Igre 
Umetnici iz Rusije pod pritiskom: Sve što kažemo, koristi se protiv nas
Komentari04/03/2022
-17:00
Otvoreno pismo u kom se zahteva kraj Ruske invazije nad Ukrajinom potpisalo je do sada više od 13.000 ruskih umetnika i radnika u kulturnom sektoru (ovo otvoreno pismo se potpisuje onlajn preko Gugl obrasca), uprkos tome što antiratna retorika u ovakvom trenutku može doneti ozbiljne probleme u njihovoj zemlji.
Katja Dolinjina, menadžerka dva Moskino pozorišta u Moskvi, dala je otkaz 28. februara pod pritiscima uprave, samo tri dana nakon što je dala svoj potpis otvorenom pismu.
"Imala sam opciju da napišem saopštenje i kažem da se moje ime pojavilo u pismu greškom. Odbila sam", ispričala je Dolinjina za ArtNet portal.
Rečeno joj je da pokupi svoje stvari i oslobodi radni sto do kraja dana. Potpisivanje otkaznih dokumenata trajalo je samo sat vremena.
"Atmosfera je bila žalosna. Moje kolege su to predstavile kao da nisu inicijatori, nego da su samo sprovodili naređenja. Rečeno mi je da sam prva, ali ne i poslednja", rekla je ona.
Za Katju Dolinjinu je gubitak posla bio šok.
"Ovo pismo mi nije delovalo kao rizičan korak. Znam da bi odlazak na proteste mogao da bude problematičan. Da su me uhapsili, mogla sam da izgubim posao, ali ne tako što ću potpisati otvoreno pismo. To je nova realnost", dodala je ona.
Povezane vesti
"Ovaj rat se ne vodi u naše ime"
Prema nepotvrđenim izveštajima, moskovski Muzej moderne umetnosti otpustio je sve članove osoblja koji su potpisali antiratno pismo. Neki potpisnici su poklekli pod pretnjama i povukli svoja imena iz otvorenog pisma, budući da je prema navodima lista The New York Times u jednom trenutku bilo i 17.000 potpisa.
"Mi, umetnici, kustosi, arhitekte, kritičari, istoričari umetnosti, menadžeri u umetnosti - predstavnici kulture i umetnosti Ruske Federacije - inicirali smo i potpisali ovo otvoreno pismo koje smatramo nedovoljnim, ali neophodnim delovanjem na putu ka miru između Rusije i Ukrajine", naveli su potpisnici i poručili:
"Zahtevamo da se ovaj rat, koji traje od 2014. godine sa Ukrajinom, suverenom i nezavisnom zemljom, zaustavi i da se sa njom počnu pregovori na fer i ravnopravnoj osnovi. Rat u Ukrajini je strašna tragedija i za Ukrajince i za Ruse. Dovodi do ogromnih ljudskih gubitaka, ugrožava ekonomiju i bezbednost i dovešće našu zemlju do potpune međunarodne izolacije... Izgovor pod kojim se odvija ‘specijalna operacija’ u potpunosti su iskonstruisale ruske vlasti, i mi se protivimo da se ovaj rat vodi u naše ime."
Prema pisanju inostranih medija, antiratna pisma i zahteve da se obustave ratna dejstva uputilo je i više od 6.000 naučnika, kao i više stotina novinara i pojedinih službenika lokalnih vlasti u gradovima Rusije.
Još jedna, mnogo oštrija peticija cirkuliše Fejsbukom, a u njoj se zahteva ostavka Vladimira Putina, piše portal Archi.ru.
Pismo koje potpisuju "ruski umetnici, arhitekte, dizajneri, istoričari umetnosti, istoričari, radnici muzeja, arhiva, biblioteka i kolekcionari umetnina", osuđuje rat, a za situaciju krivi činjenicu da je Putin u poslednjih dvadeset godina učvrstio svoju političku moć.
"Oduzeti Putinu rusku moć znači okončati rat. Zahtevamo trenutnu ostavku Vladimira Putina i pozivamo i vas da učinite isto", stoji u peticiji.
Povezane vesti
Kritikovanje invazije je "izdaja"
Ali rasprostranjen je i strah od odmazde.
"Sve što kažemo, može u budućnosti biti upotrebljeno protiv nas", kaže jedan zaposleni muzeja koji je potpisao obe peticije, ali koji je u razgovoru za ArtNet želeo da ostane anoniman.
