Kako je rivalstvo između dva glumca presudilo jednom od najvoljenijih američkih predsednika
Komentari20/02/2022
-23:11
Jedna pozorišna predstava koja je odigrana u Kovent Garden teatru u Londonu na današnji dan 1817. godine indirektno je uticala na to da nekoliko godina kasnije Amerika ostane bez jednog od omiljenih predsednika.
Reč je o predstavi "Ričard III" koja je donela slavu tada mladom glumcu Džuniusu Brutusu Butu, kog su kritičari tada počeli da porede sa njegovim iskusnijim kolegom i u to vreme najpoznatijim tragičarem u Britaniji Edmundom Kinom.
Oni su imali toliko obožavalaca, da su se formirale dve "navijačke" grupe - "Butijanci" i "Kiniti", koji su u nekoliko navrata izazvali nerede u publici tokom izvođenja predstave.
Kinu se nije dopadao uspon mladog Buta, kog je prepoznao kao pretnju i zato je osmislio javno takmičenje u glumi između njih dvojice, u kom ga je zasenio svojim iskustvom i poznavanjem Šekspirovskih tema.
Pošto But više nije mogao da pobegne od poređenja sa starijim kolegom, rešio je da odustane od rivalstva i preseli se u Ameriku, ostavivši iza sebe suprugu i sina.
Sa sobom je poveo devojku, kojom će se u Novom svetu oženiti i s njom dobiti desetoro dece, od kojih će jedno preokrenuti istoriju Sjedinjenih Američkih Država.
Ubica Abrahama Linkolna
Deveto dete koje je But dobio sa svojom izabranicom vodeći novi život u Americi bio je Džon Vilkis But, kog će istorija upamtiti kao ubicu Abrahama Linkolna, jednog od najvoljenijih američkih predsednika.
On je i sam postao glumac i prvu ulogu ostvario još u 17. godini, kao Ričard III.
Zatim je putovao državom sa svojom trupom, a 1862. u Njujorku je dočekan kao glumačka senzacija.
Međutim, bio je i vatreni podržavalac Južnjaka i kritičar aktuelnog predsednika Abrahama Linkolna do te mere, da se to graničilo s mržnjom.
U martu 1865. bio je član zavereničke grupe koja je planirala da otme predsednika i zahtevaju ili mir ili oslobađanje zarobljenih vojnika Konfederacije u zamenu za Linkolnovu slobodu.
Međutim, planovi su im propali pošto se predsednik nije pojavio na mestu gde je planirana otmica, a But je odlučio da nađe novi način da se domogne predsednika.
"Naš američki rođak"
U jutro 14. aprila 1865. But je saznao da će Linkoln biti u publici predstave "Naš američki rođak" u Ford teatru u Vašingtonu.
Pošto je već bio poznat glumac, imao je besplatnu ulaznicu u pozorište, a tokom trećeg čina približio se vratima predsedničke lože i zatekao Linkolna i njegove goste potpuno nezaštićene.
Ušao je u ložu i upucao Linkolna u potiljak, a zatim je skočio na scenu uz povik: "Sic semper Tyrannis!" (Tako uvek sa tiranima!).
Iako je tada polomio nogu, uspeo je da pobegne i odjaše na konju koji ga je čekao ispred pozorišta.
Potera ga je sustigla dvanaest dana kasnije i ubijen je na jednoj farmi odbijajući da se preda.
Manje je poznato da su se još dvojica sinova Džuniusa Brutusa bavila glumom, a da je Edvin Tomas But, uprkos nepočinstvu svog brata, važio za jednog od najboljih glumaca svog vremena u Americi.
Komentari (0)