Igre 
Kako su crtani filmovi postali politički (ne)korektni
Komentari23/04/2022
-21:01
Vest da će Diznijeva mišica prvi put u svojoj istoriji obući pantalone odjeknula je širom sveta poput udarne vesti, a na društvenim mrežama se odmah povela žustra rasprava o tome zašto je Mini Maus crvenu haljinu sa tufnama zamenila plavim sakoom i leptir-mašnom.
Dok je za jedne Mini u plavom odelu simbol napretka za novu generaciju, drugi su u tome videli bespotreban pokušaj kompanije da se predstavi politički korektnom.
Dizni je prošle godine gotovo slično podelio javnost kada je objavio da Pepe le Tvor odlazi u istoriju. Osetljivo pitanje da li je on zaista maltretirao mačku u koju je zaljubljen, ostalo je bez odgovora, ali on jeste proglašen navalentnim i time nepodobnim da bude u filmu "Space Jam" i prikazivan na Diznijevoj platformi.
"Krivica" Pepe le Tvora, Damba, Petra Pana
I tada su se mogla čuti pitanja kako to da je Pepe le Tvor ukinut, ali pregršt vrlo nasilnih crtaća nije, i zašto smo puritanci samo kad su određene teme u pitanju.
"Pre bih rekao da određene teme, kao što je nasilje, još nisu dobile dovoljnu količinu pažnje. Primera radi, do izostavljanja Pepea le Tvora iz novog filma je došlo zato što su autori bili svesni da danas više nije prihvatljivo da lik iz crtaća pipa i ljubi nekoga ko se otima, ali su bili previše lenji da smisle šta onda drugo da rade s njim. Ako se njegov lik zaista svodi samo na navalentnog Francuza koji smrdi, a nije toga svestan, onda ga i ne vredi prikazivati u vreme kad saznajemo stvarne razmere rasprostranjenosti seksualnog nasilja, od Holivuda pa do Srbije. Ne razumem ljude koji na pomen negativne pojave pokušavaju da ugase tu temu tako što će nabrajati druge negativne pojave, ali ne žele da učine ništa ni po pitanju prve ni po pitanju drugih", kaže za Euronews Srbija sociolog Dario Hajrić.
Prinstscreen YouTube/LeCatProductions
Pisac za decu i satiričar Aleksandra Filipović smatra da je Pepe le Tvor žrtva kulture otkazivanja.
"Ne verujem da postoji silovatelj na svetu koji će reći da mu je Pepe bio uzor i da je činio ta gnusna zlodela zbog toga što je kao dete gledao crtani film. To je apsurdno. Ti junaci su karikirani i svakako nisu savršeni. Pepe me je, s jedne strane, nervirao zbog navalentnosti, a s druge mi ga je bilo žao, jer bi uvek nagrabusio. On u samom crtanom filmu snosi posledice svog ponašanja, sam je odgovoran za ono što mu se dešava i to je poruka koju crtani filmovi i priče za decu i treba da prenesu", kaže Filipović.
Povezane vesti
Filipović dodaje da su deci, s druge strane, dostupne društvene mreže, te da ukoliko nema roditeljske kontrole, tu leže stvarne opasnosti i odatle vrebaju pravi predatori.
"Postoje i crtani filmovi i lutke koje promovišu nerealne fizičke karakteristike, naročito kod devojčica, postoje ekstremno nasilne video-igre i ni oko čega toga se ne diže tolika frka. Po meni je to licemerno", smatra Aleksandra.
profimedia
I psiholog Nevena Lovrinčević se pita nije li možda licemerno ili bar bacanje prašine u oči bavljenje "krivicom" Pepea le Tvora, Damba ili Petra Pana, u situaciji kada su deca, zajedno sa odraslima, svakodnevno izložena agresivnom javnom govoru i ponašanju, rijalitima i slično.
