Igre 
Koliko globalni bojkot ruskih umetnika zaista pomaže narodu Ukrajine?
Komentari05/03/2022
-16:55
Kada je u nedelju uveče, 27. februara, u napuljskom San Karlo teatru završena opera "Aida", dve zvezde tog spektakla - ukrajinski sopran Ljudmila Monastirska i ruski mecosopran Jekaterina Gubanova, zagrlile su se na sceni, dok je publika aplaudirala i uzvikivala: "Mir, mir, mir..."
Međutim, većina ruskih umetnika neće uskoro dobiti priliku da se pojavi u nekoj od evropskih, pa ni svetskih ustanova kulture, nakon što je većina institucija zbog napada na Ukrajinu počela da bojkotuje ruske predstave, izložbe, koncerte i filmove.
Opšti bojkot ruske kulture i umetnosti na međunarodnoj sceni zatražile su neke od vodećih ličnosti ukrajinske kulturne scene, uključujući ministra kulture i informisanja Oleksandra Tkačenka. Oni traže sankcije kako bi se "ograničilo prisustvo Rusije na međunarodnoj kulturnoj sceni", smatrajući da Rusija prečesto koristi kulturu kao propagandno sredstvo.
Jedan od najvećih dirigenata današnjice, Valerij Gergijev, koji važi ne samo za vrlo bliskog prijatelja Vladimira Putina, već i umetnika koji je u više navrata hvalio ruskog predsednika, dobio je otkaz na mestu glavnog dirigenta Minhenske filharmonije jer, uprkos pozivima gradonačelnika Minhena, nije javno osudio rat u Ukrajini.
Zatvorena su mu i vrata Karnegi hola u Njujorku, izviždan je u milanskoj La Skali, a izvesno je da će ovog septembra biti otkazan Gergijev festival koji je godinama organizovala Filharmonija Roterdama.
U nemilosti se našla i operska diva Ana Netrebko, koja je odustala od nastupa planiranog za 9. mart u milanskoj Skali, a potom joj je Metropoliten opera, čija je jedna od najvećih zvezda u istoriji te njujorške kuće, dala otkaz jer se nije distancirala od Putina.
AP/Dmitry Lovetsky
Netrebko se, naime, na društvenoj mreži oglasila rečima da je protivnik rata u Ukrajini, ali i da je Ruskinja koja voli svoju zemlju, pa istakla i da pogrešnim smatra što se umetnici i druge javne ličnosti primoravaju da u javnost iznose svoja politička opredeljenja i osuđuju svoje domovine.
Povezane vesti
S druge strane, britanski teatri otkazali su gostoprimstvo ruskom Državnom baletu Sibira koji je imao zakazanu turneju u toj zemlji, kao i planirana rezidencija moskovskog Boljšoj baleta ove sezone u Kraljevskoj kući opere.
Na invaziju Rusije na Ukrajinu nisu ćutali ni pop muzičari, pa su Luis Tomlinson, Nik Kejv, Igi Pop, kao i grupe "Franz Ferdinand", "Green Day" i "Placebo" među onima koji su otkazali svoje nastupe u Moskvi.
AP/Paul R. Giunta
Čak su i organizatori Evrovizije preinačili prvobitnu odluku da dozvole Rusiji učešće na ovogodišnjem takmičenju zbog "apolitičnosti tog događaja".
"Odluka reflektuje zabrinutost da će, u svetlu krize u Ukrajini koja je bez presedana, uključivanje ruskog predstavnika u ovogodišnje takmičenje, narušiti reputaciju Evrovizije", stajalo je u saopštenju Evropske radiodifuzne unije.
Poziv na bojkot ruskih filmova i bioskopa
Ukrajinska filmska akademija pozvala je na međunarodni bojkot ruske kinematografije i evropske institucije da isključe tu zemlju iz svih filmskih finansijskih fondova, kao što je Eurimages Saveta Evrope. Takođe, pozvali su producente, distributere i filmske festivale da odbace "kulturu agresorske države koja je pokrenula neopravdan i ničim izazvan rat u centralnoj Evropi".
