Igre 
Jelena Gavrilović za Euronews Srbija: Svako treba da sredi svoj haos, baci smeće i iznutra digne revoluciju
Komentari02/09/2021
-22:51
Naša poznata glumica Jelena Gavrilović ima važno pravilo za davanje intervjua: ne najavljuj projekte koji tek treba da se dese, a i kad se dese, opet ne pričaj o tome.
Razlog su nepredvidljive epidemiološke okolnosti koje već duže od godinu i po otežavaju život svima, pa i kulturnim radnicima. Ipak, sasvim je izvesno da će nastupati u Paviljonu Srbije na ovogodišnjem Expo Dubaiju, gde će imati veče posvećeno domaćoj filmskoj muzici.
Ali, pre toga, domaća publika moći će da je vidi 17. septembra u Kombank dvorani u muzičkoj predstavi "Parče brodvejske noći" u kojoj peva najveće hitove brodvejskih predstava poput "Mulen Ruža", "Kose", "Fantoma iz opere", "Čikaga"…
"Ja stvarno volim mjuzikle i to svi znaju i volim sve što je vezano za muziku i tu vrstu performansa. Za sada u Beogradu imamo samo Pozorište na Terazijama koje ovde može da vas asocira na Brodvej, ali evo sada i na sceni Kombank dvorane oživljavamo poznate svetske hitove", kaže Gavrilović, koja će te večeri nastupati sa Ivanom Peters, Katarinom Bogićević, Dragoljubom Bajićem i Markom Markovićem uz podršku baletske grupe Emotion Teatra.
Sebi je ispunila želju da poseti i pravi Brodvej, a prvi put je u čuveni bulevar pozorišta na Menhetnu zakoračila još u dvadesetoj godini.
"Mislim da je san svakog glumca da zaigra na Brodveju ili u Vest Endu u Londonu. On nam je bliži, složićete se", kaže ona.
Kad pomislim na "Kosu", ja se setim Feđe
Ovo joj nije prvi put da u Beograd donosi parče Brodveja: pre više od deset godina u mjuziklu "Kosa" u režiji Kokana Mladenovića Jelena je igrala Šilu.
Povezane vesti
"’Kosa’ je uvek bila znak revolucije, protiv nekih stega, sholastike, političkog sistema… 'Kosa' koju smo mi igrali u Ateljeu 212 Kokana Mladenovića je bila malo drugačija od one iz 1968. koja se igrala u režiji Mire Trailović. Bila je modernizovana i ja ne mogu reći da sam pobornik toga što je bila. Ja volim taj hipi pokret i on je meni nešto što je autentično. To je za mene u tom trenutku bio jedan sasvim drugačiji proces. Dugo smo i vredno radili. Ulogu sam dobila na audiciji i nikad neću zaboraviti taj dan. Pošto je bilo toliko kandidata, audicija je trajala celi dan, sve do ponoći. Ja sam bila na redu u ponoć. Došla sam na red i rekla: 'Dobro veče, ja sam poslednja za večeras'. A rekli su mi: 'Vi ste poslednji zauvek'.
Iako se zbog predstave u to vreme podigla velika prašina, a još više zbog reditelja Kokana Mladenovića, tada direktora Ateljea 212, Jelena kaže da glumac može, ali i ne mora da se bavi politikom i da je "Kosa" podseća na ljude kojih više nema.
"Kad pomislim na 'Kosu', ja se setim Feđe Stojanovića, koji mi je igrao oca u predstavi i to mi je nekako donelo to veliko prijateljstvo sa njim. Setim se i nekog lepog umetničkog procesa sa glumcima. Sergej Trifunović je igrao glavnu ulogu, pa ga je kasnije fantastično zamenio Ivan Jevtović koji je prošao kroz različite uloge u toj predstavi. Stvarno je cela podela bila fenomenalna. Mi smo nekako kroz to odrasli zajedno i bili u tom nekom treningu, kao da smo išli u neki rat", priseća se Jelena.
Revolucija koji simbolizuje "Kosa", bila bi poželjna, kaže, u svim aspektima života.
Uvek je vreme za kulturnu revoluciju
"Mi smo svi hermetični i zatvoreni. Korona nam je donela to da više ne znamo kako da se ponašamo. Mislim da je uvek vreme za kulturnu revoluciju. Mi danas živimo u svetu takvog neukusa i kiča u gotovo svim aspektima", kaže Gavrilović, pitajući se šta će biti s "decom koja slušaju ovu (mejnstrim) muziku".
"Meni je to sve skandalozno i strašno, to ne pripada mom ukusu. Naravno, to ne mora da znači da sam u pravu - ako neko ima neku armiju sledbenika, to možda znači da nešto ima neki kvalitet, a da se možda roditelji ne bave dovoljno decom da im prikažu šta su temeljni nečega, jer ne možeš kuću da napraviš bez temelja. Mislim da treba da se intenzivnije radi na muzičkom obrazovanju u osnovnim školama jer je strašno šta deca slušaju i sa kim se identifikuju", ocenjuje Jelena.
Prema njenim rečima, važno je mlade podsticati da budu svoji, naročito u eri društvenih mreža.