"Ako osvešćujemo neke stereotipe i predrasude da li možda suviše lako upadnemo u zamku ukidanja i odbacivanja? Tako smo u odbrani vrednosti tolerancije praktično svojim ponašanjem spremni da promovišemo nešto sasvim suprotno: isključivost i netoleranciju. Ako neko ne deli naša uverenja, kako promovišemo tolerantnost ako u rasprave ulazimo kao u borbu iz koje se ne povlačimo: 'ili sa štitom ili na njemu'", objašnjava za Euronews Srbija svoje viđenje Lovrinčević, autorka, osnivač Centra za psihološku edukacije i voditeljka kurseva za roditelje koji se organizuju u saradnji sa Kreativnim centrom.
Šta nas sprečava da razumemo da likovi u crtaćima ne bi trebalo na silu da ljube
A šta ako su junaci sa malih ekrana oduvek bili nasilnici, silovatelji, rasisti, ali smo mi tek sada počeli da čujemo krik potlačenih i marginalizovanih?
"Čovečanstvo napreduje i sagledava život na drugačije načine, znanja i saznanja se gotovo svakodnevno šire, pa je logičan sled te evolucije obraćanje pažnje na nešto što je ranije zanemarivano ili uzimano zdravo za gotovo. Pisci i scenaristi imaju moć da daju glas potlačenima i da se bore protiv stereotipa onako kako najbolje umeju - stvaranjem junaka. Junaci mojih knjiga za decu su marginalci, nisu omiljeni u društvu, često su na meti grubijana, ali slave lepotu različitosti i veruju u moć ljubavi i prijateljstva. U mojim romanima princeze su ujedno i vitezovi, a dečacima je dozvoljeno da budu ranjivi i trapavi", navodi Filipović.
Sociolog Hajrić objašnjava da su junaci crtanih filmova proizvod dominantnih društvenih vrednosti vremena u kojima su nastajali. Tako su se i menjali, "prateći promene normi kao društveno prihvatljivih načina ponašanja".
Povezane vesti
"U periodu od pojave prvih crtanih filmova do danas desilo se mnogo toga, od ukidanja rasne segregacije u SAD do prava glasa za žene. U skladu s tim, mnoge društvene grupe su počele da dobijaju priliku da kažu da su određeni načini na koje ih prikazujemo uvredljivi, grubi i neduhoviti zato što se temelje na užasnim pojavama. Deo ljudi oseća nelagodu kada na taj način treba da sagleda crtaće uz koje je odrastao ili koje je puštao svojoj deci, bilo iz straha da će oni sami biti negativno obeleženi, bilo iz puke sentimentalnosti. To treba razdvojiti: ne možemo se vratiti nazad kroz vreme da se pridržavamo normi koje uspostavljamo danas. Međutim, ništa nas ne sprečava da danas razumemo da likovi u crtanom filmu ne bi trebalo da, recimo, na silu ljube nekoga", smatra Hajrić.
profimedia
Na početku nekih poznatih Diznijevih crtanih filmova, kao što su "Maza i Lunja", "Mačke iz visokog društva", "Knjiga o džungli" i "Pesma sa juga" već skoro dve godine stoji upozorenje sledeće sadržine: "Ovaj program sadrži negativne prikaze ili loš tretman ljudi ili kultura. Ti stereotipi su bili pogrešni tada, a pogrešni su i sada. Umesto da odstranimo ovaj sadržaj, mi želimo da priznamo njegov štetan uticaj, da učimo od njega i započnemo diskusiju koja će stvoriti inkluzivniju budućnost".
Studio Vorner Bros je još ranije dobio upozorenja zbog "etničkih i rasnih predrasuda" u nekim svojim crtaćima, pa je reagovao saopštenjem u kom se ističe: "Ovi crtani filmovi ne prikazuju današnju situaciju u društvu, već se emituju onako kako su prvobitno napravljeni, jer u suprotnom bilo bi isto kao kada bi se tvrdilo da ove predrasude nikada nisu postojale."
Povezane vesti
Svi oni koji smatraju da su rasna, verska, nacionalna rodna ili bilo koja druga ravnopravnost vrhunske vrednosti, sigurno ne mogu imati ništa protiv ovih inicijativa.
Trend kulture otkazivanja
Ali da li će odnos prema rasnim, klasnim i seksualnim razlikama zaista promeniti ako se "prekroji" crtani film u duhu političke korektnosti?
