Stejt Department o verskim slobodama na Kosovu: Odluka o zemljištu Visokih Dečana i dalje se ignoriše

Američki Stejt department objavio je novi izveštaj u kom analiziraju stanje verskih sloboda u skoro 200 zemalja i teritorija, među kojima je i Kosovo.

U izveštaju o Kosovu nalaze se nesprovođenje odluke o imovini manastira Visoki Dečani, tužba prištinskog Univeziteta za oduzimanje imovine SPC u Prištini, ali i protest Albanaca zbog hodočašća Srba u Đakovici.

Imovina Visokih Dečana i tužba Univerziteta u Prištini

U izveštaju se spominje da su predstavnici Beograda i Prištine potpisali 4. septembra 2020. godine u Vašingtonu dokumenta kojima su se obavezali da će da štite i promovišu slobodu veroispovesti, obnove međuversku komunikaciju, štite verska mesta, sprovedu sudske odluke koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i da nastavi sa restitucijom jevrejske imovine bez naslednika iz vremena Holokausta.

Lokalne i centralne vlasti na Kosovu, međutim, i dalje nastavljaju da ignorišu odluku kosovskog Ustavnog suda iz 2016. godine o vlasništvu Srpske pravoslavne crkve na ukupno 24 hektara zemljišta u blizini Visokih Dečana, podseća izveštaj.

Osim ovog spora, u izveštaju se obrađuje i tužba Univerziteta u Prištini, koju je podigao 2017. godine.

Univerzitet je tražio poništavanje odluke o doniranju zemljišta iz 1991. godine SPC i rušenje nedovršenog Sabornog hrama Hrista Spasa.

Kako navodi Stejt department, SPC je tvrdila da Kosovska agencija za borbu protiv korupcije osporava njeno vlasništvo nad imovinom, a agencija je koristi još od 2001.

"SPC je navela da je agencija dugovala zakupninu za korišćenje imovine. SPC je 2018. godine delimično dobila zakupninu, ali nije dobila dalju naknadu. Pred kraj godine, ni SPC ni agencija nisu pokrenuli pravni postupak zbog spora", stoji u izveštaju.

Zajedno sa ovim, izveštaj ukazuje i na nezakonitu izgradnju magistralnog puta u zaštićenoj zoni manastira Visoki Dečani.

Navodi se da je opština Dečani u avgustu počela radove na putu, koji su nezakoniti, a da je u novembru dogovoren razvoj obilaznog puta van granica specijalne zaštićene zone (SZZ) koji bi povezivao Dečane sa Crnom Gorom, i zasebnog lokalnog puta u okviru SZZ Visokih Dečana. Predloženi radovi, ipak, nisu započeti do kraja 2020, stoji u izveštaju.

Na verske objekte 57 napada, osam na lokalitete SPC

Stejt deparment, pozivajući se na podatke Kosovske policije, navodi da je u 2020. godini prijavljeno 57 incidenata uperenih na verske objekte i groblja na Kosovu.

Većina ovih incidenata bila je usmerena na lokalitete muslimanske zajednice, dodaje se.

"Od 57 incidenata, 45 se dogodilo na muslimanskim lokalitetima, osam na lokalitetima SPC i tri na katoličkim lokalitetima, dok jedna ciljana imovina ne pripada određenoj verskoj grupi. Policija je većinu ostalih – 56 incidenata, klasifikovala kao krađu, mada su neki podrazumevali oštećenje grobalja ili druge imovine. Takođe je bilo nekih incidenata koji su uključivali verske lokalitete koji nisu prijavljeni policiji“, piše u izveštaju.

Nijedan od ovih 57 incidenata policija nije klasifikovala kao verski motivisan, mada je SPC neke za neke upravo to smatrala. SPC je, takođe, navodila da su medijski izveštaji doprineli međuetničkoj i međuverskoj netrpeljivosti, stoji u izveštaju.

Protest Albanaca, oštećene crkve i groblja

Izveštaj podseća i na protest lokalnih Albanaca 6. januara ispred crkve u Đakovici, gde su raseljeni Srbi planirali hodočašće na pravoslavni Božić. Hodočašće je otkazano iz bezbednosnih razloga, a ovakvi protesti održavaju se od 2015. godine.

Registrovan je i slučaj oštećenje crkve u selu Sredska u avgustu 2020. godine, kao i provale u crkvama u Babinom Mostu i Obiliću.

Srbi sa Kosova i SPC su optuživali "mnoge" opštine kojima većinom rukovode albanci da ne održavaju njihova groblja na adekvatan način, a policiju da ih ne čuva dovoljno, što omogućava vandalska dela, saopštava Stejt Department.

Stejt department je izlistao i incidente o kojima su mediji pisali tokom 2020. godine, a koji su bili usmereni prema objektima SPC na Kosovu, kao i samih vernika, navodeći i incident u opštini Orahovac gde su polomljeni nadgrobni spomenici na grobovima pripadnika etničkih zajednica Roma, Aškalija i balkanskih-Egipćana.

To je naišlo na osudu predsednika opštine i tadašnjeg ministra za zajednice i povratak i OEBS-a, navodi se.

Verske zajednice bez pravnog statusa

Nepostojanje pravnog statusa za verske zajednice je glavna prepreka zaštiti osnovnih ljudskih prava na Kosovu, i potrebno je da se izmeni Zakon o verskim slobodama, piše u izveštaju.

Kako dalje stoji, kosovska vlada je u septembru 2020. godine usvojila i prosledila skupštini amandmane na zakon o verskim slobodama, koji bi dozvolili verskim grupama da steknu pravni status. Ipak, parlament nije glasao o njima, što zbog nedostatka kvoruma, što zbog bojkota Srba.

Imovina SPC je izuzetak, naglašava Stejt Department. Oni su podsetili na Zakon o specijalnim zaštićenim zonama, rekavši da štiti integritet imovinskog vlasništva SPC.

Na kraju izveštaja, navedeno je da su članovi Ambasade SAD nastavili da podstiču kosovsku vladu na usvajanje amandmana kojima se verskim grupama dozvoljava sticanje pravnog statusa, ali i na sprovođenje svih ostalih mehanizama za zaštitu slobode veroispovesti i zakona u vezi sa imovinom SPC.