Andrija Kuzmanović: Dok su ljudima stvari bile malo nedostupnije, tada su imale i veću draž

Mnoge je obradovala vest da se snima nastavak kultne serije "Složna braća", pod rediteljskom palicom Milorada Milinkovića (scenaristi su dr Nele Karajlić i Srđan Janković, prim. aut.) i nova sezona nazvana "Složna braća - The Nekst Đeneration" (produkcija Telekom, izvrišna produkcija ETM produkcija) imaće nove likove i novu dramaturgiju.

Stara, čuvena kafana postala je simbol novog početka jedne nove generacije, koja uprkos rubu vremena nije puno odmakla od svojih prethodnika.

Međusobni odnosi pripadnika "različitih naroda i narodnosti" koji su okosnica same priče i dalje su isprepletani njihovim različitim interesima, a neobične zgode i nezgode posetilaca ove nepodeljene teritorije na tromeđi i dalje začinjavaju život ovog nezaboravnog prostora, u kom ćemo se družiti na jesen na Superstar kanalu. 

Ali kakva atmosfera ovih dana vlada u kafani i šta je od polemika ponuđeno na meniju, pitamo jednog od novih aktera, glumca Andriju Kuzmanovića, kog zatičemo na snimanju u Šimanovcima.

ETM produkcija/Promo

"Atmosfera je standardno luda, a na meniju od biznis ponuda ove nedelje imamo razne malverzacije, nekoliko pokušaja prevare i jako puno spletki. Kafana je u ovom slučaju poprište ranih zavrzlama i tamo nikada nije dosadno", odgovara Kuzmanović na početku razgovora za Euronews Srbija.

Šta je vaš glumački zadatak?

Da dođem svaki dan na set, da se obučem, našminkam i da sačekam svoj kadar. Šalu na stranu, igram Srbina koga je Cvija igrao u prošlom serijalu. U ovoj postavci moj lik je Gile Beograđanin i baš sam pitao Neleta da li je to `Gile Šampion izraziti favorit, Gile lepo ima ime...`? Dopada mi se da mislim da jeste. Gile je malverzant sa beogradskih ulica koji jako lepo pliva po ovom delu Balkana.

Ljudima fali malo smeha

Ko od predstavnika nekst đeneration vodi glavnu reč?  A ko je ponajviše zadužen za šalu na setu/deluje da je jaka konkurencija?

Moglo bi se reći da glavnu reč ovde vodi domaćin kafane, Kemica, koga tumači Marko Gvero, kao što je i u prošloj seriji glavnu reč vodio Fiko. Mada se može reći da se predstavnici sva tri konstitutivna naroda jednako bore za glavnu reč. A za šalu na setu je najviše zadužen Ljuba Savanović i jako mi je drago da sam imao priliku da na ovoj seriji radim sa kolegama sa kojima ranije nisam sarađivao. Pored Ljube, to je Milan Kovačević i mlada glumica Maja Čampar.

ETM produkcija/Promo

U "Zlatnom dečku" igrate fudbalskog menadžera, a u "Tomi" muzičkog. Slučajnost ili ne? Hoćete li i mimo kamera pokazati neke menadžerske sposobnosti?

Da budem iskren, igra slučaja namestila je da u obe spomenute serije igram menadžera, u jednoj fudbalskog, u drugoj muzičkog. Ta dva lika su inače iz potpuno različitih perioda, jedan dela u šezdesetim- sedamdesetim godinama, a drugi u periodu 2020. I sami likovi su potpuno drugačiji. Ja se ponekad našalim, pa kažem da mi je ova godina bila godina menadžera. Oba filma i "Toma" i "Golden boy" su mi se jako dopali i mnogo sam uživao radeći na oba projekta, iako je u pojedinim momentima bilo jako naporno, jer sam pored njih radio uporedo još jednu seriju, ali evo sad kad je snimanje gotovo jedva čekam da krene emitovanje i pogledam obe serije.