Grupa koja je pokrenula peticiju na portalu Change.org navela je da "svako prisustvo ruskih filmova u programima svetskih filmskih festivala stvara iluziju da je Rusija uključena u vrednosti civilizovanog sveta".
Odgovor nije izostao. Ruski filmovi neće biti prikazani na čuvenom Kanskom festivalu u aprilu, kao ni na stokholmskom, ni na glazgovskom.
Povezane vesti
Rusi u svojim bioskopima pak neće biti u prilici ni da pogledaju "Betmena", kao ni većinu drugih novih blokbastera, jer su sve velike producentske kuće blokirale premijere svojih filmova u njihovoj zemlji, a finansijki i sve veći pritisak društva na bojkot Rusije, već ostavlja traga na tamošnje filmske stvaraoce.
Tanjug/Dimitrije Goll
Talas bojkotovanja zahvatio je i češki festival Febiofest, koji je odlučio da reditelju Emiru Kusturici oduzme nagradu "Kristijan", jer je uoči napada Rusije na Ukrajinu "prihvatio ponudu ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua da postane direktor Centralnog akademskog pozorišta ruske armije u Moskvi".
Kusturica je u međuvremenu za Sputnjik demantovao da će biti direktor pozorišta navodeći da takvo tumačenje verovatno ide iz srodnosti internacionalne reči "režiser" i "direktor".
Povezane vesti
"Nisam nikakav direktor Teatra vojske Rusije, nekadašnjeg Teatra sovjetske armije, nego sam poslednja tri meseca razgovarao o mogućnosti postavljanja na scenu mojih filmova u teatarskoj formi", naveo je Kusturica za Sputnjik i istakao da u Teatru ruske armije može da gostuje kao reditelj "kad ova burna vremena prođu".
Češki festival ipak nije povukao svoju odluku nakon ove izjave reditelja.
"Svako ko je u stanju da za nešto optuži ceo narod, zapravo je šovinista"
Bojkotovani su i ruski sportisti, koji su decenijama osvajali medalje i šampionate u mnogim sportovima. Ove godine zastava Rusije, po svemu sudeći, neće se vijoriti na Svetskom prvenstvu u fudbalu, kao ni na jednom od takmičenja Međunarodne asocijacije atletskih federacija, na teniskom Dejvis kupu niti na većini drugih sportskih takmičenja.
Tanjug AP/Natacha Pisarenko
Mnoge zemlje zatvorile su vrata i ruskim naučnicima. Nemačka, zemlja sa kojom je Rusija najviše sarađivala na polju nauke, posle Sjedinjenih Američkih Država, obustavlja sve naučne kolaboracije, a saradnju sa ruskim naučnicima i istraživačima suspendovala je i Evropska komisija.
Pesnikinja, spisateljica, kolumnistkinja, od nedavno i muzičarka Frida Šarar, čije su pesma "Jebo vas jezik" i tekst "Prvi Hrvat u mom selu" kao izraz njene ideološke slobode postali viralni u celom regionu, smatra da je "svako ko je u stanju da za nešto optuži celi jedan narod, zapravo šovinista".
"Idealizovanje, kao i satanizovanje zavađenih strana u ratu, naivno je i degutantno. Rat je kompleksna stvar, sitno gusto tkanje političkih niti, koje retko ko ume da raspetlja. Vode ga prevejani zlikovci u ime nevinog građanstva koje samo želi da živi normalne živote, kojoj god naciji pripadali", kaže Frida za Euronews Srbija.
Najočigledniji "udarac" pretrpeli su upravo kulturni poslenici, a čini se naročito filmski stvaraoci, koji su decenijama gradili mostove ka Evropi. Oni se sada ruše.
U zahtevu producentima da okončaju svako poslovanje sa "pravnim subjektima Ruske Federacije", Ukrajinska filmska akademija ističe: "Setite se da biznis koji će koristiti vaše filmove plaća poreze ruskom budžetu koji finansira vojsku koja je narušila granice nezavisne državi i kupuje projektile da bombarduje civilnu populaciju Evrope".
