"U zemlji u kojoj je ovoliko junaka, izdajice moraju dobro da se potrude": Lane Gutović o glumi, junaštvu, kajanju...

Milan Lane Gutović, proslavljeni glumac, koji nas je zauvek napustio danas, ostaće zauvek upamćen po svom britkom humoru, istančanim osećajem za glumu i legendarnim ulogama u kojima će moći da uživaju i buduće generacije.

Rođen je 11. avgusta 1946. godine u Umci, prigradskom naselju Beograda. Govorio je da su roditelji i baka bili dominantne ličnosti njegovog detinjstva, ali je to svakako bila i njegova sestra Bojana, bez koje se verovatno nikada ne bi ni obreo u glumi. 

Naime, kada je došlo vreme da upiše fakultet, opredelio se za Prirodno-matematički, ali ga je ona nagovorila da proba i na Akademiji. Lane ju je poslušao i položio prijemni. Upitan jednom prilikom zašto se opredelio da krene tim putem, odogovorio je:

"Razlog je lenjost. Želja da ostvarim brz i nezaslužen uspeh. Mehanika i matematika su teške discipline i traže težak dug i uporan rad. Bavljenje glumom je samo nekada mučno i teško, ali muke brzo prođu, za razliku od matematike i mehanike gde muke nemaju kraja. Čim glumačke muke prođu uđe se u čardak ni na nebu ni na zemlji. E, ovaj čardak je mesto gde možete češće da me nađete nego na pecanju", rekao je on.

Na Akademiji je učio od najboljih: Minje Dedić, Milenka Maričića, Mate Miloševića... Kolege studenti bili su mu Ivan Bekjarev i Josif Tatić. Iako je diplomirao u roku, svoju diplomu preuzeo je tek 2011. godine.

Po završetku studija ubrzo je primljen u stalni aranžman Jugoslovenskog dramskog pozorišta. On je bio član grupe mladih glumaca koja je dobila nadimak Bojanove bebe jer ih je u to pozorište doveo reditelj Bojan Stupica.

Glumio je u Šekspirovim dramama kao što su "Otelo" i "Oluja", kao i u brojnim predstavama Nušićevih dela - "Protekcija", "Pučina", "Narodni Poslanik" i "Gospođa ministarka".

Za ulogu Vladimira u predstavi "Pučina", Gutović je dobiro Statuetu "Ćuran" i Sterijinu nagradu 1978. godine.

"Mi imamo sliku o sebi koja često podseća na nekog literarnog junaka koji nam je nekada bio za udivljenje. Taj tuđi lik nam postaje uzor i u krizi ličnog identiteta prihvatamo se tog tuđeg identiteta kao proteze da bismo se nekako dokopali godina u kojima samoubistvo gubi smisao. Postoji li pogodniji teren za skrivanje sopstvene ličnosti od zanimanja glumca koji je večeras komedijaš, sutra junak, glupan, mudrac…? Iza svakog od ovih likova, a i od onih likova koji nisu pomenuti, stoji osama i snovi… 'Od jave si kov'o snove, sad od snova javu vezi'", rekao je Gutović u jednom intervjuu za list Danas.

Filmsku karijeru započinje 1968. godine u ostvarenju Radoša Novakovića "Bekstva", nakon koje je usledio bogati kinematografski opus.

Prvu glavnu ulogu igra 1979. u filmu "Drugarčine". Godine 1981. prvi put se na fimskom platnu pojavio, danas legendarni lik, Srećko Šojić u filmu "Laf u scru", čiji su scenario pisali Siniša i Ljiljana Pavić. Godinu dana kasnije, odlučili su da taj lik prošire u filmu "Tesna koža" i od tog trenutka je Gutović stekao izuzetno veliku popularnost.

E-Stock/Miloš Rafailović

"Svi ljudi su duhoviti, ali svako na svoj lični način. Biti duhovit nije nikakav poseban dar jer svakom čoveku sem razuma Bog je poklonio i duh, ali jeste dar da to što si duhovito smislio ili primetio i preneseš drugima. Duhovitost bih mogao da definišem kao kicoštvo razuma", rekao je jednom prilikom Lane.

Ipak, domaću publiku osvojio je ulogom Srećka Šojića u filmskom serijalu "Tesna koža", a ostvaruje i zapažene role u filmovima "Erogena zona", "Debeli i mršavi", "Crna Marija", "Majstor i Šampita", "Špijun na štiklama".