"Politička korektnost je u velikoj meri postala kontraproduktivna zbog preterivanja koje već prelazi u grotesku. To preterivanje izaziva otpor kod mnogih ljudi koji još uvek veruju u istine koje veoma dugo uobličavaju kulturu i sisteme vrednosti i nagli i često brutalan upad u kulturne i misaone navike navodi na još brutalniji odgovor. I to ne vodi ničemu dobrom jer izaziva još više podela u inače podeljenim savremenim društvima. Politička korektnost tako postaje hegemoni diskurs koji izaziva otpor u mnogim kulturama čiji je istorijski hod bio drugačiji nego u hegemonim kulturama", navodi za Euronews Srbija Jelena Đorđević, profesorka Teorije kulture na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Profesorka ističe da govori pre svega o preterivanjima koji dovode, kako je to često zapažano, do onemogućavanja i siromašenja humora, do ruženja pisaca koji su stvarali u drugačijim vremenima, pa i do zabrane ili menjanja bajki. To se, dodaje ona, odnosi i na crtane filmove.
"Posledice tako shvaćene političke korektnosti dovode do pražnjenja njenog smisla. I najčešće, ona postaje dekoracija za određene ideologije i političke projekte. Ona često prikriva, koristi se kao ulaznica u savremeno liberalno društvo ili kao čist oportunistički diskurs dok iza toga ne leži istinska promena uvreženih sistema vrednosti, koji su itekao žilavi. To sve ne znači da povodi i razlozi za uvođenje ideje političke korektnosti nisu jaki, ali je sprovođenje ono što može da podleže kritici", dodaje Đorđević.
Filipović ukazujući, takođe, na trend kulture otkazivanja, navodi da se u nekim slučajevima odlazi predaleko sa kaznama.
"Postoji zdrav bojkot i on je poželjan. Primenjujemo ga onda kada nešto nije u skladu sa našim vrednosnim stavovima. I njega treba ohrabrivati i podsticati. Ali fenomen kulture otkazivanja se od zdravog bojkota razlikuje po količini histerije, opsesije i agresije. I tu leži opasnost. Nijedan ekstrem ne može biti dobar", smatra Aleksandra.
Privatna arhiva
Po njoj se to ne razlikuje mnogo od rulja iz mračnih vremena, samo što su vile i baklje sada zamenjene tastaturama i miševima.
"Tu niko mnogo ne razmišlja, već vlada jednoumlje, a kao što kaže jedan moj aforizam: 'Ako je na putu jednoumlje, iza ugla je bezumlje'. Ukoliko se zagledamo u dalju, a bogami i blisku istoriju, rulje su počesto bivale nečiji instrument. Problem sa kulturom otkazivanja je možda mnogo dublji i složeniji nego što nam se na prvi pogled može učiniti. Moramo dobro paziti da nam demokratije ne postanu autokratije", dodaje Aleksandra.
I sociolog Hajrić ističe da zabranjivanje danas mahom proizvodi kontraefekat," zato što se predstavlja kao nekakav imaginarni teror političke korektnosti". Međutim...
"Verujem da je korisnije da se pozabavimo time zašto crnac sa koščicom u nosu nije ni zabavan ni originalan način da napravite lika za dečji program. Ili, ako neko misli da jeste, dajte da čujemo šta je toliko smešno u tome, porazgovarajmo o izvoru tog veleumnog humora jer ćemo verovatno brzo doći do neosvešćenih predrasuda. Taj razgovor treba da se odvija i u studijima koji proizvode program, i u uredništvima TV stanica koje ih puštaju, ali i pred televizorima", dodaje sagovornik Euronews Srbija.
Postoji li uopšte politički korektan crtani film?
Za pojedine psihologe, obrazloženje da se crtani filmovi zabranjuju deci mlađoj od sedam godina nema psihološko opravdanje jer tako mala deca i ne primećuju klasne i rasne razlike među likovima. Njih ta "priča" ne zanima i oni ne obraćaju pažnju.
Kada se pogleda "repertoar" na kojima su odrastale i na kojima sada odrastaju generacije, postavlja se pitanje postoji li uopšte politički korektan crtani film?