To, s druge strane, otvara teška moralna pitanja, koja bi mogla da ostave neke od najvećih ruskih filmskih stvaralaca bez sredstava za rad.
"Kolateralna šteta" Putinove odluke
"Koprodukcija, naročito evropska, bila je naš glavni instrument i suštinski više ne postoji u Rusiji", rekao je Artem Vasiljev iz Metrafilms za Variety, kom su njegovi partneri širom Evrope tokom protekle nedelje otkazali sve dogovore i napomenuo:
"Sve što je na neki način povezano s Evropom je ili na čekanju ili otkazano".
Producent Aleksej German Mlađi smatra da je situacija u Ukrajini "zastrašujuća" i da je ishod cele situacije "košmar", ali je ipak izrazio frustraciju i tugu na mogućnost toga da je ruska filmska industrija postala "kolateralna šteta" Putinove odluke da napadne Ukrajinu.
"Sve o čemu sam sanjao poslednjih 15 godina, sada je otkazano. Nekako se držimo i pokušavamo da shvatimo koji su sledeći koraci", rekao je on.
Sergej Loznica, nagrađivani ukrajinski reditelj filmova "Donbas" i "Babi Yar Context" jedan je od retkih umetnika koji su podsetili javnost na to da u Rusiji ima dobrih ljudi. On je pismu koje je uputio portalu Variety istakao da ima "mnoge priatelje i kolege, ruske filmske stvaraoce, koji su protiv ovog sumanutog rata".
"Kad čujem ove pozive da se zabrane ruski filmovi, pomislim na one (filmske umetnike) koji su dobri ljudi. Oni su žrtve ove agresije, koliko i mi", rekao je reditelj.
"Ne padajmo u ludilo - zaboravljamo dobre ljude"
On je prethodno vratio svoje članstvo Evropskoj filmskoj akademiji, jer nije bio zadovoljan "suviše blagom" reakcijom koju su imali na rusku invaziju Ukrajine, ali je rekao da ni u jednom trenutku nije nameravao da provocira bojkot umetnika.
"U februaru 2022. kada su ruski vojnici tek započeli invaziju na Ukrajinu, prva poruka koju sam dobio bila je od mog prijatelja Viktora Kosakovskog, ruskog reditelja koji je rekao: 'Oprosti mi. Ovo je katastrofa. Tako me je sramota'.
Onda kasnije, istog dana, Andrej Zvjaginčev, koji je još slab zbog duge bolesti, snimio mi je video poruku. Ono što se dešava pred našim očima je užasno, ali vas molim da ne padnemo u ludilo. Ne smemo da sudimo ljudima na osnovu njihovih pasoša. Možemo da im sudimo prema njihovim postupcima. Pasoš je vezan za mesto na kom smo se sticajem okolnosti rodili, dok su postupci ono što ljudi svojevoljno rade", rekao je Loznica.
Podršku ruskim kolegama uputili su i iz Filmskog festivala u Lokarnu, navodeći da neće bojkotovati ruske filmove u ovogodišnjoj selekciji, nego da će stati na stranu "slobode izraza i filmske umetnosti u svim oblicima".
AP/Alessandra Tarantino
I Venecijansko Bijenale, organizacija koja stoji iza Venecijanskog filmskog festivala, neće zabraniti prisustvo ruskih delegacija istakavši da su u bliskom kontaktu sa onima koji se u Rusiji oštro protive ratu.
"Venecijansko Bijenale neće zatvoriti vrata onima koji brane slobodu izražavanja i bune se protiv neshvatljivih i neprihvatljivih odluka da se napada suverena zemlja i njeno bespomoćno stanovništvo. Za one koji se suprotstavljaju sadašnjem ruskom režimu uvek će biti mesta na izložbama Bijenala, od umetnosti do arhitekture i na festivalima - od filmskog do plesnog, od muzike do pozorišta", saopštila je ta organizacija.
Ni poznati ukrajinski umetnici Ilija i Emilija Kabakov, koji žive i rade u Njujorku, ne veruju u kulturne sankcije.
"Kulturne veze mogu povezati ljude kada političari podbace i dijalog je važan sve dok ga je moguće stvoriti", rekli su oni za ArtNet.
