se do kraja. Publika odlično oseti da tu nešto nije u redu, kada se ispolji ta gordost, nadmenost", naglasila je Ninković moguće probleme u glumačkoj igri, neuverljivoj interpretaciji.

Pozorišna, televizijska i filmska glumica osvrnula se i na uspešno nagrađivano ostvarenje "Ajvar" (2019) u režiji Ane Marije Rossi, gde je delia veliki ekran sa Sergejem Trifunovićem. 
Kako ističe, taj film veoma voli. 

Posebno je nahvalila rediteljku, čiji je to bio debitantski film na polju dugometražnog formata, gde je imala utisak da ništa bitno ne radi, koliko je autorka sve njih vešto vodila kroz proces snimanja.

"Ana Maria Rosi je bila toliko introvertna, toliko je sve sakrivala, bilo je u smislu "na unutra". Nisam imala utisak da će film toliko biti nagrađivan. Žao mi je što nema više takvih filmova. Ustvari, biće jedan uskoro, radi se o filmu 'Pukotina u ledu', u režiji Maje Miloš“, najavila je Ninković.

©ETM produkcija

Reč je o modernoj adaptaciji bajke "Pepeljuga", u kojoj glavnu ulogu ima Jovana Stojiljković, a igraju i Anđela Jovanović, Marko Grabež, Ljubomir Bandović, i drugi.

"Taj film je o odrastanju jedne mlade devojke, a ja igram zlu maćehu, odnosno po motivima je čuvene bajke. Volim glumicu Jovanu Stojiljković, zajedno igramo u predstavi 'Nečista krv' u Narodnom pozorištu. Žao mi je što je ne igramo češće, jer su eto problemi oko termina na Velikoj sceni, jer imamo i gostujuće glumce. Želim da nastavimo da je igramo", kaže popularna umetnica.

Nataša se prisetila studiranja na FDU kada se nije previše pronalazila u glumi i nije bila sigurna da je to zanima za životni poziv. 

Jednom je prema njenim rečima tsaopštila profesoru Vladimiru Jeftoviću, da ne može uvek da iskaže emocije, već hoće da igra samo ono što joj se sviđa. Uloge koje je ne koštaju emotivno, odnosno imitacije ili komedije.

"Tako smo sa Šekspirovom komedijom 'Ukroćena goropad' primljeni u Narodno pozorište i shvatila sam koliko mi se sve to sviđa. Shvatila sam da ne mogu bez glume. A pre toga sam želela da idem u Njujork da živim, iz privatnh razloga. Davno je to bilo još za vreme studiranja. Delovao mi je ovaj prostor u Srbiji suviše mali. Ipak, sve se to kod mene promenilo", zaključila je Ninković.