Igre 
Das ist Walter: Priča o trojici heroja bez kojih ne bi bilo filma "Valter brani Sarajevo"
Komentari10/04/2022
-21:00
"Kako vreme prolazi, sve se zaboravi, ostaje Valter", rekao je u jednom intervjuu Velimir Bata Živojinović (1933-2016), kom je uloga heroja, špijuna iz Drugog svetskog rata donela vrtoglavu slavu i izvan granica bivše Jugoslavije, pa i u dalekoj Kini.
Neke nepotvrđene procene kažu da je "Valter brani Sarajeo" pogledalo više od milijardu ljudi, najviše zbog toga što je kao prvi film u koloru koji je prikazivan u bioskopima u Kini, bio jedan od najvoljenijih u toj zemlji.
"To je film koji se u svim praznicima i Novim godinama redovno prikazuje na kineskim televizijama, a kada bi se sprovelo neko istraživanje, verovatno bi se ispostavilo da mu je po gledanosti mesto u Ginisovoj knjizi rekorda", kaže Radoslav Zelenović, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke.
Zelenović je za Euronews Srbija povodom 50 godina od premijere filma ispričao i interesantnu anegdotu iz vremena kada je bio na čelu jedne od najvažnijih filmskih institucija, a koja ilustruje kolika je bila popularnost "Valtera".
"Dok sam bio direktor Jugoslovenske kinoteke došla je ekipa nacionalne kineske televizije da snima emisiju o nama. Mi smo imali neke materijale iz 1896. godine, znači sa samog početka istorije kinematografije, koji se odnose na Kineski zid, Peking... Budući da smo čuvali mnoštvo zanimljivih predmeta iz istorije filma, pitao sam ih da li hoće da snime još nešto, a oni su tražili 'Valtera'", kaže Zelenović.
Povezane vesti
Naš sagovornik kaže da su televizijskoj ekipi ponudili sve plakate sa "Valterom" koje su dobijali iz svih zemalja u kojima se film prikazivao.
"Dok su oni to snimali, kamerman je počeo da na srpskom jeziku govori replike iz filma. Zapanjen pitam: 'Jel znate srpski?' Međutim, uz pomoć prevodioca saznam da on ne zna jezik, ali da je toliko puta gledao film da je naučio dijalog, iako ne razume ni reč srpskog", priseća se Zelenović.
Dramaturg, scenarista, glumac i filmski kritičar Dimitrije Vojnov smatra da je koren takve gledanosti u Kini ležao u tome što do tog trenutka američki filmovi nisu imali konkurenciju.
"Iz prijateljske Jugoslavije stigao je film koji je zabavan kao američki ratni film i duhovit kao špageti vestern, a bio je 'ideološki ispravan'. Kineski ratni filmovi dan-danas, uprkos budžetima koji nadmašuju holivudske su ekstremno dogmatični i samim tim dosadni. 'Valter' je bio uzbudljiv. Kao što su filmovi Zorana Čalića imali veliki uspeh u SSSR jer nije bilo američkih šund komedija, a niko drugi se nije tako šalio sa životom u socijalizmu, tako je i 'Valter' naišao na plodno tle u Kini. Generacije su ga zavolele jer njegovi fundamentalni kvaliteti odolevaju zubu vremena", smatra Vojnov.
S tim se slaže i Zelenović, koji predviđa da će se film verovatno prikazivati i u narednih p50 godina.
Povezane vesti
"Uvek će imati svoju publiku, kao što je ima danas; to je naša ostavština za budućnost. Nas je svet upoznao u jednom trenutku preko 'Valtera' i mnogih filmova koji su se prikazivali na svetskim festivalima i mislim da bi morao da se uvede neki sistem da se važne godišnjice takvih ostvarenja zabeleže", kaže on.
Zvezdani ansambl
U uzbudljivom akcionom, špijunskom filmu o sarajevskim ilegalcima, pratimo partizanskog obaveštajca Vladimira Perića Valtera, koji predvodi sarajevski pokret otpora. On je glavna prepreka na putu Nemaca koji planiraju da dopreme gorivo vojnim vozilima, kako bi obezbedili povlačenje u Nemačku.
Valter razotkriva njihov plan i zajedno sa ostalim ilegalcima, pod pseudonimom Pilot, kreće u zadatak da razotkrije Kondora i njihovu misiju.
Povezane vesti
Film je snimljen 1972. u režiji Hajrudina Krvavca, koji potpisuje i scenario zajedno sa Đorđem Lebovićem, Momom Kaporom i Savom Pređom, dok je producent filma bio Hidajet Čalkić.
