Igre 
Najdžel Kenedi, večito nestašni dečko klasike: Jesam rizičan, ali ako ne probate razne stvari niste živeli
Komentari09/10/2021
-18:48
Čak i oni koji nisu toliko upućeni u karijeru Najdžela Kenedija znaju da ovaj svetski priznati violinista nije "tipičan klasičar". Ali i da je ovaj večito nestašni dečko britkog uma i jezika, pa tokom karijere verovatno nije bivalo baš mnogo situacija u kojima se suzdržao pred onima koje naziva "samozvanim nosiocima moći".
Bivša Kenedijeva partnerka, njegovo buntovničko ponašanje objasnila je u memoarima rečima da je njegov nivo perfekcionizma toliko intenzivan i rigidan kada su u pitanju sati koje svakodnenvo provodi vežbajući, da onda nema prostora da u drugim sferama života bude ograničen na bilo koji način. I sam Kenedi priznaje da je to "potpuno ispravno čitanje njegove psihe".
"Nisam Kit Mun (bubnjar benda `The Who`) da demoliram toalete po hotelima. Ali ne volim previše da se uzdržavam. U poređenju sa većinom violinsita, smatram da jesam rizičan, ali držim do toga da morate probati razne stvari inače niste živeli", kazao je Kenedi nedavno u razgovoru za Guardian.
Povod za ovaj razgovor bilo je otkazivanje nastupa u Rojal Albert holu, pošto su mu organizatori koncerta, Classic FM, kako je Kenedi objasnio, zatražili da ne svira Hendriksovu pesmu "Little Wing", već kompoziciju Vivaldija.
Nakon i niza drugih opstrukcija, kako je naveo Kenedi, nije mu preostalo ništa drugo nego da otkaže nastup, ali ne dva dana uoči zakazanog koncerta kako je objavljeno, već tri nedelje pre nego što se u medijima pojavila ta informacija.
"Verovatno su se uspaničili oni iza scene", komentariše Kenedi.
Zahtev "Jurassic FM" (stanica iz doba jure), kako je Kenedi nazvao organizatore, doživeo je kao opasan i ozbiljan problem zbog "muzičke segragacije" i "dalje prisutnih predrasuda", pa ponavlja koliko je ironije u zahtevu da umesto Hendriksa kao neprikladnog za publiku "Jurassic FM" izvede "Četiri godišnja doba". Naime, upravo je tu kompoziciju 1989. učinio "blokbasterom" (album je prodat u dva miliona primeraka) i slušali su je i oni koji do tada nisu čuli ni za kompoziciju ni za kompozitora.
Povezane vesti
Džimi u društvu "baja"
Kenedi je prvi put interpretirao Hendiksa za tribjut album objavljen 1993, na kom je učestvovao zajedno sa imenima, kao što su "The Cure" i Erik Klepton, da bi šest godina kasnije objavio "The Kennedy Experience" inspirisan upravo legendarnim gitaristom.
"O Hendriksu bi trebalo govoriti kao o velikim kompozitorima, čoveče! Betoven. Bah. Djuk Elington. Stravinski. Džimi je u tom društvu ozbiljnih baja!", govori Najdžel, dok na pitanje novinara Guadrijana gde je tu Vivaldi, odgovara uz osmeh:
"Vivaldi je nešto lakše s***e koje ljudi mogu da slušaju dok piju kafu".
Za Najdžela ne postoje podele u muzici na žanrove, svira sve od Kejt Buš do "The Who", i sluša sve od "Led Zeppelin" do "The Fall". I kad svira kompozicije iz nekih davno prošlih vremena, smatra da to treba da čini onako kako je to relevantno današnjoj publici.
Kako je nekom prilikom izjavio, svirajući na ulicama Njujorka naučio je najbolju lekciju kao muzičar - ako se nekome sviđa kako svira, staće i slušati.
"Tamo je sve iskreno. A zaradio sam za dva sata na Petoj aveniji duplo više nego što dobijam za BBC za neki koncert klasike. Pri tom, bilo je daleko zabavnije", reči su Kenedija, koji je još kao mali voleo da svira za ljude.
"Nema veze da li u klubu, u pustinji, na aerodromskom terminalu, baš me briga, dokle god to okuplja ljude i izvlači pozitivnu energiju iz njih", reči su ovog netipičnog violiniste.