Povezane vesti
"Svi mi imamo Instagram i koristimo ga na ovaj ili onaj način, ali ne treba model lepote da bude nešto što je lažno. Treba da se fokusiramo na ono što smo mi, na prirodu, ali ne samo na našu prirodnu lepotu, nego i prirodu uopšte. Uskoro nećemo moći da živimo od kesa i smeća. Tako da nije neophodna samo kulturna, nego i ekološka revolucija. U stvari, svako treba da sredi svoj haos, baci smeće i iznutra digne revoluciju. Mislim da je to to ono što nam je potrebno u ovoj eri pandemije", smatra Jelena.
Princeza Elsa
Kolika je odgovornost biti uzor najmlađima, imala je priliku da iskusi pozajmljujući glas princezi Elsi u oba dela crtanog filma "Zaleđeno kraljevstvo".
Njena obrada naslovne numere "Let It Go", koja se u domaćoj sinhronizaciji zove "Sad je kraj", mogla se čuti verovatno u svakoj kući gde ima dece i pitali smo je u čemu je tajna takve popularnosti snežne princeze.
"'Zaleđeno kraljevstvo’ je drugačije od svih drugih Diznijevih filmova zato što vraća u prvi plan porodicu. Roditelji su im umrli i dve devojke pokušavaju da njih dve zajedno ostanu porodica. Mislim da je potpuno prirodno što se deca s tim identifikuju i uče koliko su važni braća i sestre. Nisam ni znala ni očekivala da će, kada se ovaj crtani film pojavio, napraviti takav bum u svetu", kaže ona.
Drugi deo crtanog filma pak govori o tome da treba da na neki način oprostimo ljudima koji su zli.
"Poruka je ta da su zli ljudi oni koji su odrasli sa nekim kompleksima, da svako zlo dolazi iz neke nesigurnosti. Što ne znači da zlikovci ne treba da budu u zatvoru, nego da to dete može da razdvoji. Jer uvek u školi ima neka mala zla devojčica koja napakosti drugoj devojčici, a u stvari, možda ona ima neku svoju tužnu priču", dodaje Jelena.
Glumica kaže da je ona kao mala težila tome da bude svoja, a da su joj uzori bili realni ljudi iz njenog života.
"Ne mogu da kažem da sam imala nekih idola. To su bili neki ljudi kojima sam se divila i koje sam poštovala, sa nekima od njih sam imala priliku i da radim, a više ih nema. Takođe, to su moji deka i baka", kaže ona.
Igrala je i sa Salmom Hajek
Jelena je od malih nogu zavolela muziku i scenu. Studije glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu upisala je već posle treće godine gimnazije, a za vreme i nakon završetka studija igrala je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu u predstavi "Šibanje" postavljenoj 2004. godine. Pored Šile u "Kosi", igrala je Marti u legendarnom "Brilijantinu" u Pozorištu na Terazijama, ali i zapažene uloge i u filmovima i televizijskim serijama.
Tanjug/Tanja Valič
Za debitantsku ulogu u filmu "Na lepom plavom Dunavu" Darka Bajića dobila je nagradu na festivalu Filmski susreti u Nišu. Kao opasnu lepoticu Tatjanu Milenković upoznali su je ljubitelji serije "Istine i laži". Stiče se utisak da brižljivo bira svoje uloge, ali kako kaže, dešava se da uloge biraju nju.
"Nikad nisam sebe doživljavala ni kao neku lepoticu ni opasnicu - takva sam kakva jesam, ali sam svojim fizičkim izgledom ograničena u Srbiji. Bilo koju knjigu da pročitate ili dramu, nema mnogo ženskih likova i nema mnogo likova koji izgledaju kako ja izgledam, ni u pozorištu, a kamoli na filmu. Tako da to što meni dođe je nešto što je moglo da dođe jedino i isključivo samo meni. Tako da se uloge i ja međusobno biramo", kaže Jelena kroz smeh.
U čekanju, možda prođe i život
Ipak, njen talenat primećen je i izvan granica naše zemlje, tako da je imala manje ili veće uloge u više stranih projekata, među kojima se ističe serija "Predstraža" (The Outpost) i filmovi "Despite the Falling Snow", "Cat Run" i "Everly". U ovom poslednjem delila je scenu sa Salmom Hajek.
"Ta uloga je napisana za mene, zato što je reditelj (Džo Linč) znao koga traži - igrala sam u horor filmu koji on mnogo voli. To mi je baš bio izazov, ali dobro je što takvi projekti dolaze u Srbiju. Mi ustupamo svoje filmske radnike i jako lepo radimo i zato ovde svi žele da snimaju", kaže Jelena.
Zašto nije i obrnuto? Zašto je za glumce iz Srbije tako težak put do uspeha u inostranstvu? Gavrilović smatra da je to stvar sreće, kao i da postoje imena sa naših prostora, koja su uprkos svemu, uspela u svetu.
"Imate Miloša Bikovića koji je napravio sjajan posao u Rusiji, Gorana Višnjića iz Hrvatske, zatim više glumaca iz Bosne… E sad, jako je teško da neko dostigne astronomsku slavu. Moraš da budeš tamo da bi ti se to desillo i moraš da čekaš. A u tom čekanju možda ti prođe i život", kaže Jelena.
Komentari (0)