Aktuelno iz kulture

Deveti put u ulozi domaćina: Zanimljiva evrovizijska istorija Britanije

Komentari

Autor: Staša Rosić

25/07/2022

-

21:37

Deveti put u ulozi domaćina: Zanimljiva evrovizijska istorija Britanije
AP/Robert Dear - Copyright AP/Robert Dear

veličina teksta

Aa Aa

Velika Britanija definitivno je domaćin Evrovizije 2023. nakon što je Evropska radiodifuzna unija utvrdila da Ukrajina zbog rata ne ispunjava kriterijume za organizovanje najvećeg muzičkog takmičenja u Evropi.

Biće to deveti put da se Eurosong održava u nekom od gradova u Ujedinjenom Kraljevstvu, a peti da preuzima organizaciju na sebe umesto neke druge zemlje.

Kom gradu će ta čast pripasti naredne godine, biće odlučeno u narednim mesecima, a do sada je nekoliko gradonačelnika izrazilo nameru da se takmiče za mesto domaćina, među kojima su predstavnici Aberdina, Belfasta, Birmingema, Brajtona, Bristola, Kardifa, Edinburga, Glazgova, Mančestera, Lidsa, Liverpula, Londona, Njukasla, Notingema, Šefilda, Svindona i Volverhemptona.

I dok čekamo da saznamo gde će se održati Evrovizija 2023, pravi je trenutak da se podsetimo dosadašnjih takmičenja održanim u Velikoj Britaniji:

London (1960)

London je bio domaćin pete Evrovizije, iako je godinu dana ranije pobedu odnela Holandija.

Pošto je ta zemlja 1958. već organizovala takmičenje, prepustila je "štafetu" prestonici Velike Britanije koja je 1959. bila drugoplasirana.

Na prvoj Evroviziji u Londonu takmičilo se trinaest zemalja, najviše do tada, nakon što se Norveška priključila, a Luksemburg vratio posle godinu dana odsustva.

Pobedu je odnela pesma "Tom Pillibi" Žaklin Bojer iz Francuske.

London (1963)

Već tri godine kasnije Evrovizija se vratila u London i to ponovo zbog toga što su nesuđeni domaćini, u ovom slučaju Francuzi, prečesto organizovali takmičenje.

Uprkos inventivnoj organizaciji događaja, te 1963. godine obeležio ga je jedan skandal.

ASSOCIATED PRESS

Pobednici Greta i Jorgen Ingman iz danske (desno), Ester Ofarim iz Švajcarske (u sredini)i Emilio Perikoli iz Italije (levo) zauzeli su 1963. prve tri pozicije

Naime, norveški predsednik žirija još nije prebrojao sve glasove svojih dvadesetoro kolega, kada ga je prozvala voditeljka Kejti Bojl.

U napadu panike, on je saopštio rezultate koji su do tog trenutka bili poznati, pročitavši ih prebrzo i pogrešnim redosledom.

Pošto je Bojl utvrdila da će se ipak vratiti Norveškoj kada sve druge zemlje završe sa saopštavanjem glasova, ispostavilo se da su konačni rezultati ipak mnogo drugačiji nego prilikom prvog preseka i omogućili pobedu Danskoj.

Mnogi su tada smatrali da je takmičenje namešteno, naročito zato što je BBC te godine isprobavao drugačiji koncept prenosa.

Ipak, ispostavilo se da su rezultati regularni i da je Švajcarska, koja se nadala pobedi, ipak drugoplasirana.

London (1968)

Trinaesto takmičenje za Pesmu Evrovizije prvo je u istoriji koje imalo televizijski prenos u boji. 

AP/Eddie Worth

Pop zvezde Sila Blek i Klif Ričard pregledaju razglednice koje su dobili tokom kampanje za britanskog evrovizijskog predstavnika za 1968.

Kladioničari su bili sigurni da će Britanija još jednom odneti pobedu, budući da ju je predstavljao Klif Ričard, vrlo popularan pevač u to vreme, koji je dominirao na radijskim top listama.