Povezane vesti
Bah je moj spiritualni početak dana
Rođen je u Brajtonu, a već sa šest godina ga je majka (inače nastavnica muzike) poslala na audiciju u muzičku školu Jehudija Menjuhina, koju Kenedi naziva, "škola prerano razvijenih derišta". Nisu mu se baš sviđali obrazovani metodi, posebno ne časovi joge zbog kojih je bežao iz škole, kako je Kenedi otkrio uoči nastupa na 50. Bemusu, prilikom susreta sa novinarima u Beogradu.
"Nisam voleo gurua koji je sedeo na našem stolu za stoni tenis, dok se on povijao od njegove težine. Meni to nije bilo numalo duhovno. Bah je moj spiritualni početak dana. Sviranje Baha te odvede u sasvim drugačije stanje uma, u otvorenost prema svemu što te čeka kasnije tog dana i vrlo je terapeutski. Širi ti svest i održava ti prste u kondiciji. Tri dobre stvari od Baha", otkrio je tom prlikom Kenedi.
Na konferenciji za medije, otvarajući kofer za violinu, tada je "otkrio" i da u njemu nosi lik Lenjina sa ispruženim mikrofonom na kojem je ćirilicom ispisano "Pravda", dok je u levom uglu logo "Mekdonaldsa" sa potpisom McShit.
Kenedi je svirao klavir i lako je mogao postati roker, krenuti putem na kom su bili "Deep Purple" i Santana. Ali, desilo se da su prve svirke koje su mu ponudili bile "klasične". Studirao je na njujorškom Džulijardu, koji je delom finansirao radeći. Imao je 16 godina, kada ga je čuveni džez violinista Stefan Grapeli pozvao da s njim nastupa na sceni Karnegi hola. Međutim, nastavnici su smatrali da bi mu sviranje džeza odmoglo, pa je on u početku odbijao velikog muzičara.
Pogrešna osoba za sviranje Mocarta
"Shvatio sam da se ponašam kao tinejdžersko razmaženo derište koje govori jednom od najvećih violinista na svetu da bi bilo loše za mene da sviram s njim. Tako sam se posle pola boce škotskog viskija doteturao na scenu i to je bilo jedno od najupečatljivijih momenata u mom životu", naveo je Kenedi.
AP/Emil Čonkić
Kasnije će izvršni direktor jedne diskografske kuće reći za Kenedija da je "bio pogrešna osoba za sviranje Mocarta".
Sada, u 64. godini života, Kenedi se iz doma u planinama Poljske kaje zbog toga što ranije nije proširio svoj repertoar van klasične muzike (ona danas čini oko 30 odsto njegovog opusa) i što nije prihvatio ponudu da se pridruži sastavu legendarnog džez pijaniste i kompozitora Djuka Elingtona kada je imao 14 godina.
"To bi me učinilo boljim muzičarem, ali moji roditelji i dobrotvori nisu želeli da me vide u autobusu okruženog hrpom starih svirača sa smeđim papirnim kesama za `posebne boce`. Možda bi mi bilo dozvoljeno da sam bio bučniji 14-godišnjak, ali možda da sam bio u tom bendu, sada ne bih bio ovde", govori Kenedi.
Poljska je inače postala važan deo njegovog života, jer mu je supruga iz te zemlje, iz koje dolaze i mnogi muzičari sa kojima sarađuje. Podsetimo, ima i posebnu vezu sa Srbijom i bio je prvi inostrani izvođač koji je ovde nastupio posle bombardovanja 1999.
Od boksa, ostade samo divljenje
U razgovoru za Guardian, Najdžel je podsetio i na to da se sa devetnaest godina okušao i u boksu. Ali kada je prolio krv u teretani u Bronksu, shvatio je da ipak ne voli da dobija batine, tako da je danas ostalo samo divljenje prema tom sportu.
AP/Joel Ryan
"Ali prilično sam borben. Nemam problem da kažem ono što mislim", podseća Kenedi, koji je i vatreni fudbalski fan, posebno britanskog kluba "Aston Vila".
Za 4. novembar je najavio trostruki album "Uncensored", istovremeno i istoimene memoare u kojima vivisecira BBC, diskrografske kuće, dirigente, ali piše i o sukobima sa policijom i o svim drugim "ne baš pozitivnim s***ma". Možda nije loše pomenuti i to da je na naslovici pozirao sa bokserskim rukavicama.
Komentari (0)