Savršenstvo Mikelanđelovog "Davida": Priča o "najlepšoj statui koju je svet video"

Verovatno ne postoji statua koja je tako poznata i cenjena kao što je to Mikelađelov "David". Ovo remek-delo renesanse Firentinci toliko vole, da su zapretili da će, ako treba, ići na sud sa italijanskom vladom koja je želela da preuzme vlasništvo nad njim.

"David" se već vekovima čuva u Galeriji Akademije u tom gradu, koju godišnje obiđe više od 1,5 miliona posetilaca, a smatra se da gradu od turizma donosi više od 10 miliona evra.

Mikelanđelov perfekcionizam na ovoj skulpturi došao je do punog izražaja. Na statui visokoj preko pet metara, biblijski heroj prikazan je potpuno nag, a njegovo telo, uprkos velikim dimenzijama, izgleda kao živo. Originalno ga je poručila parohijska uprava Firence za katedralu i trebalo je da bude postavljen u jednu od niša na fasadi, na oko osamdeset metara od zemlje. 

Mikelanđelo je za taj zadatak odabrao blok mermera, koji su njegovi prethodnici na tom projektu Agostino di Dučio i Antonio Roselino uporno zaobilazili i koji je "skupljao prašinu" u dvorištu parohijskog doma, sve dok se umetnik nije prihvatio posla.

Revolucionarni prikaz biblijskog junaka

Kada je 1501. godine počeo da oblikuje Davida, legendarni umetnik imao je samo 26 godina, ali je već bio jedan od najpoznatijih i najbolje plaćenih umetnika svog vremena. 

Prihvatio je zadatak sa entuzijazmom i bez prekida je radio gotovo tri godine, stvorivši revolucionarnu interpretaciju biblijskog junaka.

Tanjug AP

Priča o Davidu i Golijatu ispričana je Prvoj knjizi Samuilovoj. Golijat je bio Filistinac, koji je tokom bitke sa Izraelcima, izazivao njihove vojnike punih četrdeset dana na dvoboj. Samo je David, mladi pastir, prihvatio taj izazov.

Pošto je bio prekrupan za bilo kakav oklop koji mu je bio na raspolaganju, David je u dvoboj ušao naoružan samo praćkom, verom u Boga i hrabrošću.

Prema predanju, on je kamenom pogodio Golijata u čelo, a kada je protivnik pao, prišao mu je i odsekao mu glavu.

Tradicionalno se David prikazivao nakon pobede, dok slavi trijumf nad Filistincem, pa je većina firentinskih umetnika prikazivala junaka dok stoji nad Golijatovom odsečenom glavom. 

Međutim, Mikelanđelo je bio prvi koji je odlučio da Davida prikaže pre bitke. Nepravilan oblik mermera iskoristio je tako što je ravnotežu prebacio samo na jednu Davidovu nogu i prikazao ga u trenutku dok se koncentriše, držeći svoju praćku prebačenu preko ramena. 

Ova skulptura pravi je odraz duha renesanse - David na njoj nije samo snažan, nego inteligentan čovek, koji odiše samopouzdanjem. 

Div na firentinskom trgu

Mikelanđelo je navodno u tajnosti radio na skulpturi i krio je svoje remek-delo, a zbog gigantskih proporcija morao je da radi pod vedrim nebom u dvorištu, čak i po kiši. 

Tanjug AP/Kamran Jebreili

Nakon više od dve godine mukotrpnog rada, tokom kog je prema pisanju njegovog biografa Askanija Kondivija vrlo malo jeo i spavao, Mikelanđelo je odlučio da predstavi svog "Diva" parohijskoj upravi i zastavniku Republike Pjeru Soderiniju. Svi su se složili da je David suviše savršen da se stavi tako visoko na Katedralu i odlučili da odaberu drugo mesto u gradu.

Gradsko veće sazvalo je komitet od oko trideset članova, uključujući i umetnike, među kojima su bili Leonardo da Vinči i Sandro Botičeli, da odaberu adekvatno mesto. 

Na posletku je smešten u samo srce grada - trg Pjaca dela Sinjorija. Trebalo je četiri dana i četrdesetorica muškaraca da prenesu skulpturu na poziciju koja se nalazila manje od kilometra od Mikelanđelove radionice. 

Luka Landuči, botaničar i hroničar, zabeležio je taj događaj u svom dnevniku.

"Bila je ponoć 14. maja i Div je iznesen iz radionice. Čak su morali da sruše dovratak, koliki je bio. Četrdesetorica ljudi gurala su veliku ploču na balvanima na kojoj je David stajao privezan konopcima. Div je na kraju došao do Trga sinjorije 8. juna 1504. gde je smešten pored ulaza u Palaco Vekio, umesto Donatelove bronzane skulpture 'Judit i Holofern'. 

Mikelanđelo je onda nastavio sa radom na finim detaljima. Tog leta, praćka i njena drška su pozlaćeni, a figura je dobila i pobednički venac u istoj boji. Nažalost, sve pozlaćene površine su isprane nakon dugogodišnje izloženosti kiši i snegovima.

"Harmonija dizajna i umetničke izuzetnosti"

Zahvaljujući Mikelanđelovom prikazu, biblijska figura Davida postala je simbol slobode za Firentince i ostao je pod vedrim nebom, sve dok nije premešten u Galeriju Akademije, kako bi bio zaštićen od daljeg propadanja.

Tanjug AP/Antonio Calanni

Za njega je u 19. veku napravljena specijalna staklena kupola, kako bi bio obasjan dnevnom svetlošću.

Proporcije Davida nisu tipične za Mikelanđelov rad. Skulptura je neobično velika, sa nesrasmernom desnom rukom, na šta se umetnik odlučio imajući u vidu da će stajati na katedrali i biti posmatrana odozdo.

Možda je i najbolji opis Davida dao Đorđo Vazari, jedan od Mikelanđelovih biografa.

"Kad je sve završeno, ne može se poreći da je ovaj rad preoteo slavu svih drugih statua, modernih ili drevnih, grčkih ili latinskih. Ni jedno drugo umentičko delo nije mu ravno u bilo kom pogledu, s kakvom ga je proporcijom, lepotom i izuzetnošću Mikelanđelo završio. Na njemu se vide najlepše konture nogu, sa zglobovia i nežnim obrisima mišića, koji su božanski. Nikad nije bilo ni takve poze, tako lagane, niti gracioznosti koja se može meriti sa ovim radom, ni stopala, šaka i glave u takvom skladu. Jedan deo tela s drugim, u harmoniji dizajna i umetničke izuzetnosti".