"Ne znamo šta će se desiti sutra ili za dva sata. Nismo znali da će Rusija napasti Ukrajinu. Niko ovo nije mogao ni da zamisli. Sada je sve moguće. Razumemo daće sledeći udarac biti protiv neprijatelja unutar Rusije. To smo mi", dodao je on.
Povezane vesti
Prema objavi Vjačeslava Volodina, predsednika ruske Državne dume na društvenoj mreži Telegram, kritikovanje invazije računa se kao "izdaja", što znači da bi oni koji se budu protivili postupcima vlade mogli da prestanu da dobijaju državna sredstva.
EPA/MAXIM SHIPENKOV
Potpisnici otvorenog pisma su izrazili upravo i strepnju da će invazija dovesti do "nepopravljivih posledica za radnike u umetnosti i kulturi".
"Sve međunarodne veze biće presečene"
"Ovo će nam oduzeti poslednje mogućnosti da radimo, govorimo, stvaramo projekte, popularišemo i razvijamo kulturu - oduzima nam budućnost. Sve što je urađeno u kulturi u proteklih 30 godina sada je ugroženo - sve međunarodne veze će biti prekinute, privatne ili državne institucije kulture će biti zatvorene, partnerstva sa drugim zemljama će biti suspendovana", poručili su, između ostalog, potpisnici pisma.
Međunarodni bojkot ruske kulture počeo je odlukom Evropske radiodifuzne unije da izbaci Rusiju iz "Pesme Evrovizije", potom su Minhenska filharmonija i milanska Skala otkazale saradnju sa umetnicima koji otvoreno podržavaju ruskog predsednika, a onda su otkazane i ruske izložbe u inostranstvu.
Nakon objave ukrajinskog kustosko-umetničkog tima neposredno nakon početka ratnih sukoba u Ukrajini da će verovatno propustiti 59. Bijenale u Veneciji, jer nisu u mogućnosti da nastave pripreme, organizatori izložbe u ruskom paviljonu u Đardinima saopštili su da će on ostati zatvoren.
"Nema mesta za umetnost kada civili umiru pod udarom raketa, kada se građani Ukrajine kriju u skloništima, i kada su ruski demonstranti (protiv rata) bivaju ućitkavani", naveli su umetnici Kiril Savčenkov i Aleksandra Suhareva.
U odluci umetnika koji su odabrani da predstavljaju Rusuju na Bijenalu u Veneciji, pridružio se i kustos ruskog paviljona Raimundas Malasauskas, a Venecijansko bijenale je izrazilo solidarnost sa ruskim timom, ocenjujući da je reč o plemenitom i hrabrom potezu.
Tretjakov galerija u Moskvi planirala je da pozajmi radove Vasilija Kandinskog Rimu i da organizuje izložbu savremene umetnosti iz Indije.
Dok je sudbina Kandinskog još neizvesna, druga izložba je već otkazana.
Nakon invazije, Fondacija za umetnost i kulturu, neprofitna organizacija iz Bona, zahtevala je da Tretjakov zatvori "Ujedinjinu različitost", putujuću izložbu koja slavi jedinstvo Evrope kroz dela 90 umetnika iz 34 zemlje, za koju je dobila brojne pohvale.
"Odluka nije na bilo koji način usmerena protiv vas i vaših posvećenih saradnika", naveo je predsednik pomenute fondacije iz Bona.
S druge strane, i pojedini muzeji u Rusiji su samoinicijativno obustavili programe i zatvorili vrata za posetioce dok traje rat u Ukrajini.
Muzej savremene umetnosti Garaža saopštio je da prekida rad na svim budućim izložbama "dok ljudska i politička tragedija u Ukrajini ne prestane".
Za umetnike koji se protive invaziji, budućnost je neizvesna. Dolinjina tek treba da odluči o budućim koracima, ali primećuje da mnogi njeni prijatelji odlaze u druge zemlje kao što su Jermenija, Gruzija i Turska.
"Ne znam šta ćemo da radimo. Nekako moramo da preživimo", kaže ona.
Podsetimo, u znak protesta zbog rata u Ukrajini među prvima su otkaze dale direktorka moskovskog Mejerhold teatarskog centra Elena Kovalskaja i umetnička direktorka Baleta Stanislavski Loren Hilari.
Preporuka za vas
Komentari (0)