Aktuelno iz kulture

Proveren recept ne treba menjati: Deset rimejkova hit filmova koji nisu "izgubljeni u prevodu"

Komentari

Autor: Euronews

30/06/2024

-

19:27

Proveren recept ne treba menjati: Deset rimejkova hit filmova koji nisu "izgubljeni u prevodu"
Proveren recept ne treba menjati: Deset rimejkova hit filmova koji nisu "izgubljeni u prevodu" - Copyright Youtube/Amblin/Rotten Tomatoes Classic Trailers/HD Film Tributes

veličina teksta

Aa Aa

Holivudski i televizijski studiji nemaju uvek originalne ideje za nove filmove i ne ustručavaju se da posegnu i za oprobanom recepturom koja donosi zagarantovan profit. Tako je nedavno mnoge iznenadila vest da je u planu snimanje serije koja će biti rimejk popularnih filmova o Hariju Poteru, a u planu je čak i američka verzija "Squid Game", uspešne južnokorejske serije, koja je najgledaniji sadržaj na Netfliksu svih vremena. 

Iako rimejkove prati zao glas da najčešće nisu dostojni originala, postoje i svetli primeri. 

Euronews je tako predstavio neke od njih koji "nisu izgubljeni u prevodu":

"Devojka sa tetovažom zmaja" (2011)

Knjiga švedskog pisca Stiga Lašona "Muškarci koji mrze žene", prvi deo trilogije "Milenijum", posthumno je postala bestseler, a 2009. adaptirana je u Švedskoj u ostvarenje "Män som hatar kvinnor". Režirao ga je Nils Arden, a glavne uloge poverene su Nomi Rapas i Mikaelu Nukvistu.

Film je ostvario ogroman uspeh, a usledili su "Devojka koja se igrala vatrom" ("Flickan som lekte med elden") i "Kule u vazduhu" (Luftslottet som sprängdes).

Američka verzija ovih skandinavskih ostvarenja pod nazivom "Devojka sa tetovažom zmaja" stigla je samo dve godine kasnije i to upravo u režiji Dejvida Finčera, sa Danijelom Krejgom i Runi Marom u glavnim ulogama.

"Devojka sa tetovažom zmaja" je adaptacija samo prve knjige i uprkos velikoj popularnosti švedske verzije i američka je dobila odlične ocene.

"Istinite laži" (1994)

Nakon "Terminatora 2", Džejms Kameron rešio je da obradi francusku komediju iz 1991. "La Totale!" Kloda Zidija.

Tjer Lermit bio je Fransoa, špijun koji vodi naizgled normalan život i čije su tajne potpuna nepoznanica za njegovu ženu. Međutim, ona ga slučajno razotkriva, nakon što nenamerno postaje deo jedne njegove akcije.

Kameron je zadržao osnovnu premisu, ali je u svom stilu dodao mnogo više specijalnih efekata, akcije, psovki i političke nekorektnosti.

Iako je mnoge šale iz ovog filma pregazilo vreme, nema sumnje da je zahvaljujući Arnoldu Švarcenegeru i Džejmi Li Kertis, Kameronov film ipak zabavniji od originala.

"Krug" (2002)

Roman "Krug" japanskog pisca Kodžija Suzukija iz 1991. pretočen je u nekoliko ostvarenja, uključujući originalni "Ringu" (1998). Film u režiji Hidea Nakate o ukletoj video traci koja ubija svakoga ko je pogleda, postao je veliki hit i važi za klasik među hororima.

Holivudski studiji su, očekivano, želeli delić profita od pomame za "Krugom", pa su snimili svoju verziju u režiji Gora Verbinskog.

Iako je japanska verzija mnogo bolja, i američka ima svoje sledbenike, uglavnom zahvaljujući izvanrednoj glumi Naomi Vots, ali i nekim naročito morbidnim scenama koje je osmislio Verbinski.

Iako će mnogi japanski horori kasnije dobiti svoje američke dvojnike, "Krug" ipak ostaje kao najbolje obrađen.