Pored Bate u naslovnoj ulozi, u filmu su igrali vrhunski jugoslovenski glumci tog vremena Rade Marković (1921-2010), Ljubiša Samardžić (1936-2017), Dragomir Bojanić Gidra (1933-1993), Neda Spasojević (1941-1981), Pavle Vujisić (1926-1988), Stevo Žigon (1926-2005), Igor Galo, a u filmu se pojavljuje i danas proslavljeni reditelj Emir Kusturica.
Vojnov objašnjava za Euronews Srbija da se "Valter brani Sarajevo" pojavio u trenutku kada su u svetu likovi poput Džejmsa Bonda i druge vrste akcionih fikcija počele da potiskuju ratne filmove u drugi plan.
"Imajte na umu, bilo je pokušaja da se i kod nas ratni film polako potisne u domen istorijskih freski i zameni drugim žanrovima, čak i u domenu tog akcionog izraza. Čak je sam Bata Živojinović u filmu 'Moja luda glava' koketirao sa pokušajem da se snimi jugoslovenski Bond i to nije uspelo. Stoga kod nas je ta jedna struja partizanskog filma uspela da ostane substitucija za krimić, vestern, akcioni i avanturistički film akcentujući dakle te žanrovske elemente unutar tih pseudoistorijskih priča", kaže Vojnov.
On kaže da je, na nivou kinematografije, snaga "Valtera" bila dovoljno velika da očuva ratni film u žiži interesovanja, iako ju je u svetu izgubio, a da je publika film zavolela zbog njegovog urbanog šarma.
"Imao je heroje koji su imali razbarušen i šarmantan odnos prema svetu, ali su se uporno borili za pravdu, bio je dinamičan i atraktivan, komunicirao je sa nekim arhetipskim stvarima i nije ga mogao zaseniti strani film", ispričao je Vojnov.
Ali o kome danas govorimo kada govorimo o Valteru? Koliko je istorijska ličnost povezana sa likom ovekovečenim u filmu?
Vladimir Perić Valter - vođa sarajevskih ilegalaca
Nije slučajno što je "Valter brani Sarajevo" premijerno prikazan baš 6. aprila. Oslobađanje tog grada od Nemaca i ustaša dogodilo se na taj dan 1945. u čemu je vođa sarajevskih ilegalaca Vladimir Perić zvani Valter, igrao ključnu ulogu.
Perić je rođen u Prijepolju 1919. godine, a zbog loše materijalne situacije sam se izdržavao i školovao. Ipak, uspeo je da završi Trgovačku akademiju, a zatim i Visoku ekoenomsko-komercijalnu školu u Beogradu.
Početak rata zatekao ga je u Sarajevu, ali je prve godine proveo na frontovima širom Bosne i Hercegovine, i učestvovao u mnogim uspešnim akcijama. U taj grad se vratio 1943. godine da kao iskusan borac i dobar poznavalac prilika, oživi ilegalni pokret.
Pružao je pomoć partizanskim jedinicama koje su delovale u okolini Sarajeva i organizovao mrežu partizanske obaveštajne službe. U nekoliko navrata, Specijalna policija pokušavala je da otkrije i uništi ilegalne punktove i sarajevsku organizaciju u celini. Ali je Valter, kao hrabar, inteligentan i sposoban borac, nadmudrivao neprijatelja i slabio njegove snage iznutra.
Nažalost, poginuo je istog dana kada su partizanske jedinice pobednički umarširale u Sarajevo, a mesto u večnosti, obezbedio mu je film u kom je glavni protagonista.
Bata Živojinović – jugoslovenski "Brus Vilis"
Mora se, međutim, priznati da je film Hajrudina Šibe Krvavca bio neopterećen ideologijom, ali i faktografijom i da je prilično liberalno oslikavao događaje, koji se samo delimično preklapaju sa stvarnim.
Ali zahvaljujući maestralnoj glumi, režiji i akcionim scenama kakve dotad nisu bile viđene na domaćoj sceni, Bata Živojinović postao je i sam na neki način narodni heroj.
E-Stock Agency
Vojnov smatra da je Valter svakako jedna od najupečatljivijih njegovih uloga.
"To je ostala jedna od malobrojnih ikoničnih rola koje je naša kinematografija iznedrila", kaže Vojnov za Euronews Srbija.
"U Živojinovićevom bogatom opusu, ovaj glumac izuzetno snažne energije i prepoznatljive harizme ima nekoliko uloga u kojima je lik uspeo da se nametne preko njegovog dara i pojave, i da učini da zaboravimo koju zvezdu gledamo na ekranu, a da je pritom za takav protagonizam lika potreban glumac izuzetne zvezdane voltaže, i rekao bih da je Valter jedna od njih", smatra filmski kritičar.
I zaista, Bata kao Valter, bio je veći od života. Sve opasne scene, a bilo ih je mnogo u ovom filmu, snimao je sam, bez kaskadera. U jednoj od scena, kada se držeći se za žicu spuštao sa Sahat kule, umalo je poginuo.
