Igre 
Jezik naivnog slikarstva iz Kovačice razume ceo svet: Živopisni prizori Vojvodine mogli bi postati deo Uneskove baštine
Komentari02/12/2024
-17:50
U Februaru se obeležava sto godina od rođenja Zuzane Halupove, žene koja je proslavila naivno slikarstvo i svoje rodno mesto Kovačicu. Taj jubilej bi ovo vojvođansko mesto moglo dočekati sa značajnim priznanjem - upisom naivnog slikarstva iz Srbije na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.
Prikazi života na selu, najpre iz ličnog iskustva, a onda, godinama kasnije, iz sećanja ili priča starijih i živopisan kolorit i priča iza svake slike - to su neke od najznačajnijih odlika slovačkog naivnog slikarstva iz Kovačice.
Klara Babka nam to dočarava na primeru slike koja simbolizuje proleće.
"Visibabe su simbol proleća i vidimo da je sve još pod snegom, ali probija se proleće i sad ove dve komšinice su konstatovale da stiže proleće. I raduju se i žao im je", kaže slikarka i dodaje da žale, jer novo proleće znači da su godinu dana starije.
Euronews
Pavel Babka, vlasnik Galerije "Babka", izdvaja primer slike Eve Husarikove, koja prikazuje ćerku koja prvi put ide sama u crkvu, a do tada je svaki put išla sa majkom.
"Kad sam je video, odmah sam je razumeo. Kod nas u Kovačici je uvek tako bilo - svakoj majci bio je cilj da što pametnije i što bolje uda ćerku. I onda su im oblačili što više sukanja. Mi momci smo to znali - koja ima mnogo, ta je iz bogate porodice, drži nos tamo i ne filozofiraj", kaže Pavel u šali.
Euronews
Slika Eve Husarikove obiluje simbolima. Tako su deo priče i devojčini crveni obrazi, koji simbolizuju zdravlje. Zatim čisto čelo, čista misao, objašnjava Babka, ali i skriveni dečački pogledi i pored njih bodljikavi čičak.
Povezane vesti
Ova je slika tri puta izlagana u Parizu, a bila je i u Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci, sedištu Unesco-a.. Proputovala je dvadesetak zemalja. Možda i najviše, ako se izuzme "Zima" Zuzane Halupove koju je UNESCO štampao na razglednicama u dva miliona primeraka.
Čuvena Mama Zuzana, kako su je prozvali zbog toga što su joj deca bila glavna inspiracija, a dečija lica uvek prisutna na slikama, učinila je naivno slikarstvo iz Kovačice svetski poznatim. Iako su na početku u ovom mestu slikali samo muškarci, uz ocene da je za žene igla i konac i ćuti.
Imala je 80 samostalnih i oko 250 kolektivnih izložbi. Izlagala je u svim svetskim metropolama, posećivali su je državnici, političari, glumci, sportisti. Kako je i sama slikarka govorila da se više ne seća ni imena ni broja, da sve to ima negde zapisano, ali da su njena vrata uvek otvorena za sve.
Euronews
Na Međunarodni dan nematerijalne baštine o Zuzani slušaju učenici osnovne škole koju je nekada i sama pohađala. Njoj u čast i po uzoru na njenu sliku "Prvi dan škole", stvaraju svoje radove. Među njima su možda novi slikari kovačičke naive. U godini kada dočekuju stogodišnjicu od Zuzaninog rođenja, škola je podnela inicijativu da njeno ime ponese jedna ulica u Beogradu i rodnoj Kovačici.
Slika koju je radilo 19 umetnika
Nakon Halupove i Martina Jonaša, kao najpoznatijih predstavnika, slovačko naivno slikarstvo nastavilo je da se razvija. Neguju ga i Pavel Hajko, najstariji među aktivnim slikarima naive u ovom vojvođanskom mestu i Vieroslava Svetlik.
Njihove, kao i slike još šezdesetak umetnika, nalaze se na zidovima Galerije naivne umetnosti, prve seoske galerije u bivšoj Jugoslaviji, otvorene još 1955. Svake godine članovi galerije poklanjaju joj po jednu svoju sliku, a za 220. rođendan sela imali su poseban poklon - delo na kom je radilo 19 likovnih umetnika.
Rađena je blizu šest meseci, ali još nije u potpunosti završena, pa se nisu svi potpisali, jer uvek kada dođu u Galeriju dodaju još neke detalje.
Euronews
Povezane vesti
Nakon godina truda, slovačko naivno slikarstvo iz Kovačice, moglo bi se naći na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine. Pavel Babka, galerista koji u svetu promoviše kovačičke naivce, nada se dobrim vestima početkom decembra.
"Meni se čini da su Kovačica i slikari kovačičkog naivnog slikarstva nešto novo rekli i u istoriji naivne umetnosti. To je da kad se vi negde rodite, a vaš jezik je manjinski, ta osoba traži načine kako da ga razume većina i da su kovačički slikari pomoću naivnog slikarstva uspeli na neki način da to lakše približe da to razumeju. Da razumeju i Rolingstonsi i Fransoa Miteran i svi ostali", zaključuje naš sagovornik.
Preporuka za vas
Komentari (0)