"Iza toga ponajviše stoji intelektualna lenjost autora, kojima manjka kreativnosti da smisle autentične likove, pa posežu za obeležjima koja ih označavaju kao 'egzotične': strani akcenti, boja kože, način oblačenja koji stereotipno prikazuje druge kulture i slično. Takvi likovi onda po pravilu crpe svoju 'komičnost' iz stereotipa na kojima su zasnovani. Flertu skloni Francuzi sa beretkom i bagetom pod miškom ili radom opsednuti Japanci, crnci kao ljudožderi sa suknjicama od trave ili indijanci sa lukom i strelom predstavljaju olinjale gotove likove koji su zaista štetni jer svode grupe ljudi na karikature koje su dušu dale za zloupotrebu rasista i šovinista. Jedini slučaj gde je stereotipe zabavno - čak i subverzivno - koristiti je kada ih izokrećemo, jer time učimo gledaoce (a to bi pre svega bila deca) da ne budu površna i ne svode ljude na ovu ili onu karakteristiku. Dobar primer za to bio bi lik koji izgleda grubo i opasno, ali se ispostavi kao nežna dobrica, jer takvim stvarima se ruše klišei i na ekranima i u životu", kaže Hajrić.
profimedia
Da likovi i ne treba da budu savršeni, niti jednolični i ukalupljeni, kao što, uostalom, nisu ni ljudi, smatra i Filipović.
"Junaci, baš kao i ljudi, treba da budu kompleksni, neretko i protivrečni, međusobno različiti i to je ono što ih čini stvarnima. Oni imaju pravo da žive u skladu sa svojim vrednostima i odlukama, ali i da ponesu odgovornost za svoje ponašanje i shodno tome, da u samoj priči, snose posledice. U mom romanu 'O krilima i čudima' se kaže: 'U različitosti je bogatstvo sveta. U prihvatanju različitosti je bogatstvo uma'. Bojim se da bi preterana politička korektnost mogla da doprinese tome da se razlike koje predstavljaju istinsko bogatstvo izbrišu i da se stvori bezoblična siva masa likova koji svi liče jedni na druge", upozorava Filipović.
Prema njenim rečima, ako se vodimo logikom da bi negativci ili antijunaci trebalo da budu izbačeni iz priča za decu i da se priče sastoje samo od cvetića, leptirića i jednoroga, onda bi trebalo izbaciti i zlu maćehu iz "Snežane i sedam patuljaka" zbog toga što voli da jabukama truje devojke.
"Ili vuka iz 'Crvenkape' zbog toga što na jelovniku ima starice. Postavlja se pitanje, ko je sledeći i ima li tome kraja?", dodaje Filipović.
Crtaći prepuni nasilja i ubistava
Kada bi pojedini psiholozi analizirali crtane filmove, retko koji bi dobio "dozvolu" za emitovanje jer su, kao prvo, prepuni nasilja i ubistava - počevši od pomenuto vuka preko 'Tri praseta' sve do 'Ivice i Marice'.
Studija iz 2014. koja je objavljena u Britanskom medicinskom žurnalu pokazala je da glavni junaci dečjih crtanih filmova imaju dva i po puta više šansi da umru od junaka filmova za odrasle, a gotovo tri puta više šansi da budu ubijeni i to često vrlo surovo.
"Umesto nežnijih alternativa, dečji animirani filmovi su zapravo leglo ubistava i haosa", navodi se u studiji Ijana Kolmana i Džejmsa Kirkbrajda.
Studija je analizirala dečje crtaće sa najvišom zaradom, od "Snežane i sedam patuljaka" iz 1937. godine do "Ledenog kraljevstva" iz 2013.
Tom prilikom su upoređene smrti glavnih likova sa smrću iz dva filma za odrasle sa najvećom zaradom objavljena iste godine, a da nisu akcioni ili avanturistički filmovi namenjeni deci.
Međutim, ova studija nije pronašla nikakav dokaz da je nivo nasilja porastao od 1937. i "Snežane".