Konopac niz koji je klizio s velike visine i pritom pucao iz šmajsera, posekao mu je mišicu kroz odelo.
"Morao sam da trpim. Nisam mogao da se vratim nazad, jer nisam imao toliko snage da bih se uspentrao uz konopac, a tlo je još bilo daleko. Stisnuo sam zube i nastavio da se spuštam uz zaglušujuću pucnjavu šmajsera. Niko u tom trenu nije znao šta doživljavam, a mogao sam da proletim kroz vazduh. Kad sam se spustio na zemlju, bio sam u goloj vodi. Umalo se od bola nisam onesvestio, ali ja sam to sakrio i to niko nije ni zapazio. Sve je ispalo snažno, uverljivo. Rizik se isplatio", rekao je legendarni Bata u intervjuu za časopis Ven 1986. godine, koji je od zaborava sačuvao Yugopapir.
Prema nekim računicama, Bata u liku Valtera ubio je 42 nemačka vojnika, čime bi mogao da se pohvali retko koji filmski heroj tog vremena, što je dovelo i do dobro poznate pošalice da je Hitlerova poslednja želja bila da neko dolija Bati Živojinoviću.
Da li je iko drugi, osim njega, mogao biti Valter?
"Mnogi kultni filmovi su u početku nastanka imali druge glumce planirane u ikoničnim ulogama. Ovih dana se priča o povlačenju Brusa Vilisa, pa samim tim i o njegovom Valteru - Džonu Meklejnu iz filma `Umri muški` za kog su u opticaju bili razni drugi glumci. Te priče su jalove, sem kao kuriozitet koji izlazi u štampi kad nema šta pametnije. Bata je Valter, Brus je Meklejn i to je tako. Razlika je, međutim, u tome što je Živojinović sazrevao kao glumac zajedno sa našom kinematografijom i ona pre njega nije imala tako profilisanu zvezdu kao što je on, tako da za razliku od Vilisa, za Batu nije ni bilo puno alternativa", objašnjava Vojnov.
Zelenović podseća da je Valter bio samo jedna od Batinih uloga i da je on zapravo bio nosilac kinematografije u Jugoslaviji tog vremena.
"On je glumac koji je ne samo na našim prostorima, nego i u evropskim razmerama veliki. Snimio je blizu 300 filmova, što je u svakoj kinoteci ozbiljna kolekcija – to je, zapravo, mala kinoteka", kaže nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke.
"Inače, 1972. godina je vrlo važna za stvaralaštvo Bate Živojinovića jer je te godine snimio pet filmova, pored 'Valtera' i 'Zvezde su oči ratnika', 'Majstor i Margarita', 'I Bog stvori kafansku pevačicu' i 'Tragovi crne devojke'", dodaje on prisećajući se da mu je u jednom razgovoru Bata priznao da mu je uloga šintera u "Tragovima crne devojke" bila omiljena u karijeri.
Zelenović podseća i na veliku nepravdu - Bata Živojinović u svom rodnom selu Koraćica, u kom je i tokom života provodio najviše vremena, nema nijedno obeležje. Pre nekoliko godina pokrenuta je inicijativa da se u tom mestu napravi legat ovog glumca, ali se do sada ideja nije realizovala.
"Mislim da je nedopustivo da u mestu u kom je Bata rođen, gde je najveći deo vremena proveo, nemate čak ni ulicu, ni trg, ni dom kulture, nemate ploču... Ništa. Nadam se da će mlađi uraditi nešto da selo Koraćica ima trajno obeležje koje će podsećati na tog velikog glumca i velikog čoveka", kaže sagovornik Euronews Srbija.
Šiba - "treći Valter"
Međutim, sve i da je neko drugi mogao podjednako moćno kao Bata da iznese glavnu ulogu, male su šanse da bi Hajrudin Šiba Krvavac (1926-1992) u ulozi reditelja mogao da ima alternativu.
Iako je bez sumnje, najpoznatiji po "Valteru", tokom bogate karijere snimio je oko 40 dokumentarnih, kratkih i dugometražnih filmova i nekoliko televizijskih serija, a napisao više od dvadeset scenarija.
Prvi igrani film "Vrtlog" je snimio 1964. godine, a potom su usledili "Diverzanti" (1967), "Most" (1969) i "Partizanska eskadrila" (1979), koji se i danas smatraju klasicima jugoslovenskog filma.
Ovaj plodonosni bosanskohercegovački autor imao je osećaj za filmski spektakl i izvanredne veštine za njegovo pretakanje na veliko platno.
"Hajrudin Krvavac je bio izuzetno kompetentan reditelj i tek u filmu 'Partizanska eksadrila' on pokazuje izvesne znake zaostatka u odnosu na aktuelnu svetsku produkciju", smatra Vojnov.
