Igre 
Jovana Stojiljković: Ljudskost i pravda su uvek na ispitu, ali u posebnim situacijama se pokažu kao adut
Komentari01/01/2022
-13:14
"Neka nam je svima ova nova godina srećna. I zdrava!", poručuje jedna od vodećih glumica mlađe generacije Jovana Stojiljković u razgovoru za Euronews Srbija.
Ulogama u filmovima "Panama" i "Šavovi", ali i televizijskim serijama "Senke nad Balkanom" i "Jutro će promeniti sve", Stojiljković je već pokazala raskošan talenat, ozbiljnost i posvećenost, harizmu i kvalitet kakve mogu imati samo umetnici... Ne treba izostaviti ni upečatljive likove u predstavama koje izvodi na matičnoj sceni, u Pozorištu Atelje 212. Ali bez dileme, uloga po kojoj je prepoznaje najšira publika je ona u "Južnom vetru", čiji je filmski nastavak doslovno "oduvao" svetske blokbastere na bioskopskim blagajnama Srbije, ali i regiona.
"Zadovoljstvo mi je što sam deo ekipe filma `Južni vetar`. Od prvog dela publika je zavolela naše junake i film. Gledanost u bioskopima je nešto što niko ne može da očekuje i planira, ali je veliki uspeh za našu kinematografiju kada do toga dođe. Na to sam jako ponosna", kaže Stojiljković.
Šta vama znači učešće u ovom projektu? I jeste li u bar nekom momentu pomislili da će ovo ostvarenje u delu javnosti biti prihvaćeno tek kao romantizovanje sveta stvarnog kriminala?
Drago mi je da sam u filmu koji je dobar, kvalitetan, u kome su moje kolege već od prvog dela filma napravili sjajne uloge. Mislim da je pitanje o romantizovanju kriminala u filmu suvišno, ovo je žanrovski igrani film, a ne rijaliti program ili dnevna hronika.
Nemanja Miščević/Promo
Vaša uloga u "Južnom vetru" na neki način govori u prilog i činjenici da ženski likovi polako, ali sigurno osvajaju "muški milje". Imate li i vi taj utisak da se konačno otvara prostor u domaćoj produkciji za ženske karaktere?
Ženski likovi su još od najboljih klasičnih dela svetske dramske književnosti, pa i domaće, uglavnom u funkciji muških likova. Muškarci u tome odavno prednjače. Uloga Sofije u "Južnom vetru" je prikazana onako kako bi najuverljivije izgledalo u takvom miljeu, dat joj je prostor, ali i autentičnost karaktera što je važno, nezavisno od pola. Generalno mislim da se polako pomeraju granice u našoj kinematografiji i otvara prostor za ženske likove, navijam za to. Imamo sjajne glumice.
A da li radna atmosfera i uopšte okruženje u Srbiji postaju više prijateljski nastrojeni prema dramskim umetnicama?
Povezane vesti
Imam tu sreću da nikada nisam osetila neki poraz, neprijatnost ili neprijateljstvo od kolega ili okruženja zato što sam glumica. Što ne znači da to ne postoji. Živimo i vaspitavani smo u patrijarhalnom društvu. I to se jako oseća u svakoj sferi društva. Pitanje je koliko je vremena potrebno da se otrgnemo od ideja koje je društvo odavno nametnulo. To je proces.
Ali mislim da se to polako pomera unapred, kao i u kinematografiji. Kao što je glumcima u ulogama kada čitaju i misle o njima, nebitan pol, već kako je ona napisana i koliko je sadržajna.
Pandemija nam je pokazala mnogo toga, između ostalog i to da je umetnost vrlo žilava. Ohrabruje li vas ta potreba za duhovnom hranom, ili se ipak pribojavate da će vremenom nestati entuzijazma i snage da se bori/stvara u gotovo nenormalnim uslovima?
Umetnost je preživela kroz istoriju razne lomove društva, ratove, bolesti. Razne nenormalnosti. Ona i jeste hrana za dušu i ljubav. Ja verujem u njenu neophodnost. Uvek joj se vratimo.
Ovih dana publika u Hrvatskoj ima priliku da vas gleda u seriji "Područje bez signala" Dalibora Matanića. Koliko ste likom koji tumačite učinili "iskorak više" u odnosu na prethodno što ste radili?
Taj proces je bio jako uzbudljiv, kolege sa kojima sam radila su jako talentovane i drage. Mislim da jesam napravila ulogu koja je otišla korak dalje, ali to je ono čemu svi glumci u svakoj težimo. Nadam se da sam uspela. Videćemo. Svakako preporučujem svima da gledaju seriju, odlična je. Autentična, topla i emotivna… Biće emitovana i u Srbiji od februara.
I uopšte, kada gradite lik da li ga pre zasnivate na stvarnim osobama ili se ipak više oslanjate na osećaj?
Kako kad. Nekada mi je jasna inspiracija jednom osobom, nekada je to asocijacija na više njih, uglavnom uvek prođe kroz dogovor sa rediteljem. Ali najvažnije je da se dogodi proces koji je unutra, osećaj koji je istinit u meni samoj.
Nekom prilikom ste izjavili da u životu nipošto ne treba pristajati na uloge koje nam drugi nameću, a da li takav stav imate i kad je reč o ulogama?
Glumci su uvek birani. Važno je prepoznati da li je trenutak za neku ulogu, da li smo spremni za proces. Naravno, kada je glumac u elementarnim, ljudskim problemima, to su drugačija razmišljanja o rešenju. Čuvam se i trudim da radim sa ljudima sa kojima želim i sadržaj koji me zanima. Da biram da li želim kada sam izabrana. Imam sreću da mogu tako.
Povezane vesti
Koja je to naredna uloga u kojoj biste voleli da se nađete i ostvarite, bilo u pozorištu, bilo na filmu?
Mislim da su ove koje ću u narednom periodu raditi baš te. I uvek je kod mene tako. Svaka sledeća mi bude najveći izazov, ali i najbolji izbor.
Praznici bi trebalo da nas opomenu i podsete na prave vrednosti, i možda posebno u ovo doba pandemije. Šta biste naveli, na kom smo ispitu pali kao društvo, a s čim se kao ljudi možemo ponositi?
Mislim da je odgovor baš u tome da se opominjemo i podsećamo pravih vrednosti svakog dana. Empatija, ljudskost, ljubav, pravda i iskrenost su uvek na ispitu. To je ono što nam fali kao društvu, ali u posebnim sitacijama uvek pokažemo kao adut.
Povezane vesti
Šta ćete rado ostaviti u 2021, a po čemu ćete pamtiti godinu za nama?
Nikada se nisam na taj način bavila vremenom, Novom godinom, datumima. Od dana do dana je različito, nekada poželim da neke stvari zaboravim, a nekada one najlepše zauvek zapamtim i držim svežim.
Preporuka za vas
Komentari (0)