Bojan Suđić u susret 56. Bemusu: Muzika se sluša srcem
Komentari01/10/2024
-14:16
Oktobarski praznik klasične muzike 56. Bemus biće svečano otvoren danas i trajaće sve do 26. oktobra.
Prvo veče obeležiće gala koncert Jonasa Kaufmana, svetski oznate operske zvezde, a umetnički direktor Bemusa Bojan Suđić za Euronews Srbija ističe da je reč o najprominentnijem tenoru poslednje decenije.
"Ovo je velika prilika da čujemo vrhunskog tenora na vrhuncu njegove karijere u Beogradu. To nije bio tako često slučaj i zbog toga je ovaj Bemus neki način poseban", ističe Suđić.
Naš sagovornik podvlači da je beogradska publika poznata po posebnoj energiji i da se često dešava da umetnici u srpskoj prestonici daju više od sebe, nego na drugim mestima upravo zbog fantastične publike.
"Večeras nas očekuju poznate arije, kao i popularan deo u drugom delu koncerta i posebni bisevi, koje će, nadam se, publika iznuditi od Kaufmana", kaže u šali Suđić.
"Kaufman je razlog što je Bemus pomerio malo unapred, svoj početak, jer ovakva vrsta umetnika se ne dobija svaki put i ja se nadam zaista da će ovo postati jedan od svetlih tačaka Bemusa i u njegovoj istoriji uopšte", dodaje umetnički direktor festivala.
BEMUS, osnovane 1969. godine, predstavljaju najstariji i najznačajniji muzički festival u Srbiji i jedan od najprepoznatljivijih festivala umetničke muzike u Jugoistočnoj Evropi, uživajući status kulturne manifestacije od posebnog značaja za grad Beograd.
Najbolje za domaću publiku
Iako se oduvek posebna pažnja poklanjala promociji lokalnih umetnika i njihovog stvaralaštva, BEMUS duguje svoju reputaciju pre svega predstavljanju najatraktivnijih inostranih programa. Zahvaljujući BEMUS-u, Beograd je ugostio neke od najpoznatijih ansambala i solista našeg vremena kao što su Bečka filharmonija, Njujorška filharmonija, Kraljevski Konserthebau orkestar, Berlinska filharmonija, Simfonijski orkestar Radio Frankfurta, Minhenska filharmonija, RAI Orkestar iz Torina… tu su i Gidon Kremer i Kremerata Baltika, Kamerata Salcburg, Il Đardino Armoniko, Pekinška opera, Kvartet Kronos, Balet Morisa Bežara iz Lozane, Balet Borisa Ejfmana... Od solista i dirigenata izdvajaju se neki od najznačajnijih muzičara XX ali i XXI veka, kao što su Herbert fon Karajan, Evgenij Svetlanov, Marta Argerič, Henrik Šering, Jozef Krips, Zubin Mehta, Nelson Freire, Leonid Kogan, Alan Gilbert, Stiven Kovačević, Žan-Iv Tibode, Miša Majski, Elizabet Leonskaja, Maksim Vengerov, Džulijan Rahlin, Leonidas Kavakos...
"Te 1969. godine kad je Bemus osnovan, bio je vezan 20. oktobar, Dan oslobođenja Beograda. Tada je gostovalo sijaset najznačajnijih filharmonija, najznačajnijih svetskih umetnika i to u velikom broju, tako da bi to sada desetinama puta više koštalo nego što bi mi mogli da pretpostavljamo", objašnjava Suđić.
On se na čelu Bemusa nalazi već šest godina, koje nisu bile lake: godine pandemije, a zatim i otežanog dolaska izvođača iz Rusije zbog rata s Ukrajinom uticali su na festival. Ipak, kaže da je ponosan na to kako je Bemus izgledao tokom tog perioda.
"Bez obzira na sve krizne situacije, uspevali smo da Beogradu predstavimo najznačajnije umetnike - recimo, Anđela Georgiju, Brin Terfel, Tomas Hempson su svakako umetnici na vrhuncu svoje umetničke slave", ističe naš sagovornik.
"Bemus je predstavljao najbolje što smo mogli da dovedemo u tim trenucima i što smo mogli da predstavimo publici. Prošle godine smo imali zaista skoro sve koncerte potpuno prodate i pune i to pokazuje koliko Beograd i beogradska publika - a čini mi se i šire, jer često dolaze i ljudi sa strane - zaista žudi za ovakvim spektaklima", dodaje on.
Proizvodnja emocija
Suđić objašnjava da su ovakvi festivali i događaji nešto što je svetu potrebno u današnje vreme.
"Umetnička muzika nam zaista donosi jedno smirenje i energetski nas obogaćuje na svaki način. Sadržaj koji primamo nas oblikuje, a čini mi se upravo da taj sadržaj je potreban čovečanstvu da bi bilo što humanije. Muzika je umetnost emocija i proizvodnja emocija i to je ono što čini mi se prava muzika i umetnici prepoznaju da je neophodno sada", dodaje umetnički direktor Bemusa.
On ističe da je zabluda da je klasična muzika namenjena samo onima koji su već upućeni u njen sadržaj.
"Svi veliki kompozitori su na kraju ostavljali poruke da žele da publika zaista dođe samo otvorenog srca i da sva ta predubeđenja i čak previše znanja može često da nas uspori u razumevanju muzike koja zaista treba da direktno deluje na srce. Naravno da je upućivanje u sadržaj poželjno i dobro, ali daleko od toga da je neophodno. Klasična muzika se obraća svima i zaista ponekad je mnogo bolje razumeju i ljudi skromnijeg obrazovanja nego mnogi oni koji su veoma obrazovani ali nemaju tu vrstu percepcije", zaključuje Suđić.
Komentari (0)