Igre 
Milena Marković 68. dobitnica Ninove nagrade za roman "Deca"
Komentari24/01/2022
-12:45
Dobitnica Ninove nagrade je književnica Milena Marković za roman "Deca", saopštio je žiri najprestižnijeg domaćeg književnog priznanja.
U užem izboru bili su romani "Sampas" Ilije Ðurovića, "Ono o čemu se ne može govoriti" Elvedina Nezirovića, "Španska čizma" Vladimira Kopicla, "Mokrinske hronike" Srđana V. Tešina i "Pogovor" Davida Albaharija.
"Deca" čuvene pesnikinje Milene Marković u izdanju izdavačke kuće "Lom" je knjiga koja beži svim pokušajima da se žanrovski odredi. Istovremeno je poema, zbirka pesama, splet priča, roman u stihu, ali je u svakom slučaju delo koje na nesvakidašnji način oslikava detinjstvo i neizbežno odrastanje.
Vulkan/Promo, Unsplash
Autorka je ranije objasnila da je teza njene knjige da "niko nije odrastao".
"To neko dete nas odredi za čitav život. Na dobro ili na loše. Deca su jedan od retkih načina da čovek doživi večnost i da stalno doživljava neku vrstu radosti. Deca su i stavka koja nam završi život", rekla je Marković.
Pisac Miljenko Jergović u svom tekstu "Milena Marković: Grube geste, nježnosti" nadahnuto piše o novoj knjizi ove pesnikinje.
"'Deca' su roman o detinjstvu, o deci koja rađaju drugu decu, o porodici – disfunkcionalnoj, jer ko, osim popova i pedagoga, zna za funkcionalnu porodicu, 'Deca' su poema o osujećenom, večno nedovršenom odrastanju, moćna, u našim jezicima neuporediva, najveća knjiga o ženskosti, o majčinstvu, kćerinstvu i sinovstvu, opasan roman o istoriji, onoj nama najvažnijoj i traumatičnoj, koja poteče s Drugim svetskim ratom, nastavi se kroz osamdesete, tu deceniju našeg odrastanja i pregazi nas tokom devedesetih", napisao je, između ostalog, Jergović, kao i da su "Deca" jedan od najvažnijih romana koji ostaje iza naše generacije.
Povezane vesti
Milena Marković rođena je 9. aprila 1974. u Beogradu. Diplomirala je na odseku dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti 1998. i napisala veliki broj knjiga drama i poezije, objavljivanih kako u regionu, tako i na engleskom, nemačkom, francuskom, ruskom, poljskom, mađarskom, japanskom, slovačkom, rumunskom, slovenačkom…
Takođe je autor scenarija za dvanaest filmova i TV serija. Dobitnica je specijalne nagrade u Beču za najbolju dramu sa prostora bivše Jugoslavije. Ima dve Sterijine nagrade za najbolji tekst, nagradu za dramsko stvaralaštvo "Borislav Mihajlović Mihiz" i nagradu "Todor Manojlović".
Prinstcreen YouTube/ Močvara
Za knjigu Tri drame dobila je nagradu "Miloš Crnjanski". Njen scenario za film "Otadžbina" nagrađen je Festu.
Ninova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, kada ju je po prvi put dobio Dobrica Ćosić za roman "Koreni".
Među ostalim dobitnicima nalaze se Oskar Davičo, Aleksandar Vučo, Branko Ćopić, Miroslav Krleža, Meša Selimović, Grozdana Olujić, Miro Vuksanović, Vladimir Pištalo, Ivana Dimić, i mnogi drugi.
Prošlogodišnji dobitnik ovog priznanja je Svetislav Basara za delo "Kontraendorfin", a to je ovom piscu druga Ninova nagrada: prvu je dobio 2006. godine, kada je objavio "Uspon i pad Parkinsonove bolesti".
Milena Marković: Moj junak sam ja
Književnica je za NIN ranije objasnila da je njena knjiga nastala "iz sećanja".
Povezane vesti
"Ono što je mene zanimalo jeste i pitanje takozvane slobodne volje i sudbine. Može biti strašan slučaj ili jedno malo skretanje što te odvede duboko u neprohodnu šumu života koji živiš, u zabludi da si ga sam izabrao. U jednom trenutku odlučiš da ostaneš i onda se desi nešto što ti odredi život. Ili – ne odeš negde a tamo je moglo da ti se desi nešto što će da te odvede na drugu stranu", rekla je Marković.
Ona je izjavila da je u romanu pružila sve što je do sada radila.
Prinstcreen YouTube/ Močvara
"Male fiziološke teme koje narastu do kosmosa opšte ljudskosti, jednostavnost, ponekad baladnu narativnost, ponekad kabare, bajalice, tužbalice, apsurdne detalje, kalambure, rimu i slobodan stih… Kontrastno spajanje bilo mi je bitno, jedan sloj lirskog obraćanja, jedan sloj čistog pevanja, onda dijalog, pa analiza", rekla je ona.
Šezdesetosma dobitnica Ninove nagrade rekla je da je ona sama svoj junak.
"A ja sam glupi Ivanuška. I žar ptica. I zmaj. Samo nikako nisam Car, ni Kralj. Moji junaci uvek su antijunaci, marginalci po sudbini, ili po izboru; klovnovi, budale, zlikovci patnici, tražitelji, sveti grešnici i deca koja nisu porasla. I onda je uvek pitanje: šta je unutra. Rastaviti i sastaviti svakog čoveka i svaku priču. Šta je lice a šta je naličje", rekla je ona.
"U ključnim trenucima uvek su mi pomagali ukleti pesnici, romantičari, ruski avangardisti i podzemni pesnici: spontana čednost percepcije, potpuno poništavanje, dečje čulo, muzikalnost. Umetnost mora biti igra, između ostalog, inače je prepoznavanje po sličnosti, po pameti, po novčićima – to su lažne boje koje ne traju. Staviti sebe u centar sveta, bestidno, slobodno, surovo se sunovratiti, to sam htela da postignem", ispričala je dobitnica Ninove nagrade.
Komentari (0)