Međutim, u napetom foto-finišu, Britaniju je za samo jedan bod pobedila Španija i to pesmom "La La La" pevačie Masijel. Ipak, Ričard će još jednom okušati svoju sreću na najvećem muzičkom takmičenju.

Edinburg (1972)

BBC je prvi put organizovao Evroviziju van Londona 1972. i to u Edinburgu.

Godinu dana ranije pobedio je Monako, ali pošto nije mogao da pronađe odgovarajuću dvoranu za tako veliki događaj, Britanija je ponovo "uskočila" upomoć.

Associated Press

Predstavnica Zapadne Nemačke Mari Ros u Edinburgu povodom Evrovizije 1972.

Ta Evrovizija ostaće upamćena i po tome što je prvi put prenošena i u Aziji, pa su na svojim malim ekranima takmičenje mogli da prate stanovnici Japana, Tajvana, Filipina, Hongkonga i Tajlanda.

Viki Leandros pobedila je sa pesmom "Apres Toi" i donela titulu Luksemburgu. 

Brajton (1974)

Drugi put u tri godine Velika Britanija preuzela je na sebe obavezu organizovanja takmičenja, iako 1973. nije pobedila, jer su finansijski problemi sprečili Luksemburg da se nađe u ulozi domaćina.

Associated Press

ABBA nakon proglašenja pobednika

Pobedu je te godine odnela švedska grupa ABBA pesmom "Waterloo" koja je postala međunarodni hit i "katapultirala ih" kao jedan od najpopularnijih sastava svih vremena.

Interesantno je i to da je na toj Evroviziji Britaniju predstavljala Australijanka - Olivija Njutn Džon, zvezda mjuzikla "Brilijantin" sa pesmom "Long Live Love". 

Te godine je legendarna Kejti Bojl poslednji put bila voditeljka programa, ali i dan danas drži rekord kao osoba koja se najviše puta našla u toj ulozi.

London (1977)

Štrajk snimatelja zagorčao je život organizatorima Evrovizije, koji su zbog toga prvi put u istoriji pomerili održavanje takmičenja za čak pet nedelja nakon planiranog datuma.

Te godine je učestvovalo 18 zemalja, a Jugoslavija se povukla iz takmičenja.

Francuska je tada osvojila svoju petu i, do danas, poslednju pobedu pesmom "L'Oiseau Et L'Enfant" koju je izvodila Mari Mirjam.

Harogejt (1982)

BBC je iznenadio mnoge odlukom da se Evrovizija 1982. godine održi u gradu Herogejtu, za kog većina gledalaca van Velike Britanije nikada nije ni čula.

Zato je uvodni deo programa te godine sadržao pitanje "Gde je Harogejt?" na svim jezicima zemalja učesnica.

Nemačka je te godine prvi put osvojila prvo mesto pesmom "Ein Biβchen Frieden" pevačice Nikol, koja je postala veliki hit u Evropi.

Birmingem (1998)

Britanija je poslednji put organizovala Evroviziju 1998. godine kada je učestvovalo 25 zemalja.

AP/Louisa Buller

Dana International

Prvi put uveden je sistem teleglasanja u većini zemalja, a jedine zemlje koje nisu imale potpuno funkcionalan telefonski sistem, glasale su preko žirija. 

Te godine Evrovizija je razbila sve tabue, a pobedu je odnela izraelska transeksualna diva Dana International.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Kultura

Najskuplja voćka u istoriji: Kontroverzna instalacija sa bananom zalepljenom za zid prodata za preko šest miliona dolara
Aktuelno iz kulture

Najskuplja voćka u istoriji: Kontroverzna instalacija sa bananom zalepljenom za zid prodata za preko šest miliona dolara

Konceptualno delo Mauricija Katelana kupio je kineski investitor u kriptovalute Džastin San za četiri puta veći iznos od procenjenog.

21/11/2024

10:43

pročitaj celu vest
"Virdžina" u novom ruhu: Digitalno restauriran kultni film Srđana Karanovića o devojčici koja je odrastala kao dečak