Igre 
Kratki film "Kako sam pobedio lepak i bronzu" nagrađen u Italiji
Komentari10/04/2022
-13:02
Kratki igrani film "Kako sam pobedio lepak i bronzu" Vladimira Vulevića dobio je još jednu festivalsku nagradu i to u Italiji, na Međunarodnom festivalu "Segni della notte" u Urbinu.
Film je tamo osvojio nagradu "Signs", koja se dodeljuje filmovima koji značajanu temu obrađuju na originalan ili nesvakidašnji način. Ovo festivalsko učešće predstavljalo je italijansku premijeru za ovaj zapaženi srpsko-nemački film kratkog metra, saopštio je Filmski centar Srbije.
Film prati život Mihajla, fabričkog radnika iz zapuštenog provincijskog mesta, ali iz perspektive ljudi iz njegovog najbližeg okruženja. Stari komšija Ethem, kojem Mihajlo svako jutro donosi novine, priča anegdotu iz Mihajlovog detinjstva kada se ovaj kao desetogodišnjak neprimetno kao duh šunjao po komšijskim stanovima, dok ljudi u njima ručavaju, gledaju televiziju ili se spremaju za spavanje.
Mihajlova sestra koju on godinama materijalno pomaže priča o nepravednoj raspodeli porodične imovine nakon smrti roditelja, Mihajlovom alkoholizmu i neobičnoj i naprasnoj religioznosti svoje desetogodišnje ćerke koja je u, kako sama veruje, neobičnoj povezanosti sa svojim ujakom.
Kafedžija u čijoj kafani Mihajlo i njegove kolege radnici provode popodneva i večeri priča o njegovom ocu, širokogrudosti prema prijateljima, ali i glasinama o Mihajlovom devijantnom ponašanju…
Povezane vesti
Vulević u svoj rediteljskoj eksplikaciji filma "Kako sam pobedio lepak i bronzu", ističe da je odrastajući u Priboju, okružen fabričkim radnicima u porodici i okruženju, posmatrao kako se paralelno sa industrijom i sistemom "i ljudi menjaju i degradiraju".
"Nekada vedri, višenacionalni industrijski gradić iz mog ranog detinjstva postao je sumorno okruženje moje kasnije mladosti. Posledice neuspešne tranzicije, ne ogledaju samo u materijalnim i ekonomskim efektima i u tome kako pogađaju društvo, već i u načinu na koji povređuju i menjaju ljude kao osobe. Ljudi moje generacije u toj situaciji su se našli zatečeni i nesnađeni. Nesposobni da odu, bez mogućnosti da nešto promene ostali su tu – da naslede radna mesta i životne modele svojih roditelja u fabrikama i institucijama, koje nekako ipak rade. A njihovi roditelji, i roditelji njihovih roditelja, kao da se održavaju prisećanjem na „zlatna vremena” i nekadašnji moral. Problem ekonomske i moralne tranzicije vremena vidim kao dubok i kompleksan i zato u ovom flmu pokušavam da ga tretiram poetski i sa razumevanjem za ljude".
Vulević potpisuje i scenario i režiju, a direktor fotografije je Luka Papić, koji je uz Vulevića i Ninu Zeljković, i montažer ovog ostvarenja.
Snimatelj i montažer zvuka je Vladimir Jovanović, dok je za dizajn i miks zvuka zadužen bio Jakov Munižaba. Za obradu slike su zaslužni Branka Majstorović i Luka Papić, a supervizor obrade slike bio je Nikola Marinković.
U filmu igraju Hasan Čičić, Rasim Ćelamehmetović, Dragana Vidaković, Saša Bjelić, Iva Bjelić i Dragana Lalović. Producenti su Srđa Vučo i Vladimir Vulević. Film je nastao pod okriljem kuće Ranč production, a podršku su pružili i HFBK Hamburg i Filmförderung Hamburg Schleswig-Holstein.
Komentari (0)