Najdžel Kenedi: Publika u Srbiji je uvek fantastična, nikad nema foliranja
Komentari19/10/2023
-10:23
Proslavljeni britanski vilonista Najdžel Kenedi održaće 21. i 22. oktobra koncerte u Kolarčevoj zadužbini u okviru zatvaranja 55. BEMUS-a.
Kompozitor i pravi virtuoz na violini i violi, Kenedi se prisetio ranijih godina da je gostovao na dva uzastopna koncerta u Beogradu, a da je rasprodate nastupe imao u Sava centru. Iako mu pomalo nedostaje tako veliki prostor, Kenedi kaže da će i sala Kolarca pružiti drugačiji, intimniji doživljaj.
Muzičar je obavešten da se renovira Sava centar i poželeo je da što pre bude završeno.
"Često dolazim kod vas i iskreno nemam utisak o svojoj popularnosti na ovim prostorima. Više posmatram vašu veliku i lepu zemlju, a zanimljivo da volim da proučavam zgrade. Kod vas svakim novim dolaskom vidim da ste puno toga izgradili, što govori dosta. Naravno, tu ne mislim samo na te zgrade kao takve, već o duhu jednog društva, naroda", istakao je Kenedi.
"Naučio sam da je publika u Srbiji zaista fantastična, kod vas nema sive zone, već je sve čisto, crno ili belo, volite da uživate u muzici, da se zabavljate, nikad nema foliranja. Znam tačno kod vas šta ljudi misle, što je danas prava retkost. Upravo takve osobe i želim da upoznam i srećem na svojim koncertima. Sve je ovde jasno, zna se da li te neko voli ili mrzi. Nema ništa između. Volim što je sve iskreno, odgovarajuće, tačno, baš kako treba", naglasio je Kenedi za Tanjug.
U subotu i nedelju nastupiće sa orkestrom violinista "Virtuozi", sa kojim je danas držao danas probe u Studiju 6 Radio Beograda.
U velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine za vikend će na programu biti samo dela nemačkog kompozitora Johana Sebastijana Baha (1685-1750), iz doba baroka.
Najdžel Kenedi će svirati četiri kompozicije Baha: "Koncert za violinu br. 1 u a molu, BWV 1041", "Koncert za violinu br. 2 u E duru, BWV 1042", "Koncert za dve violine u de molu, BWV 1043" i "Koncert za violinu i obou u ce molu, BWV 1060R".
"Dobro i teško pitanje je zašto sviram samo Baha na ovim koncertima. Obično onda volim da kažem - a zašto da ne Bah? Takođe volim da sviram i dela mog drugog omiljenog kompozitora u životu, a on se zove - Najdžel Kenedi, njega baš volim", našalio se umetnik.
Kenedi, rodom iz Brajtona, jeste jedan od velikana klasične muzike, diskografski najtiražniji i koncertno najtraženiji violinista svih vremena.
"Obe večeri će biti puna sala publike, doći će i moji prijatelji, i onda zbog auditorijuma, ubaciću i moja dela. Plašim se da tokom dva sata koncerta za te dve večeri publici ne bude previše samo da slušaju Baha. Potreban im je predah, i tu nastupam ja sa svojim kompozicijama, a zatim se vratim na Baha. On je pravi maestro, vrhunski umetnik. Muzičari iz sveta rokenrola i džeza obožavaju Baha, mi klasičari ga svi redom volimo kao velikog i neprevaziđenog kompozitora", kazao je Kenedi.
Rođen u porodici muzičara, Najdžel Kenedi odrastao je u muzičkom okruženju i stekao pravu međunarodnu slavu.
Veoma spontan, neobičan u svojim nastupima, jedinstven u nekonvencionalnom pristupu komunikaciji sa medijima i publikom, uvek ostavlja snažan utisak na svojim koncertima.
Kada je kao mali postigao zapažene rezultate, mladi violinista je nastavio školovanje na Džulijardu u Njujorku, u klasi Doroti Dilej.
Gde se nalazi klasična muzika danas, pitanje je koje se često provlači kroz etar, odnosno koliko može ići rame uz rame popularnosti sa rok, džez ili pop muzikom.
"Mislim da se danas ne menja gotovo ništa po tom pitanju. Klasična muzika se sada nalazi na nekom čudnom putu. Mada, iskreno, meni dosta smeta što se klasična muzika uopšte tako naziva. Smatram da je to pogrešno i glupo ime. Evo Mocart i Hajdn su bili pripadnici klasike, klasične muzike, u redu, ali Bah pripada baroku. Brams i Betoven su romantičari. Čini mi se da je Ludvig van Betoven danas živ, i neko ga definiše da je klasičar, ovaj bi ga verovatno napao", u šali kaže Kenedi, koji u svom stvaralaštvu nije utisnuo svoj pečat samo na polju klasike.
Poznato je da je preradio muziku čuvenog američkog rokera - gitariste i kompozitora Džimija Hendriksa (1942-1970).
Fondacija koju vodi Hendriksova porodica zamolila je svojevremeno Kenedija da snimi muziku u čast ovom velikom gitaristi, legendi roka i bluza. Usledio je revolucionarni album „The Kennedy Experience“, na kome se nalaze snimci improvizacija zasnovanih upravo na Hendriksovim kompozicijama.
Vilonista se vratio na ime klasična muzika koju nikako ne voli da čuje kad je tako nazivaju.
"To vam je kao da recimo sve vrste mesa nazovete biftek. Jednostavno ne ide. Tako i klasična muzika je zapravo samo jedan mali deo antologijske muzike", naglasio je britanski kompozitor, violista i vilonista.
Na polju rok i pop muzike Kenedi je sarađivao sa mnogim izvođačima kao što su - Ser Pol Makartni, Kejt Buš, grupa "The Who", pevač hard rok benda "Led Zeppelin" Robert Plant, nedavno preminuli engleski gitarista Džef Bek , bend "Talk Talk", Donovan, Džon Lord i drugi velikani rokenrola.
"Najviše ono što volim u muzici, sa kim god da sam nastupao u karijeri, jeste činjenica da ljudi na nekom prostoru - sviraju zajedno. Kombinacija tog trenutka gde svi mi delamo odmah, proizvodimo muziku baš u tom trenutku sa energijom publike je meni lično najzanimljivija, izvanredna. Oko nas je orkestar, ansambl, i svi smo svesni da se taj određeni koncert odigrava baš sada, to veče, danas, ne postoji juče ni sutra, samo sada", rekao je Kenedi.
Onda se muzički umetnik osvrnuo na dva predstojeća koncerta u subotu i nedelju na Kolarcu, 21. i 22. oktobra.
"Naredni koncerti kod vas u Beogradu sigurno će biti u potpunosti drugačiji od svega što sam svirao do sada u karijeri. Iako je u pitanju identičan repertoar obe noći, uveren sam da će to biti različiti nastupi. Moji momci iz orkestra 'Virtuozi' mogu jedno veče biti dobro raspoloženi, drugu noć loše, sve zavisi, atmosfera ne može biti uvek ista. Svaki dan sasvim nešto novo i istovremeno drugačiji izazov, i to je zaista prelepo u muzici", zaključio je Najdžel Kenedi za Tanjug.
Komentari (0)