"`Ne dozvoljavam detetu da gleda crtane filmove sa agresivnim sadržajem` - da ne bi postalo agresivno ili da ne bi razvilo neki psihički poremećaj. Bilo bi dobro da su stvari tako jednostavne. Ukinemo agresivne crtaće i ukidamo ili bar smanjujemo agresivna ponašanja. Po takvom obrascu generacije odrasle na Tomu i Džeriju, Dušku Dugoušku ili Petru Panu ne mogu biti normalne. Šta tek reći o izloženosti bajkama gde 'Ivica i Marica' guraju (babu) vešticu u peć, Snežana živi sa sedam (istina malih) odraslih muškaraca, Trnovoj Ružici preti večno spavanje (smrt) ukoliko je muškarac ne primeti i sl. Iako se možda u periodu osvešćivanja stereotipa i predrasuda zgražavamo ovim sadržajima, nije naodmet prisetiti se činjenice da su neke od ovih bajki stare par vekova, i da su generacije odrasle na njima, a da teškoće koje su imali tokom života, kao i svi uostalom, nemaju baš nikakve veze sa izloženošću bajkama uz koje su odrastali", stav je psihologa Lovrinčević.
Miloš Lužanin
Iako smo odrasli na crtaćima i bajkama koje ćemo sada osuditi i možda ukinuti, smatra li iko od nas da su baš ti sadržaju odgovorni za neke naše životne probleme i nesigurnosti, navodi sagovornica Euronews Srbija.
"Da li možemo za neku agresivnu osobu koju poznajemo reći 'Mora da je to zbog toga što je previše gledao Toma i Džerija'. Teško", dodaje Nevena i poručuje:
"Možda bi bilo najbolje da malo stanemo na loptu. I da pratimo svoje dete, budemo bliski, a da tolerantnost i sve ostale vrednosti koje smatramo važnim pre svega promovišemo kroz sopstveno ponašanje, a manje se opterećujemo negativnim uticajem Maze i Lunje, Damba i Duška Dugouška."
Dobro poznati "kvaritelji omladine"
Imamo li preterana očekivanja i dajemo li i više na značaju crtanim ostvarenjima da utiču na razvoj detete u tolikoj meri da na kraju zbog crtanih filmova ispadamo "bilo naopaki bilo ispravni", pitanje je na koje potvrdno odgovara i sociolog Hajrić.
"I to ne važi samo za crtane filmove več za popularnu kulturu generalno: muzika, video igre, ranije i stripovi, odreda su bili označavani kao 'kvaritelji omladine'", navodi sagovornik Euronews Sribija.
Međutim, kako sociolog dodaje, pop-kutura ne funkcioniše u vakuumu, nego na različite načine prikazuje vrednosti i pojave koje u društvu postoje bez obzira na nju.
"Svođenje problematičnih društvenih pojava na prepisivanje sa televizijskih ekrana je neopisivo naivno sagledavanje stvari. Ako neko misli da trep pesme normalizuju kriminal više nego to što deo javnosti otvoreno glorifikuje kriminalce poput Arkana ili Legije, možda bi bilo dobro da reorganizuje listu prioriteta. Uvek treba imati u vidu da pojave prethode njihovoj medijskoj reprezentaciji, i da baviti se samo potonjim znači zanemarivati izvor", ukazuje sociolog.
profimedia
Filipović smatra da je dužnost da se deci ukazuje na prave vrednosti.
"Smatram da bi junaci za decu trebalo da prenose mudre poruke o humanosti, dobroti i lepoti različitosti, jer ono što usvojimo u detinjstvu ostaje sa nama čitavog života. Crtani filmovi i priče za decu bi trebalo da pokazuju da će dobro ponašanje biti nagrađeno, a loše kažnjeno. A da bi se to pokazalo, moraju da postoje i negativci i antijunaci", dodaje nagrađivana autorka.
Ali prema njenim rečima, takođe, ne sme se precenjivati moć crtaća i zanemariti mnogo značajniji faktori.
"U kakvog će čoveka dete izrasti zavisi od sklopa mnogobrojih uticaja. Tu pre svega mislim na uticaj porodice, obrazovanja i samog društvenog okruženja u kome dete odrasta. Crtani filmovi i knjige za decu mogu da daju fino brušenje ličnosti, ali uticaj porodice, obrazovanja i društva je ključan", zaključuje Filipović.
Komentari (0)