Rasprodata premijera "Južnog vetra 2" u Puli: Očekujte lude vožnje, dosta obrta i drame, ali i komedije, poručuje reditelj Miloš Avramović

Svetska premijera nastavka filma, koji je pre tri godine oborio sve rekorde gledanosti u Srbiji, "Južni vetar 2: Ubrzanje", zakazana je za 19. jul na 68. Filmskom festivalu u Puli, a pet dana uoči projekcije, sve ulaznice su rasprodate (u čuvenoj Areni zbog epidemioloških mera je dozvoljeno 1.500 ljudi u publici, prim. aut.).

"Očekujem dobre reakcije, zato što je film dobar. Stvarni smo mnogo truda uložili da bi imali ovakakv rezultat. Možda ljudi nisu svesni još šta ih čeka", poručuje reditelj Miloš Avramović iz Pule.

U razgovoru za Euronews Srbija, Avramović kaže i da nije bio iznenađen pozivom da učestvuju na čuvenom festivalu u Puli.

"Zvali su nas još odavno. Verovatno zato što imamo hrvatskog producenta, i zato što smo dobili sredstva od HAVC-a. Mada meni festivali kao takvi nisu naročito važni. Ne pravim filmove za festivalsku publiku, već publiku u najširem mogućem obliku. Volim samo letnje festivale koji su na otvorenom, na velikoj sceni, sa mnogo publike, kao što su Pula ili Niš u Srbiji", dodaje Avramović.

Privatna arhiva

U Srbiji je premijera filma "Južni vetar 2: Ubrzanje" planirana upravo za Filmske susrete u Nišu, a u nastavku priče čiji je zaplet dramaturški kompleksniji i neizvesniji, kako je već više puta ponovljeno, Maraš i Baća dominiraju u vratolomnim sekvencama filma.

Ali šta od samog zapleta zapravo možemo očekivati?  

Možete da očekujete lude vožnje, akcione scene, dosta obrta, drame, ali i komedije. Ubrzanje je ozbiljan bioskopski film. Da se opustite i uživate dva sata.

Možete li izdvojiti neku posebno zahtevnu scenu za snimanje?   

Sve kaskaderske scene su bile teške, ali izdvojio bih jurnjave kolima i borbe ispod vode. Naši glumci su želeli da urade što veći deo scene bez kaskadera, ali uz njihovu superviziju, naravno, tako da je bilo dodatnog stresa i rizika. Srećom, sve je prošlo kako treba.

Milioni gledali žestoke momke, ali teško da je neko postao pljačkaš banaka zbog filma

Publika se često i vrlo lako identifikuje sa antiherojima. Vidimo li u njima osobine koje sputavamo kod sebe, dok vreme od nas traži surovost ili je nešto drugo u pitanju?  

Sigurno ima istine i odgovora u vašem pitanju. Neki ozbiljan početak, ali i najveću ekspanziju, gangsterski film je doživeo baš u vreme američke velike ekonomske krize, "velike depresije", krajem dvadesetih godina prošlog veka. Zavladalo je veliko siromaštvo i nezaposlenost, a publika je u sve većem broju išla u bioskope da gleda žestoke momke koji su živeli van zakona i prečicom dolazili do bogatstva. To je sigurno beg od realnosti, fantazija sa katarzičnim dejstvom, što je generalno osnova žanrovski određenih filmova. Milioni su gledali, ali teško da je neko postao pljačkaš banaka zbog filma.

Posle "Žikine dinastije", čini se da smo konačno dobili jednu pravu filmsku franšizu. Prva je doduše komedija. Jesmo li u međuvremenu zaboravili recept za dobru komediju ili smo podlegli trendovima zapada?  

Na zapadu i dalje prave dobre komedije, i mi znamo da pravimo dobre komedije. Imamo i sjajne glumce koji to mogu da iznesu. To se sve vidi po rezultatima koje filmovi tog žanra prave kod nas u bioskopima. Mislim da to nije povezano sa zapadom. Deluje mi da nema mnogo dobrih scenarija za pravu blokbaster komediju. Mada, pre epidemije, imali smo nekoliko uspešnih komedija, "Taksi bluz" i "Realnu priča", tako da još ne znamo da li je manjak istih samo trenutna situacija zbog pandemije ili neki trend.

Nakon uspešnih serijala, reditelji obično imaju želju da naredni poduhvat bude "totalni obrt". O čemu razmišljate?  

Mogu vam reći da zaista planiram "totalni obrt", a to je igrana serija "Seobe", po romanu Miloša Crnjaskog. Veliki Aleksandar Saša Petrović je pokušao, nije završio sve što je zamislio, a mislim da je prošlo dovoljno vremna, i da smo spremni da ponovo pokušamo da ekranizujemo to remek-delo srpske književnosti.

Privatna arhiva

Za kraj, kako je u Puli? Vlada li već ta posebna festivalska groznica?   

U Puli je ogromna gužva, ima mnogo turista, i da ne slušam radio, ne znam da li bih imao osećaj da je korona i dalje prisutna. Naravno, u zatvorenom su neophodne maske, ali ko još sedi u zatvorenom na moru. Neka festivalska groznica se još ne oseća, ili je bar ja ne osećam, možda će se promeniti za par dana kada festival počne (festival počinje 17. jula, prim.aut.), ali Pula nije mala, ima mnogo turista, kao što sam rekao, i možda se taj osećaj izgubi u masi ljudi, trenutno.