I ruska umetnica koja živi u Parizu Olga Kiseleva protiv je bojkota kulture, smatrajući da društvo time gubi podršku koju ona može da mu pruži, prenosi portal Seecult. Kiseleva, inače, radi sa ukrajinskom koleginicom Taisjom Poličuk na video performansu koji bi trebalo da bude predstavljen na grupnoj izložbi u Topographie de l’Art u Parizu.
"Kad histerija krene, vrlo ju je teško zaustaviti"
Pre nekoliko dana u Zagrebačkom kazalištu mladih premijerno su u dve večeri i dva dela izvedeni "Braća Karamazovi" Olivera Frljića, koji su s ratom u Ukrajini dobili sasvim drugačiji referentni okvir.
"Dogodilo se da je politička stvarnost postala toliko dominantna da je ona potpuno dekodirala i moju predstavu i taj tekst", rekao je Frljić u intervjuu za Jutarnji list.
"Verujem da će sad biti mnogo onih koji će zameniti borbu protiv Putinovog režima i onoga što on radi s jednom generalnom rusofobijom, a to je - strašno. To se događalo i u vreme Drugog svetskog rata. Mnogi autori koji su pisali jedno, dva veka pre tog rata i koji nisu imali nikakve veze s nacističkim režimom u nekim su zapadnim zemljama tad su zabranjeni. Ubijati već mrtve pisce zbog nekih jeftinih dnevnopolitičkih poena sigurno nije dobar odgovor.
Prinskrin/Youtube/RTS
Pratim šta se događa s otkazivanjem nekih koncerata, zbog autora, ovde ne govorimo ni o dirigentima, nego o autorima koji su odavno mrtvi. To nije put. Kad histerija krene, vrlo je teško zaustaviti takve stvari. Ja treba do kraja sezone da postavim još jednog Dostojevskog. Radim u Štutgartu 'Zločin i kaznu' i interesuje me hoće li tu biti ikakvih otkazivanja, pritisaka ili bilo čega", rekao je reditelj.
"Nisam za embargo osim onog političkog i vojnog"
Bojkot ruskih umetnika van njihove države ne pomaže narodu Ukrajine, kaže za Euronews Srbija Milena Dragićević Šešić, profesorka emerita Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
"Narod ne pronalazi utehu u tome što neki ruski umetnik neće nastupiti na određenoj sceni, ali bi sigurno narod Ukrajine bio mnogo više povređen i unižen da neko ko podržava režim koji je izveo agresiju na njihovu zemlju nastupa na pariskoj ili nekoj drugoj sceni. Doživeli bi to kao šamar u lice, hipokriziju Zapada, koju je već doživeo (obećanja pomoći i sigurnosti, ostala su samo obećanja, a oni sami na bojnom polju).
I mogu da razumem kada neko u publici ne želi da gleda na sceni umetnika koji glorifikjuje nekog ko čini zlodela, a primera takvih imali smo i nakon Drugog svetskog rata. Isto tako mogu da kažem da nisam za embargo osim onog političkog i vojnog, jer je svaki drugi embargo strašan i podstiče isključivost i predrasude", kaže dr Dragićević Šešić.
Prema njenim rečima, nijedan umetnik ne bi trebalo da idealizuje vlast i posebno ne glorifikuje političke vođe.
Tanjug/Tara Radovanović
"Ako pogledamo, kroz istoriju nije bilo takve za koju bi se moglo raći da je dobra. Stoga, svaku vlast treba kritikovati i ne treba zaboraviti da je svaki rat dobrodošao samo onima koji najviše proizvode i izvoze oružje.
Činjenica je i to da nas svaki rat tera da se iskazujemo i/li definišemo. Međutim, apsolutno ne mislim da umetnici treba da zauzimaju stav o svim društvenim i političkim događajima, pogotovu ne da ih zauzimaju pod pritiscima. Ali oni kulturni radnici koji žele da istupe i koji su po pravilu uvek pacifistički nastrojeni, nažalost, taj njihog glas se uvek slabije čuje u odnosu na one populističke izjave obojene raznim predrasudama i stereotipima", dodaje sagovornica Euronews Srbija.
