Direktor Fondacije "Novi Sad - Evropska prestonica kulture" Nemanja Milenković: Ponosan sam na doslednost u građenju novih mostova

"Jedan od velikih izazova svake Evropske prestonice kulture je kako njenu složenost, u svakom smislu, pretočiti i približiti što većem broju ljudi, a ne izgubiti na kvalitetu umetničke vizije. U slučaju Novog Sada, kada ćete 2022. godine imati više od 1.500 događaja sa 4.000 umetnika iz celog sveta, sve je stalo u krilaticu `Za nove mostove` sa kojom smo pobedili i iz koje smo dosledno razvijali jedinstven programski koncept.  

Otuda i ta vizija povezivanja kroz četiri programska mosta, odnosno njihovih osam programskih lukova. I dok su mostovi nazvani po vrednostima, lukovi su tematizovani po izazovima koje Novi Sad identitetski deli i povezuje sa svim Evropljanima", kaže na početku razgovora za Euronews Srbija Nemanja Milenković, direktor fondacije "Novi Sad - Evropska prestonica kulture".

Program Evropske prestonice kulture predstavljen je danas u novoj Gradskoj koncertnoj dvorani u Novom Sadu, a prema rečima Milenkovića, program su tek počeli da najavljuju i u narednim mesecima će etapno predstavljati šta nas sve očekuje u 2022, u titularnoj godini koja će staviti Novi Sad u centar evropskog kulturnog života.

"U narednim mesecima predstavljaćemo etapno šta nas očekuje u 2022, dok će programska knjiga biti prezentovana javnosti u oktobru ove godine", ističe Milenković za Euronews Srbija.

Postoji li sadržaj koji niste uspeli da uvrstite u program, jer je to iz nekog razloga u ovom trenutku bilo nemoguće?

Kada vodite ovako veliki projekat u ovom vremenu, to vam je jednačina sa tri nepoznate. Sa iskustvom koje imam, sa dve sam bio spreman da se nosim, a to su promenljivosti finansijske podrške i vremenske prilike kada radite na otvorenom. Sa Kovidom-19 i njegovom nepredvidivošću, to je postalo pravo malo čudo, naročito sa uspesima koje smo već do sada postigli. Pritom, to vam ne kažem iz subjektivnog osećaja, već iz komentara ostalih EPK sa kojima smo u redovnom kontaktu i koji znaju koliko je ovo i inače zahtevan i težak projekat.

Kada smo u oktobru 2015. godine slali dva aplikacione knjige za titule Omladinske prestonice Evrope i Evropske prestonice kulture završio sam rečima "gađamo Mesec, pa ako i promašimo, pogodićemo zvezde". Za sada, dosegli smo i Mesec i zvezde jer, na kraju, najbolje razrešenje ove jednačine su reči Dostojevskog: "Vera počinje tamo gde jedan i jedan više nisu dva".

Do kog imena iz umetničkog sveta je bilo najlakše doći, a s kim su bili malo zahtevniji pregovori?

Najkraći odgovor na ovo pitanje je - sa najvećim umetnicima su i najlakši dogovori.

A šta mislite, koji deo programa će najviše iznenaditi publiku, o čemu će se tek pričati?

To je pitanje ličnog ukusa. Otuda, za mene, najvažniji su oni o kojima se neće puno pričati već oni koji će se posle godine titule podrazumevati. Novosađanin sam i znam šta znače reči Đorđete Balaševića kada je govorio da je Novi Sad grad u kome "oni koji vas mrze ne znaju to da sakriju, a oni koji vas vole ne znaju to da pokažu".

Primeri za to su i programski lukovi Doček i Kaleidoskop kulture koje smo uporno i strpljivo gradili sa scenom i građanima već pet godina unazad i drago mi je da ih tim konceptom ne možemo iznenaditi, sem imenima umetnika koje dovodimo, već da im to niko više ne može oduzeti, jer oni prvi neće dozvoliti da se vrati(mo) na staro.

NSEPK Jelena Ivanović

Koji ste najbolji savet dobili od kolega iz Rijeke?

Tim iz Rijeke nam je bio i ostao velika podrška još od procesa kandidature. Biće da su oni verovali u nas i našu pobedu pre svih. Otuda, koristim priliku da se zahvalim Ireni Kregar Šegoti, direktorici organizacije "Rijeka 2020" na nesebičnom deljenju iskustava i postavljanju jasnih smernica koje su nam pomogle da uobličimo i naše programske lukove. Dve heroine, Irena iz Rijeke i Marilyn Gaughan Reddan iz irskog Golveja su inspiracija i podstrek kako voditi tim i Evropsku prestonicu kulture i u najtežim okolnostima.

Šta su vaše najveće brige u ovom trenutku? A zbog čega imate malo veću tremu?

Briga je molitva za ono što ne želite da se desi. Zato ih neću ni pominjati i time im davati snagu. To nije bežanje od realnosti, već pitanje odluke: ako verujemo da ćemo sve uspeti da realizujemo na najbolji mogući način ili ne verujemo da će biti tako, u oba slučaja smo u pravu. Odluka je uvek na nama.

Kad bi se sad pravio presek, osvrt na urađeno, na šta ste najviše ponosni?

Ponosan sam, bez obzira na sve okolnosti koje su nas pratile, na doslednost u građenju novih mostova. Široj javnosti već sada su najvidljiviji, verovatno i najatraktivniji, novi prostori i programi koji su već do sada pokazali svoje rezultate. Ipak, najponosniji sam na ono što se manje vidi, a to su ljudi i procesi kao nevidljivi temelji i stubovi novih mostova koji će da stoje i posle godine titule. Zato ću umesto kraja se zahvaliti mojim saradnicima, mladom timu Fondacije koji je prošao takoreći šopenhaurovski put: prvo su ih ismevali, zatim im se žestoko suprotstavljali i na kraju, prihvatili kao očiglednost.