Za najbolje glavne uloge u filmovima "Uslovna sloboda" i "Sedam i po" Gutović je dobio nagradu Car Konstantin 2006. godine.

Što se televizijskih uloga tiče veoma je upamćen lik Dragoslava iz humorističe serije "Otvorena vrata", gde Gutović glumi nevernog bivšeg supruga Cakane (Vesna Trivalić), dok će ga generacije koje su odrastale krajem devedesetih, pamtiti i po "Pustolovu", seriji za najmlađe.

Godine 2005. Gutoviću je dodeljena Nušićeva nagrada za životno delo glumcu komičaru, a 2006. on postaje Prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Iste godine je počela sa emitovanjem TV komedija "Bela lađa" u kojoj je Gutović preneo ulogu Srećka Šojića sa filmskog platna na male ekrane i svojim humorom prirastao srcu mnogih gledalaca.

Godine 2013. Lane Gutović je ponovo "oživeo" Šojića u petom delu fimskog serijala "Tesna koža", a iste godine je na male ekrane vratio Dragoslava u nastavku serije "Otvorena vrata" koja se emitovala samo godinu dana.

Iza sebe ima dva braka, u prvom je dobio ćerku Milicu Gutović, glumicu i balerinu koja javnosti može biti poznata iz serija "Ivkova slava" ili "Mešoviti brak".

Drugi brak je Gutović sklopio sa balerinom iz Pozorišta na Terazijama, Biljanom Knežević. Iza sebe je ostavio i ćerku Nevenu, sinove Spasoja i Janka.

Ipak, o detaljima privatnog života legendarnog glumca se veoma malo zna, budući da nikada nije voleo novinarima da otkriva svoju intimu.

Kako je govorio Lane Gutović

O kajanju

Zalažem se da budem nežan i dobar, sada mi ide više od ruke, a nekad sam bio grub, nekoliko puta se desilo. Kako godine idu i kako se sve više okrećemo da vidimo šta smo radili pre ovoga, u tom zbiru vidim da sam bio uvredljiv prema ljudima koje sam voleo, a nisam to želeo. Međutim, kada uvredim, nikad ne uradim to slučajno, to je namerno. Žao mi je što sam bio tako bahat zbog svojih godina, snage koju sam osećao u sebi i neke budućnosti u kojoj nisam video kraja. Mislio sam da sam večit i nepobediv ovakav, pravio sam se važan.

O boemstvu

Nikad nisam bio boem, probao sam i to me i odučilo. Posle me bolela glava i pričali su mi kakav sam bio. Tokom života uglavnom sam blistao odsustvom sa takvih terevenki u pozorištu, jer nisam mogao da se uklopim nikako, te sam bežao... Voleo sam uvek da mene ostavi devojka a ne ja nju, to sam računao kao hrabar potez i onda ja nešto uradim i ona mi kaže: "Aj ćao, beži". To mi je nekako bilo lakše nego da ja preuzimam inicijativu.

E-Stock/Miloš Rafailović

O životu na selu

Budućnost je u gradovima. Sloboda koju ima čovek sa sela je sve više nepodnošljiva. Kako uđe u grad on postaje zavisnik od struje, telefona, kartica... Ustajanja kada mu kažu... Ukratko, mnogih detalja koji ga sve više stežu, a njegov zadatak je samo da u tome nađe uživanje. Zidine gradova su nekada štitile one u gradu od divljaka van grada. Sada bi sela trebalo da imaju zidine i štite se od ovih divljaka iz gradova.

O junaštvu

Junaci su nekada bili tolika retkost da su o njima pesme pevali. Danas bi bilo čudo da na ulici ne sretneš par heroja. Prava epidemija junaštva. Ali glumci su junaci opšte prakse dok u vladi imamo usko specijalizovane heroje. Neki junaci iz vlade se recimo uopšte ne boje sramote, drugi se ne boje da u vreme epidemije gripa uvedu grupu neizlečivih rukovodilaca kod bolesne dece, a da deci nisu čak ni masku preko nosa i usta stavili. U zemlji u kojoj je ovoliko junaka, izdajice moraju dobro da se potrude

O samoći

Kažu da u samoći može da živi samo životinja ili Bog. Bog nisam, pa mi se izbor sveo na životinju. Za mene samoća može da bude sve, a društvo može od mene da napravi samo sagovornika za vaš list.