Igre 
"Gordost i predrasude": Engleski klasik u Madlenijanumu ispričan iz novog ugla
Komentari27/11/2024
-07:20
Predstava "Gordost i predrasude" koja se igra na sceni pozorišta Madlenianum, novo je čitanje klasika engleske književnosti i to iz ugla služavki. Sedam glumaca igra 23 različite uloge, a podelu je napravio reditelj Ivan Vuković, po adaptaciji škotske spisateljice Izobel Mekartur.
"Predstava je iz dva dela, prvi deo dosta brz, furiozan, dosta se skače peva igra a drugi deo je nežniji, emotivniji i tako se nekako zaokruži cela priča romana", kaže reditelj.
"Gordost i predrasude" jedno je od najadaptiranijih dela u svetu, ali u Srbiji se igra prvi put. Škotska književnica po čijem je tekstu rađena nova predstava, za nju je dobia nagradu "Olivije" za najbolju komediju, a na srpski ju je prevela glumica Bojana Stefanović.
"Moja mama je prevodilac i ja sam bilingvalna, maltene od rođenja. Prevesti dramsko delo ima mali stepen preko običnog prevođenja zbog fraza, idioma, konstrukcije rečenice jer u našem jeziku ne znači isto kao u nekom drugom u ovom slučaju engleskom", objašnjava glumica, koja takođe tumači i lik jedne od služavki.
Euronews Srbija
Već prilikom prevoda reditelj je, kako kaže, scene zamišljao u glavi i unapred znao ko će igrati majku, a ko njenih pet neudatih ćerki.
"Madlenianum nema svoj ansambl i onda je velika prilika da spojite ljude koji bi teško igrali zajedno. Obično kad radite u Beogradu i Srbiji većina ljudi je iz jednog ansambla, a ovde pravite podelu po likovima i to je predivno, jer su ovi ljudi nespojivi u bilo kom drugom pozorištu", ističe Vuković.
U domaćoj verziji predstave, značajnu ulogu igra muzika, koju je na stihove Laze Kostića, Desanke Maksimović, Vaska Pope i mnogih drugih srpskih pesnika napisao Draško Adžić.
Povezane vesti
Predstava je ubudljiva, dinamična, glumački veoma zahtevna. Iako prevladava humor, otvaraju se i pitanja ljubavi, staleža, položaja žene u 19. veku u Engleskoj i feminizma kroz lik glavne junakinje Elizabet Benet, koju tumači Suzana Lukić.
"Ona nije spremna da se uda osim iz ljubavi, nije spremna da ćuti, ona ne želi da bude tiha dok muškarac govori, ona ne veruje ni u patrijarhat, ni u matrijarhat, već u svoju slobodu", objašnjava Lukić.
Sudeći po aplauzima, domaćoj, baš kao i engleskoj publici zapleti Džejn Ostin intrigantni su i dva veka nakon objavljivanja romana.
Preporuka za vas
Komentari (0)