Igre 
"Ćelavi Isus", svetac "pseće glave" i "leteći objekti": Istina o najčudnijim freskama u srpskim manastirima
Komentari07/05/2022
-21:20
Visoki Dečani, zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana, Uneskov spomenik sa jedinstvenom crkvom sagrađenom u romaničkom stilu sa elementima gotike i ukrašenom sa više od hiljadu srpsko-vizantijskih fresaka, predstavlja dragocen zapis o životu u 14. veku.
Ovo je samo jedan od srpskih srednjovekovnih manastira koji vekovima svedoči o burnoj istoriji na ovim prostorima, ali i samo jedan od hramova čije su freske već decenijama unazad predmet istraživanja, ali i tema za razmišljanje raznih "teoretičara".
Među tim teoretičarima su i oni koji misle da su upravo u Dečanima pronašli "konačan dokaz o postojanju vanzemaljaca" budući da se na predstavi Raspeća Hristova nalaze dva "neidentifikovana objekta". Međutim, istoričari umetnosti, poznavaoci umetnosti zidnog slikarstva i ikonopisa imaju jasno obrazloženje o značenju pomenutih "vanzemaljskih letelica".
Wikipedia.org/Jason Martell
"Na predstavi Raspeća Hristova, sa njegovih strana su prikazana dva leteća objekta koja u `kokpitu` imaju figure kosmonauta. Tako je Deniken, popularni pisac dela u kome je skupio primere tobožnjih poseta vanzemaljaca Zemlji, tumačio dečansku fresku. U stvari, kao i na drugim primerima sa živopisa, reč je o personifikacijama, u ovom slučaju sunca i meseca. Dramatičnost događaja, samog trenutka smrti, uz druge pojave, poput cepanja zavese Solomonovog hrama, pratila je i pojava noći usled dana, što objašnjava predstavu oba nebeska plovila", objašnjava za Euronews Srbija dr Bojan Popović, upravnik Galerije fresaka Narodnog muzeja Srbije.
Wikipedia.org/Jason Martell
Nesporan je značaj Dečana i fresaka koje se nalaze u ovom manastiru. U vreme kada u Vizantiji bukti građanski rat, kada je i Evropa ustalasana, nešto pre pojave Velike kuge, nastaje jedna od poslednjih građevina raškog tipa, u kojoj se sjedinjavaju romano-gotički i vizantijski način gradnje, podseća sagovornik Euronews Srbija.
Očuvan živopis u Dečanima - enciklopedija slikarstva
"Izvrsno očuvan živopis prava je enciklopedija slikarstva, zastupljene su gotovo sve teme - početak i kraj crkvene istorije. Uz scenu stvaranja svoda sa suncem, mesecom i zvezdama u Genezi je i scena svijanja nebeskog svoda u Strašnom sudu. Nedaleko od scene nastanka i mešanja različlitih jezika pri građenju Vavilonske kule je i scena Duhova, na kojoj se prikazuje kako pedeset dana od Vaskrsenja apostoli dobijaju poznaje svih jezika sveta", ističe dr Popović.
Privatna arhiva
"Ćelavi Isus" i svetac "pseće glave"
Jedinstvena po mnogo čemu je i freska koja se nalazi u Crkvi Svetog Petra i Pavla u pećini kod sela Rsovci na Staroj planini, ali ta freska, koja je u narodu poznata i kao "neobjašnjiv fenomen Ćelavog Isusa", nije baš pod takvim velom misterije.
Povezane vesti
"Ne treba da nas čudi visoko čelo Hrista Mladenca. Ikonografija nalaže da se Gospod predstavlja na taj način jer to ukazuje na njegovu zrelost, božiji status i ako je prikazan kao beba. Naravno, visina čela varira, a ovo je jedan od izrazitijih primeraka ove težnje. Daleko je teže objasniti da je samo ta jedna freska izvedena, kao da je slikar pokazivao šta zna da uradi, ili hteo da se zahvali na gostoprimstvu. Neobična odeća je još jedna crta koja nas vodi ka prepoznavanju celine ovog motiva, jer je reč o sceni Vizija Petra Aleksandrijskog. Svetitelj je video Hrista sa poderanim odelom, a na pitanje: `Ko ti je poderao rizu`, dobio je odgovor: `Arija prokleti`", objašnjava dr Bojan Popović.
I kad smo kod "čudnih" fresaka, često se pominju i Krilata Bogorodica i "psoglavi" svetac.