U domenu te vrste ratnog filma, "Valter brani Sarajevo" nema čega da se stidi u poređenju sa sličnim američkim filmovima, o italijanskim da i ne govorimo, dodaje Vojnov.
"Premda je meni Krvavčev najsuperiorniji partizanski film 'Most', 'Valter' je delo izuzetne vrednosti. Krvavac je bio reditelj koji je znao šta je film, i imao je izuzetnu visprenost. Nije bio mlad reditelj, ali je bio mlad duhom, pratio je film i među prvima je preko svojih saradnika, pre svih Predraga Golubovića (oca našeg eminentnog reditelja Srdana Golubovića) uvodio neke inovacije.
Pre svega uticaj špageti vesterna i finu dozu dramske ironije, ali i cinizma među junacima koja je bila deo specifičnog urbanog šmeka i odudarala je od likova koji su u partizanskom filmu često izgledali plakatski i izražavali se parolaški. 'Valter' je uz 'Otpisane' uneo dozu urbanog duha u partizanski film iako je toga bilo i pre, ali na drugačiji način, mnogo diskretnije i serioznije, recimo u 'Besmrtnoj mladosti' Vojislava Nanovića", objašnjava naš sagovornik.
Zbog te specifične mešavine žanrova, filmovi iz Krvavčevog stvaralaštva često se nazivaju "partizanskim vesternom".
"Svakako da od italijanskog špageti vesterna on uzima blagu ironiju prema formi, ali unutar stava junaka. Ipak, ovde ima više uticaja krimića i klasičnog akcionog filma nego vesterna. U samom mizanscenu, kretanjima po dubini kadra i načinima kako u vizuelnom pogledu Krvavac gradi antagonizme, vestern uvek jeste bitna referenca. Isto tako brda koja okružuju Sarajevo donose nešto vestern atmosfere, kao i voz koji igra značajnu ulogu. Ipak, na nivou same priče, uticaje bih tražio u krimiću, avanturističkom filmu i stripu koji ne smemo zanemariti. 'Valter' ima i dosta stripovske stilizacije u pogledu sugestivnog izgleda junaka i lakoće izlaganja karaktera", smatra Vojnov.
Vredi napomenuti da je Šibina lična sudbina na neki način isprepletena sa likom Valtera. On je u ranoj mladosti sarađivao sa partizanskim pokretom otpora, a navodno je i bio u kontaktu sa Vladimirom Perićem Valterom. Uprkos tome, boravio je na Golom otoku.
"Mene je Rezolucija zatekla u Beogradu. Bio sam student prve generacije Više diplomatsko‑novinarske škole. Okupe nas u amfiteatru, dođe Đido. Optuže mi cimera da je bio za Staljina. Svi ćute, ja ga branim. Sto posto sam bio ubeđen da nije kriv. Sutra pokupe i mene i njega i na Goli otok. Držali su nas tamo šest meseci, da bi nas na kraju pustili. Kada sam se vratio iz Beograda, tumarao sam po Sarajevu. Jednog dana sretne me Finci, bio je ministar za kulturu, pa me pita: 'Bi li ti, Krvavac, radio na filmu?' 'O filmu znam ono što sam video na platnu. Ne bih', odgovorih mu. 'Mlad si, naučićeš', veli. I tako sam počeo raditi na filmu", rekao je Šiba Krvavac o svojim filmskim počecima.
Reditelj Mensur Čolaković u jednom intervjuu tvrdio je da mu je Spilberg priznao da je gledao Šibine filmove, a pojedini poznavaoci filma, smatraju da je Hajrudinov filmski potpis primetan i u "Spasavanju redova Rajana".
Bez obzira na to da li je to istina, nema sumnje da je Šiba jedan od reditelja koji je pomerio granice jugoslovenske kinematografije.
"Hajrudin Šiba Krvavac verovatno je najinteresantnija ličnost u svetu filma. On je bio jedan beskrajno mio, pametan i mudar čovek. Poštovao je ljude i ljudi su ga beskrajno voleli. Sa svoja četiri filma ostavio je ogroman pečat na antifašistički film. To je čovek koji je zaslužio veliko poštovanje", rekao je o Šibi u jednom intervjuu pokojni glumac Ljubiša Samardžić.
I Samardžić i Živojinović, koji je bio i Šibin venčani kum, pričali su da su s početka rata u Bosni i Hercegovini zvali voljenog reditelja i molili ga da pristane da napusti Sarajevo, budući da je imao uznapredovali dijabetes, ali ih je on "valterovski" odbio.
Šiba je skončao u Sarajevu 11. jula 1992. godine i sahranjen na groblju "Lav". U njegovu čast, udruženje rediteljki i reditelja Bosne i Hercegovine ustanovilo je Dan Hajrudina Šibe Krvavca na njegov rođendan 22. decembra.
Komentari (0)