Pomenuli ste nekom prilikom da radite na senariju za film. Kako napredujete? Možete li bar ukratko navesti šta je priča?

U pitanju je gradska beogradska priča, jedna komedija situacije, za šta mislim da ljudima ovde prilično fali, jer neke pomalo mračne teme dominiraju ovim kinematografskim prostorom u poslednjih 10 godina. Mislim da nam je život i svakodnevnica pogotovo u poslednjem pandemijskom periodu prilično bila teskobna i da ljudima fali malo smeha, tako da se nadam da kada budem ušao i uspeo da realizujem taj projekat, da će i ljudi to prepoznati.

Vaše matično Beogradsko dramsko pozorište je najavilo saradnju sa čuvenim Kastorfom, a u opciji da se na scenu postave su Handke, Dante i Andrić. Ako bi vas pitali, kom piscu biste dali prednost i koju ulogu biste si dodelili?

Iskreno nikad nešto nisam maštao o nekim konkretnim ulogama koje bih voleo da igram, a eto imao sam sreće da su me neke lepe stvari već zadesile. Meni se čini da su kod nas domaći pisci nailazili na najbolje razumevanje kod publike, ne računajući naravno klasike kao što su Čehov, Šekspir i Dostojevski. Ne znam šta se postavlja od pomenutih pisaca, ali do sada nisam imao prilike da se susretnem sa delima nijednog od njih na sceni, tako da ko god od njih bude bio biće mi drago.

Kakva su vam očekivanja od "Zelene čoje Montenegra"?

Jako velika. Budući da Momu Kapora obožavam, napisao je fenomenalnu priču i adaptacija je odlična, Nikita Milivojević režira predstavu i sa njim do sada nisam imao prilike da radim, ali sam vrlo srećan što sam u ovom trenutku naišao na njega.

Nekih jutara se vrlo nerado sećam

Ljubitelj ste oldtajmera i jednog ste i kupili novcem od "Montevidea". U čemu je prema vašem mišljenju čar prošlih vremena, ne samo u automobilizmu, nego uopšte?

Čini mi se da dok su ljudima stvari bile malo nedostupnije da su tada imale i veću draž. Mislim da nas iščekivanje čini mnogo životnijima, iskrenijima i realnijima. Danas, primera radi, više ne postoje patike koje ne možemo da nađemo u nekoj radnji, ne postoji pesma koju ne možemo čim je čujemo da prepoznamo svojim telefonom, sve nam je na dohvat ruke i u tom smislu deluje mi da su moderna vremena izgubila nešto od onih starih oldtajmerskih vrednosti. Ja volim miris starih automobila, njihovu liniju, tanke volane i razne druge dizajnerske detalje po kojima su oldtajmeri posebni.

Ponekad mislim da smo svi mi, ljubitelji starih automobila, ploča i drugih relikata prošlosti, pomalo i zatočenici ovog modernog doba i da bi nam duša mnogo više uživala u nekim drugim, prošlim vremenima, krojenim malo više po meri čoveka nego što je to danas slučaj.

Kao vlasnik Zoranovog brka, šta mislite zbog čega bi se Radmiloviću danas brk nakrivio, a čemu se ovih dana vama smeši?

Zoran je možda bio i najveći glumac među svim našim glumcima i verujem da mu se brk krivio i na lepe, a i na one manje lepe stvari u životu, a meni se brk smeši kad dođem na set "Složne braće", kad znam da su moji dobro i zbog mnogo drugih lepih stvari.

Verujete li da će neko jutro promeniti sve?

Verujem da postoje dani koji mogu promeniti sve ili makar puno toga, a jutra, ja lično vezujem za ne tako lepe stvari, jutra su uglavnom trenuci kad saznajemo neke glupe i ružne stvari. Nekim jutrima sam saznavao o odlascima meni dragih ljudi, pa su mi vremenom postala loša asocijacija i nekih jutara se vrlo nerado sećam.