"U manastiru Sukovo prikazana je Bogorodica kojoj su dodata i krila. Česta su pesnička poređenja sa anđelima, naročito Bogorodice, za koju se kaže da je uzvišenija i slavnija čak i od serafima i heruvima. Čak je i Sveti Sava prikazan sa krilima u ciklusu slika njegovog života, u trpezariji manastira Hilandara, od strane slikara Georgija Mitrofanovića u 17. veku, u sceni kada se on posmrtno javlja bugarskom caru Ivanu Asenu, naređujući mu da dopusti našem kralju Vladislavu da mu prenese telo u Mileševu. Nekada su metaforična poređenja iz himnografije dovodila do pravog prikaza krila, u slučajevima u kojima to može biti samo pesnička istina", navodi upravnik Galerije fresaka.
Galerija fresaka
S druge strane, kada je reč o svecu pseće glave, dr Popović kaže da je u pitanju Sveti Hristofor koji se nekada i tako predstavlja.
"Još od vremena antike postojalo je verovanje da postoje različite, neobične vrste ljudi, koji nisu poput nas. O tim verovanjima svedočio je i Marko Polo. Jedan od svetaca koji je predstavljan kao `kinokefal` je i Sv. Hristofor", dodaje naš sagovornik.
U srpskim manastirima ima još primera sličnih "čudnih" freska, pa dr Bojan Popović podseća da se na ulazu u Bogorodicu Ljevišku nalazi lepa figura krilate devojke koja visoko uzdiše fenjer na kome je predstava Hrista.
Galerija fresaka
"Kraj devojke je ispisano grčki `alitija` što nam govori da je ovde reč o personifikaciji istine. Preko puta nje, sa oborenim fenjerom, je sen. Srećemo veoma slične personifikacije dana i noći u Minhenskom pslatiru", navodi dr Popović.
Povezane vesti
Beli anđeo među najlepšim delima svetske baštine
Galerija fresaka Narodnog muzeja Srbije poseduje bogatu zbirku koja obuhvata oko 1.300 kopija fresaka spomenika nastalih u razdoblju od 11. do sredine 15. veka, kao i pojedine kopije ikona i minijatura iz istog perioda, od kojih mnoge potiču iz spomenika koji su danas unušteni ili ugroženi.
U zbirci se nalazi i oko 300 odlivaka srednjovekovne monumentalne skulpture i epigrafskih spomenika, koji svedoče o jedinstvenoj i značajnoj umetnosti zidnog slikarstva, ikonopisa, minijaturnog slikarstva i arhitekture nastale na teritoriji srednjovekovne Srbije i susednih zemalja Balkana.
Galerija fresaka
Iako su freske u srpskim manastirima prepoznate kao najlepša i najznačajnija dela svetske baštine, posebno "priznanje" ukazano je Belom anđelu iz manastira Mileševa, koji je "poslat" i u svemir među najboljim predstavnicima kulture naše planete.
Povezane vesti
"Anđelima su nebeske visine prirodno okruženje. Predstave anđela mnogo govore o nama, sagledavanju sebe, kao i drugačijih bića. Anđeli su besplotni, bestelesni i bespolni, androgini, time predstavljaju i muškarca i ženu. I pored apstraktnosti, iako drugačije suštine, anđeo svedoči o čoveku, stoga je i dobar izbor", smatra dr Popović.
Privatna arhiva
Nezahvalno jeste, ali kada bi se pravio izbor tri najznačajnija ili najvrednija primera srpske i vizantijske srednjovekovne umetnosti, na koja bi trebalo da budemo izuzetno ponosni uz čuvenog Belog anđela, dr Popović kaže da bi trebalo uzeti po jedno delo iz 13, 14 i 15. veka, što nije lako.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Iz 14. veka predstava Vavedenja, a mogla bi i scena parnjak, Rođenja Bogorodice iz Kraljeve crkve iz Studenice. Savršen su primer novog, narativnog stila, u kome se opisuje radnja i preuzima realna slika, poput Ane u postporođajnim bolovima, babinjama.
Iz 15. veka bilo bi dobro suprotstaviti dva primera kod kojim ima mnogo sličnosti i razlika. Sveti ratnici u Resavi su veličanstveni, predstavljeni u veličini većoj od prirodne, u smelim pokretima, raskošnog ruha. Kalenićki sveti ratnici, iako na sličan način ukrašeni odećom, sneni su i odsutni, oni vode duhovne bitke", izdvaja sagovornik Euronews Srbija.
Galerija fresaka
Nažalost, iz perioda srednjeg veka stručnjaci i istraživači uglavnom ne saznaju imena slikara, jer su oštećeni arhivi, a podaci se nalaze zabeleženi samo na živopisu.
"Ipak period od pada Srbije do Velike seobe sačuvao je veliki broj ikonopisaca, koji su tvorili umetnost karakterističnu samo za srpske zemlje. Među njima se nalaze Longin, Jovan, Georgije Mitrofanović, Radul i mnogi drugi, a njihova dela se mogu videti u Muzeju Srpske pravoslavne crkve", kaže dr Bojan Popović.
Preporuka za vas
Komentari (0)