Igre 
Bazdulj o novom romanu "Limeni lijes za Zaimović Zejnu": "Osnovni zaplet i intriga bazirani su na istinitim događajima"
Komentari27/02/2025
-19:11
Muharem Bazdulj je pisac čija rečenica nosi težinu prošlosti i magiju sećanja. Njegov novi roman "Limeni lijes za Zaimović Zejnu" priča je koja nas poput plime povlači u svet izgubljenih zavičaja i rekonstruisanih istina. O glasovima prošlog vremena, iluziji doma i moći književnosti da oživi nestalo u emisiji "Hajde da razgovaramo" govorio je Muharem Bazdulj.
Da li je lik iz vašeg najnovijeg romana stvaran ili je fikcija?
Bazdulj: Osnovni zaplet i intriga romana bazirani su na istinitim događajima. Priču mi je ispričao čovek – Srbin iz Bosne – koji je izbegao u jednu prekookeansku zemlju i govorio o svom iskustvu. Nisam želeo da pišem reportažu, pa sam priču donekle fikcionalizovao, promenio neke detalje, ali suština je ostala verna stvarnim događajima. Dakle, roman je zasnovan na sećanju stvarnog učesnika tih događaja.
Šta za vas predstavlja simbolika limenog lijesa?
Bazdulj: Simbolika je sledeća: pre nego što je rat zaista započeo, jedna žena, udata za visokog oficira Jugoslovenske narodne armije, završila je na VMA u Beogradu zbog teške bolesti. Kada je rat izbio, prekinute su sve komunikacije i ona je ostala sama. Nažalost, 1992. godine je preminula, a u Beogradu nije bilo nikoga ko bi mogao da se pobrine za njenu sahranu, osim jednog mladića – njenog komšije. On je, iako nije imao nikakve rodbinske veze s njom, preuzeo odgovornost za organizaciju sahrane. Po muslimanskim običajima, pokojnik se sahranjuje na tabutu, drvenoj ploči prekrivenoj čefinima. Međutim, mladić je razmišljao da bi njena porodica, nakon rata, mogla organizovati pravu dženazu u Bosni, pa ju je sahranio u limenom lijesu. Ova priča mi je bila simbolična jer izlazi iz ustaljenih narativa o ratu u Bosni – bez stereotipa i netrpeljivosti, ona osvetljava ljudskost u teškim vremenima. Kada sam čuo tu priču, već sam imao ideju za roman o izbegličkom iskustvu, ali mi je ona dala dodatni impuls da ga formulišem u celovitu priču.
Euronews Srbija
Vaš roman od prve rečenice uvlači čitaoca u atmosferu priče. Kako ste to postigli?
Bazdulj: Veliki uticaj na atmosferu romana imao je sam način na koji mi je ta priča ispričana. Čovek koji mi ju je preneo imao je izuzetnu veštinu usmenog pripovedanja, što je karakteristično za ljude iz Bosne. To je jedna od onih priča koje u sebi nose hipnotički kvalitet. Naravno, nisam bio reporter, nisam snimao razgovor, već sam kroz svoje sećanje i stil uobličio priču. Milost uobličenja, kako bi rekao Danilo Kiš, ključni je trenutak u stvaranju književnog dela. Postoji mnogo priča koje lebde u vazduhu, ali samo neke dobiju svoj konačan oblik.
Povezane vesti
Kada pišete roman, imate li unapred razrađenu strukturu ili ona nastaje tokom pisanja?
Bazdulj: Imam osnovnu strukturu, ali detalji se razvijaju u hodu. To je kao kada krenete autom iz Beograda za Beč – znate gde idete, ali ne znate tačno kojim putem. Možda ćete skrenuti kroz Hrvatsku, možda ćete ručati u Slavonskom Brodu ili Subotici. Ključni momenti romana su mi jasni – početak i kraj, dok se srednji deo popunjava kako priča napreduje. Proces pisanja često donosi nepredviđene inspiracije, pa se priča može obogatiti neočekivanim elementima.
Euronews Srbija
Vaš stil je prepoznatljiv, ali se u nijansama menja. Da li je to svesna odluka?
Bazdulj: Apsolutno. Ne volim da se ponavljam, a i moji čitaoci su navikli da od mene mogu očekivati različite narative i stilove. Moje knjige se mogu podeliti u dve grupe: jedna obuhvata istorijsku metafikciju (romani o Lidi Barovoj, Bajronu, Ruđeru Boškoviću), dok druga istražuje savremeni, post-jugoslovenski kontekst. Čak i u toj drugoj grupi, trudim se da menjam perspektivu – nekad pišem u prvom, nekad u trećem licu, nekad eksperimentišem sa stilom, kao u Nevidljivoj družbi, koja je napisana u jednoj rečenici na 130 stranica. Svaka priča zahteva drugačiji ritam i stil, a meni je važno da u pisanju imam unutrašnje zadovoljstvo. Ako već beletristika nije posao od kojeg može da se živi, onda bar mora da pruža zadovoljstvo.
I na kraju, kakvu ulogu za vas ima proces pisanja?
Bazdulj: Pisanje je za mene kreativni rad koji donosi ispunjenje. Bodler je rekao: „Zanimljivije je raditi nego se zabavljati“, i ja se potpuno slažem. Književnost je spoj truda i čuda – trud je rad koji ulažemo, a čudo je ono što dolazi iz nepredviđenih izvora. Kada taj spoj uspe, nastaje dobra knjiga.
Komentari (0)