Profesorka dodaje i to da su mnoge njene kolege iz Rusije same otkazale učešće na raznim događajima jer ističu da nije trenutak da se pojavljuju dok traju tenzije i sukobi.
"Veliki je otpor napadu na Ukrajinu u Rusiji, ljudi su na ulicama i, iako ih hapse, oni jasno iskazuju šta misle i da nisu za rat protiv Ukrajine s ljudima s kojima su duboko rodbinski i kulturološki povezani", zaključuje dr Dragićević Šešić.
Na hiljade aktera kulturne scene u Rusiji proteklih dana upućuje antiratne poruke, više desetina njih je potpisalo onlaj otvoreno pismo u kom se zahteva kraj Ruske invazije nad Ukrajinom, a mnogi umetnici i institucije su svojevoljno protestno obustavili aktivnosti dok padaju bombe.
Frida Šarar podseća i na to da je ruska umetnost gotovo uvek bila protiv vladajućeg režima.
Na pitanje koliko, prema njenom mišljenju, bojkot ruskih umetnika pomaže narodu Ukrajine odgovara: "Da nije tužno, to bi bilo smešno".
"Vrhunska ruska umetnost i ruska politika skoro uvek su bile u raskolu. Dostojevski (po mom mišljenju, najveći među piscima) proveo je četiri godine u sibrskom zatvoru i služio četiri godine prinudnog vojnog roka. Tarkovski (najveći među rediteljima) umro u izgnanstvu u Parizu. Bezbroj je slučajeva u kojima briljantni ruski stvaraoci nisu bili po meri ruske države.
EPA/ALESSANDRO DI MEO
Iz te zemlje potiču najbolji umetnici svih vremena, ali nažalost i najgori političari. Onaj ko identifikuje rusku umetnost sa ruskom politikom, ne zna ništa ni o umetnosti ni o politici. To svakako ne pomaže ni Ukrajini, ni završetku rata, ali pomaže zatupljivanju naroda koji je ionako otupaveo", smatra Frida.
Ipak, ona ističe i da "jasno istupanje ruskih umetnika protiv rata i protiv Putinovih odluka, ima veliki značaj za to kako trenutno svet vidi Rusiju, jer šalju poruku da Rusija nije jedan čovek, a to je jako bitno".
Šta je ono što umetnici mogu da učine?
Mnoge poznate ličnosti javno su osudile napad na Ukrajinu. Između ostalih, oglasili su se Madona, Švarceneger, Anđelina Džoli, Stiven King, Marna Abramović, Ešton Kučer i Mila Kunis, Olga Kirilenko, Kejt Blančet i mnogi drugi, a ukrajinske zastave našle su se čak i u rukama animiranih likova porodice Simpson.
Oskarovac Šon Pen je samo nekoliko dana nakon početka ruske invazije stigao u Kijev sa idejom da snimi dokumentarac o tom konfliktu.
"Načinjena je brutalna greška jer su oduzeti životi i slomljena srca, i ako ne popusti, verujem da će gospodin Putin napraviti najstrašniju grešku za celo čovečanstvo", rekao je on.
Glumac Benedikt Kamberbač koji je nedavno dobio svoju zvezdu na holivudskoj Stazi slavnih, takođe je pružio podršku narodu Ukrajine, ali i "narodu u Rusiji koji se suprotstavlja kleptokratiji i idiotkluku vladara i koji pokušavaju da zaustave ovo zverstvo".
Kontroverzni reditelj Majkl Mur direktno se obratio Putinu: "To što radiš izgleda tako staromodno i uvrnuto. Više nisi u KGB-u. Skini košulju, idi u saunu, pa idi da jašeš konja. Ukrajina ne ulazi u NATO. Narodu SAD je muka od rata i mi ćemo da obuzdamo našu vladu. Car je mrtav. Ne vraća se. Šta bi Marks rekao o vašoj ljubavi prema novcu, kapitalizmu i oligarsima koje sponzoriše država? Očekivano trajanje života prosečnog ruskog muškarca je između 62 i 68 godina. Usredsredi se na to", poručio je Mur.
profimedia
S druge strane, Oliver Stoun, koji je 2017. objavio seriju intervjua s Putinom, na svom Instagramu je objavio: "Usred histerije zapadnih medija, uzvika 'krvavi ubica' upućenih Putinu, izostavljanja ključnih činjenica kada je to nezgodno, najvažnije je razumeti celi spektar onoga što se dešava - i, iznad svega, jasno razmišljati".
