Profesor Goran Vojvodić za Euronews Srbija o gorućim temama arhitekture: "Nismo dobri đaci naših učitelja i prethodnika"

Najuglednije svetske arhitekte iz oblasti održive arhitekture gostovaće u Beogradu kao predavači na 7. Međunarodnoj manifestaciji i kongresu "Održiva arhitektura - energijska efikasnost" od 4. do 6. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci. 

Goran Vojvodić, arhitekta i redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, najavljuje da će se baviti jednom od gorućih tema savremene arhitekture.

"Evo već 10 godina unazad, Beograd ima trideset ili četrdeset tropskih dana godišnje. I naravno, to je jedan od pokazatelja da nam se na neki način priroda sveti, odnosno, ukazuje nam da pati, a to je apsolutno, i nikako drugačije, posledica našeg nepočinstva. Tako da, vezano za kongres, tema održivosti je goruća i apsolutno utemeljena", objašnjava Vojvodić.

Naš sagovornik biće jedan od predavača, a Beograd će istim povodom posetiti i devet inostranih arhitekata: Max Hacke (Nemačka), Christina Seilern (Engleska), Andrija Rusan (Hrvatska), Ashild Vangensteen Bjørvik (Norveška), Cécile Brisac (Francuska), Marcel Ferencz (Mađarska), Rahel Belatchew (Švedska), Stig Mikkelsen (Danska), i Boštjan Vuga (Slovenija). 

"Kolege koje su gosti, su etablirane, poznate i uspešne arhitekte. Svako od njih je ekspert u svom polju delovanja i mislim da će ta sinergija koja će se stvoriti u ta dva ili tri dana  Kongresa sigurno ishoditi nečemu što apsolutno može biti benefit i za ovu sredinu", ističe Vojvodić.

On smatra da je edukacija o značaju održive gradnje, ne samo arhitekata, nego i opšte javnosti izuzetno važna.

Euronews Srbija

"Mera primene najnovijih trendova i dostignuća je u mnogome povezana sa investitorima i sa samom investicijom, tako da to su sistemi koji nose određena finansijska opterećenja i nerado im se pristupa. Zato se osvešćivanje mora sprovoditi ne samo kroz ovakve kongrese i kroz delanje struke, već i na polju edukacije", objašnjava arhitekta.

Pored brige o ekologiji, savremena arhitektura zahteva i bavljenje problemom prenaseljenosti gradova, što je tema kojom se bave i druge struke - urbanisti, prostorni planeri, investitori i političari, kaže Vojvodić.

"Prenaseljenost gradova ne može se rešiti jednostavnom gradnjom i zidanjem. Čini mi se da nismo dobri đaci naših učitelja i prethodnika. Iako sam ja u ovovremeni arhitekta, kada me prijatelji pitaju za savet po pitanju investiranja u sopstveni stan i mesto življenja, kažem da to budu objekte koji su građeni između šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih. Od tada nam se dešava određena vrsta sunovrata", smatra profesor.

On navodi i da aktuelni normativi gradnje stanova, koje i legislativa održava, podrazumeva prostore koji često nisu dovoljni za normalan život. 

"Jedan jako bitan faktor je u stvari kupovna moć i odnosno nivo investicije. Svesni smo toga da su cene stanova i stambenih kvadrata otišli u nebo. Mislim da za to nema opravdanja", zaključuje Vojvodić.