Igre 
Aj Vejvej o ratu u Ukrajini: Tresu se temelji demokratije i slobode
Komentari19/03/2022
-19:07
Ruska invazija na Ukrajinu otkrila je krhke temelje demokratije, utisak je Aja Vejveja, kineskog umetnika i disidenta, koji je 16. marta u Beču, u Albertina Modern galeriji, otvorio najveću retrospektivu svog dosadašnjeg stvaralaštva pod nazivom "U potrazi za čovečanstvom" (In Search of Humanity).
Govoreći o ratu i velikoj izbegličkoj krizi do koje je doveo, Aj je izrazio strepnju za "naš takozvani miran život".
"Odjednom osećamo da se tresu temelji demokratije i slobode", rekao je umetnik okupljenim novinarima.
Nova izložba koju je opisao kao "ključnu i radikalnu" prikazuje nekoliko radova koji su odgovor na iskustva onih koji beže od rata i progona.
"Mnogo je iracionalnosti. Invazija je neprihvatljiva. Rat je neprihvatljiv. Ovo je tragedija i sramota da u 21. veku još imamo ljude ili vlade koji pokušavaju da ostvare svoje ciljeve žrtvujući tuđe živote i čineći da ljudi pate", rekao je umetnik.
Izložba će biti otvorena do 4. septembra.
Odbrana čovečanstva
"Naziv izložbe trebalo je da bude odbrana čovečanstva", kaže Vejvej o ovoj retrospektivi, koju je definisao kao "ključnu, radikalnu i realističnu".
Povezane vesti
U Albertini je izloženo gotovo 150 njegovih dela, uključujući fotografije, slike, skulpture i video materijale, iz decenijama duge karijere umetnika.
profimedia
Posetioci tako mogu da vide i fotografije iz Njujorka iz osamdesetih, na kojima tada 24-godišnji Aj dokumentuje proteste i otkriva ključne principe svog života, koji će obeležiti njegovo stvaralaštvo.
Tu je i njegov čuveni triptih, na kom lomi hiljadu godina staru vazu dinastije Han, u znak protesta protiv Maove "kulturne revolucije".
Izložena je i instalacija pojaseva za spasavanje pronađenih na obalama grčkog ostrva Lezbos, sa velikom kristalnom kuglom.
To delo je dobar primer monumentalnosti Vejvejevog stvaralaštva, budući da se na samo ovoj izložbi nalazi oko 50 tona različitih materijala upotrebljenim u njegovim instalacijama.
Nijedna od njegovih ranijih izložbi, prema oceni samog umetnika, nije tako široko predstavljala njegovo delo.
"Kriza ljudskih prava"
Ono što Aj naziva sadašnjom "krizom ljudskih prava i slobode govora" oslikano je u replici ćelije u prirodnoj veličini, u kojoj je držan i ispitivan tokom njegovog hapšenja 2011. od strane kineske policije.
Povezane vesti
On je tada proveo 81 dan u pritvoru, na nepoznatoj lokaciji nakon što je objavio imena 5.219 dece koja su poginula kada je loše izgrađena škola srušena u zemljotresu u Sičuanu 2008. godine.
"Rekao sam sebi da moram da zapišem šta mi se desilo i šta se desilo mom ocu, kako bih to mogao da ostavim svom sinu", rekao je prošle godine Vejvej, najavljujući svoje memoare "1000 godina radosti i tuga" (u međuvremenu objavljene u novembru 2021).
Na izložbi u Beču je i jedan od njegovih novih radova od Lego kockica.
Povezane vesti
Reč je o zastavi Saudijske Arabije od tog materijala, na kojoj umesto šehadeta, stoje reči koje su navodno bile poslednje koje je izgovorio Džamal Kašogdži, pre nego što će ga ubiti u saudijskom konzulatu u Istanbulu - "Ne mogu da dišem".
Vejvej je počeo da koristi Lego kocke u svojim instalacijama dok je bio u kućnom pritvoru u Kini 2014. tražeći način da stvara dela, koja bi mogla da reprodukuju njegovi saradnici u inostranstvu.
"Lego mi je omogućio da osmislim jasan dizajn, koji će konstruktor ispratiti. Digitalno je precizan, tako da ni po čemu nije različit od takozvanog originala. Lego uništava ideju originalnosti, što se meni dopada. Uvek su mi se sviđala umetnička dela koja ne moraju da prave sami umetnici. Samo ideja potiče od umetnika. Što je rad lakše napraviti, to je on bolji. Mislim da Lego nije ni po čemu drugačiji od Rembrantovih i Van Gogovih slika. Da su danas živi, obožavali bi da se igraju Lego kockama", rekao je Vejvej svojevremeno.
Enfant Terrible umetničke scene
Vejvej je jedan od najpoznatijih kineskih umetnika na međunarodnoj sceni, a svoju slavu i poziciju često je koristio za oštru kritiku politike kineske vlade, posebno u vezi sa pitanjem kršenja ljudskih prava. To je privuklo i pažnju bezbednosnih službi, a u više navrata mu je ograničavano kretanje.
U avgustu 2009. godine, prebila ga je policija u Sinčuanu, kada je pokušao da svedoči u korist disidenta Tana Zuorena.
Njegov često cenzurisani blog čitalo je više od 10.000 ljudi dnevno dok ga vlasti nisu ugasile.
Poslednjih meseci kritikovao je umetničke galerije i muzeje na Zapadu zbog navodnog podilaženja interesima Kine i protumačio međunarodnu kulturnu saradnju kao čin kulturološke invazije.
profimedia
"U globalizaciji, zemlje i regioni ulaze u odnose u kojima svaka strana stremi sopstvenim političkim i ekonomskim ciljevima; istovremeno, obe strane često traže ljude s one druge strane da im budu agenti. Komunistička partija Kine u stremljenju ka svojim političkim ambicijama i na posletku, svom snu da bude supersila, radila je upravo to na Zapadu već neko vreme. Predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova objavio je dolazak srećnog sveta u kom "smo mi u vama, a vi u nama", napisao je Vejvej.
Umetnik, koji je poznat po svojoj borbi protiv kineskog režima, tvrdi da lideri širenjem kulturnog uticaja, pokušavaju da svoj politički sistem učine privlačnijim.
"A ono što zapadni muzeji i druge ustanove umetnosti žele je da privuku kinesku finansijsku podršku. Na ličnom nivou, oni koji vedre i oblače na Zapadu u svetu umetnosti, takođe, traže političke i ekonomske prednosti unutar Kine. Svaki muzej u Kini, bilo da njim upravljaju Kinezi ili Zapadnjaci, želi posebne veze sa tom jednom vladom, tom jednom Partijom, čija je milost ključna za uspeh. To označava konačni trijumf kulturne globalizacije. Mislimo o ratu kao invanzivnom i krvavom, ali kulturni rat, vodi se nevidljivim barutom i podjednako je okrutan i beskrupulozan", tvrdi Vejvej.
Komentari (0)