Francuski glumac Žerar Depardje, koji ima rusko državljanstvo i koga, takođe, smatraju prijateljem Putina, izjavio je francuskim medijima da je protiv "bratoubilačkog rata" i poručio zavađenim stranama da ostave oružje i pregovaraju.
Koliko osude nekih društvenih pojava od strane umetnika mogu da istinski promene stvari?
"Mislim da glas malog broja umetnika može da utiče na stvari u svetu. To su oni ljudi koji su od svog imena stvorili instituciju i u datom vremenu važe za moralne/intelektualne autoritete u koje su uprte oči velikog broja ljudi. Ali čak i oni teško da mogu da utiču na političare", smatra Frida Šarar i odmah dodaje:
"Oni više utiču na percepciju običnih ljudi, što takođe nije mala stvar, jer i obični ljudi, kad se ujedine, imaju ozbiljnu moć. Problem je samo što su ti snovi o 'ujedinjavanju običnih ljudi' tj. 'snovi o revoluciji' davno odsanjani. Stvarnost sada funkcioniše po drugačijem modelu, dosta sofisticiranijem, virtuelnijem i digitalnijem od banalnih uličnih revolucija", dodaje ona.
Moraju li umetnici da se oglase?
Pored svih onih glasova koji pozivaju na bojkot Rusije, tu su i oni koji "zahtevaju" da se neopredeljeni opredele i jasno stanu na jednu ili na drugu stranu.
Na pitanje mora li umetnik da zauzme jasan stav baš o svim društvenim i političkim događajima, pa čak i onim koji se tiču ogromnih tema kao što su rat i mir, život i smrt, Frida odgovara da "umetnk ne mora ništa".
"Ne smatram da umetnost mora da bude angažovana i da umetnik mora da učestvuje u političkom životu. Postoje mnoge sfere ljudske egzistencije izvan političkog života, kojima umetnik može smisleno i opravdano da se bavi. E sad, individualna je stvar da li neko oseća potrebu da iznosi svoje političke stavove i zašto tu potrebu oseća", ističe Frida, pa navodi da razlozi mogu biti razni.
"Najčistiji i najčasniji razlog bi bio neposredna želja da dodamo svoj glas na tas koji smatramo ispravnim i pravednim, mada ne vidim kako to može da menja stvari u svetu. Drugi razlog bi bio da sebi i svom stavu toliko dajemo na značaju da ga smatramo nezaobilaznim, čak i ako on to nije. I na kraju, može biti da umetnik zavisi (ideološki, finansijski, kakogod) od nekih političkih struktura, pa im bukvalno duguje iznošenje svog stava u svrhe propagiranja njihovih vrednosti i ideja. To onda i nije umetnik, nego biznismen", podvlači sagovornica Euronews Srbija.
Prinskrin/Youtube/Književni festival "Na pola puta"
Ona ističe da je u današnje vreme popularno iznositi stavove, zahvaljujući društvenim mrežama.
"Na Internetu vlada takva klima da se ljudi osećaju dužni, pa čak i na neki način ucenjeni, da kažu šta misle. Ako ćutiš, sumnjiv si. Većina tih mišljenja nema nikakvu težinu, a i ako je imaju, nadjačana su sveopštom galamom. Na mene svaka vrsta pritiska i nametanja trenda ima kontraefekat. Ako se osećam primorano da se izjasnim, ja ću zainat da ćutim. Slobodu mišljenja i govora pojedinca smatram važnijom od bilo kakvog društvenog aktivizma", ističe Frida.
Sva dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu.
Preporuka za vas
Komentari (0)