Igre 
Bliži se otvaranje "M+": Šta možemo da očekujemo od "najslobodnijeg" muzeja u Kini
Komentari03/11/2021
-08:28
Honkonški muzej savremene umetnosti pod nazivom "M+" otvoriće svoja vrata prvim posetiocima 12. novembra. Biće to jedan od najvećih muzeja u Aziji, a verovatno i jedan od najvažnijih.
Izložbeni prostor površine od preko 6.500 kvadratnih metara čini ga samo malo manjim od čuvenog Muzeja moderne umetnosti u Njujorku. Međutim, od njegove veličine mnogo je važnije to kakvu će umetnost predstavljati svojim posetiocima.
Muzejska zbirka
Muzej već ima kolekciju od oko 8.000 predmeta, a najveći broj njih ustupili su kolekcionari. Jedan od njih je Uli Sig, švajcarski biznismen i diplomata, koji se istakao devedesetih kao jedan od najvećih kolekcionara kineskih umetnina. On je ustupio muzeju "M+" više od 1.400 radova iz svoje kolekcije. Takođe, uprava Kulturnog distrikta Zapadni Koulun platila mu je 22,7 miliona dolara za još 47 radova.
U to vreme, Sig je rekao da je Hong Kong važan, jer "kineski umetnici u ovoj administrativnoj oblasti Kine mogu lakše da komuniciraju sa svojom publikom".
profimedia
"A budući da više od 30 miliona ljudi iz kontinentalne Kine godišnje dolazi u Hong Kong, a M+ će biti ta jedna velika stvar zbog koje će dolaziti, pored šopinga", rekao je on.
Sličnog mišljenja su bili i drugi kolekcionari.
Šta nećemo videti u "M+"?
Direktorka muzeja Suhanja Rafel obećavala je da će muzej biti slobodan od cenzure, za razliku od mnogih drugih ustanova u Kini, koje nisu mogle da izlažu određene oblike savremene umetnosti, za koje su vlasti procenile da suviše oštro kritikuju državu i njene institucije.
Povezane vesti
Međutim, fotografija konceptualnog umetnika Aja Vejveja "Studija perspektive: Tjanenmen" iz 1997. godine koja predstavlja umetnika sa podignutim srednjim prstom na trgu u Pekingu, gde je 1989. kineska vlada nasilno ugušila studentski protest protiv korupcije.
Fotografija je predata muzeju u okviru Sigove donacije, ali muzej je neće izložiti, jer nije u skladu sa tamošnjim Zakonom o bezbednosti.
profimedia
Vejvej je u svom eseju za Art Net tada žestoko kritikovao takvu odluku muzeja, rekavši da je ona "u suprotnosti je sa originalnom idejom kolekcionara i bivšeg ambasadora Švajcarske u Kini Ulija Siga, koji je odlučio da donira svoju kolekciju novom muzeju".
"Teško je poverovati da moj rad koji je potekao sa Tjanmen trga pre 26 godina ponovo bode oči na velikoj istorijskoj prekretnici i predstavlja pikantnu fusnotu priče o kineskoj političkoj cenzuri kulture i umetnosti. Godine 1989, samo šest godina pre nego što sam podigao taj srednji prst, tenkovi i naoružana vojska okupirala je trg da istera studente koji su mirno protestovali. Jedan moj prezriv gest nikada ne bi mogao da se meri sa oružanim napadom, naravno, ali udahnjuje život u trajno uverenje da se vrednost umetnosti u politici ne može samo izbrisati", napisao je tada Vejvej.
AP/Armando Franca
Takođe, umetnik je kritikovao i muzeje na Zapadu, kao što su Pompidu, Viktorija i Albert i Tejt Modern koji su se "približili Kini" i protumačio međunarodnu kulturnu saradnju kao čin kulturološke invazije.
"U globalizaciji, zemlje i regioni ulaze u odnose u kojima svaka strana stremi sopstvenim političkim i ekonomskim ciljevima; istovremeno, obe strane često traže ljude s one druge strane da im budu agenti. Komunistička partija Kine u stremljenju ka svojim političkim ambicijama i na posletku, svom snu da bude supersila, radila je upravo to na Zapadu već neko vreme. Predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova objavio je dolazak srećnog sveta u kom 'smo mi u vama, a vi u nama'", napisao je Vejvej.
Preporuka za vas
Komentari (0)