"Nesanica" (2002)

Euronews u svom pregledu najboljih adaptacija naglašava da je originalna "Insomnia", norveški triler sa Stelanom Skarsgardom superioran film. On tumači lik detektiva koji istražuje ubistvo u gradu smeštenom iznad Arktičkog kruga i zbog nesanice čini užasnu grešku. Njegova uloga je u američkoj verziji Kristofera Nolana iz 2002. pripala velikom Alu Paćinu, dok je radnja premeštena na Aljasku.

Međutim, atmosfera, kadrovi, ali i Robin Vilijams kao zlikovac holivudsku "Nesanicu" čine obaveznim štivom.

"'Nesanica' možda nije Nolanov najbolji film, ali je svakako potcenjena i kao triler i kao rimejk", piše Euronews.

"Sedmorica veličanstvenih" (1960)

"Sedmorica veličanstenih" Džona Sterdžisa smatra se američkim klasikom i jednim od najistaknutijih vesterna. Međutim, to je zapravo rimejk japanskog filma "Sedam Samuraja" (1954) legendarnog Akire Kurosave, koji se redovno nalazi na listama najboljih filmova svih vremena.

Oba filma predstavljaju sedmoricu opasnih ljudi koje lokalci angažuju da zaštite njihovo selo, s tim što je Sterdžis premestio dešavanja na Divlji zapad.

To je bila mudra odluka, budući da vestern i samurajski žanr imaju mnogo toga zajedničkog, a uspehu filma doprineo je i odličan kasting. U filmu igraju Jul Briner, Stiv Makvin, Čarls Bronson, Robert Von, Džejms Kobern, Horst Buholc i Bred Dekster sa Ilajem Volakom kao glavnim negativcem.

Zanimljivo je i to da su Kurosavinu matricu originalnog filma kasnije ponavljali mnogi holivudski autori, a poznato je da je poslužila i kao osnova za "Ratove zvezda".

"Rasprskavanje" (2015)

Luka Gvadanjino napravio je u dosadašnjoj karijeri nekoliko dobrih rimejkova, ali je svoje mesto na ovoj listi svakako zaslužilo "Rasprskavanje" (A Bigger Splash), adaptacija jednog od legendarnih filmova francuske kinematografije - "La Piscine" (1969) Žaka Derea.

Mnogi su tada Gvadanjina zbog odluke da napravi svoju verziju filma u kom su nezaboravne uloge ostvarili Alen Delon i Romi Šnajder, smatrali jeretikom, ali je italijanski reditelj ipak dokazao da priči o kompleksnosti ideja požude, ljubavi i ljubomore ipak može dati novi ton.

Zapravo, "Rasprskavanje" čak i nije formalni rimejk Dereovog filma, ali objedinjuje slične teme i osnovnu premisu da je četvoro ljudi "osuđeno" da provodi vreme zajedno u istom letnjikovcu.

Film ispituje posledice prošlih izbora i to uz živopisne pejzaže italijanskog primorja, a glavne uloge poverene su Tildi Svinton, Rejfu Fajnsu, Dakoti Džosnon i Matijasu Šoenertsu.

"Dvostruka igra" (2006)

Martin Skorseze je svoj prvi Oskar za najboljeg reditelja dobio upravo za ovaj rimejk honkonškog ostvarenja "Infernal Affairs", akcionog trilera koji je mnogo mračniji od holivudske verzije.

Iako je sam zaplet isti i bavi se policajcem koji se infiltrira u lokalnu bandu, dok istovremeno jedan član bande krišom postaje deo policijskih snaga, kasting je doprineo tome da mnogi i zaborave da je zapravo reč o adaptaciji.

Naime, glavne uloge poverene su Leonardu Dikapriju, Metu Dejmonu i Džeku Nikolsonu, koji su blistali u svakoj sceni.

"Oba filma imaju svoje snage i majstorski su urađeni na svoj način, što dokazuje da rimejk može biti ravnopravan sa originalom, a da ga ne zaseni", piše Euronews.

"12 majmuna" (1995)

"12 majmuna" ne može se nazvati kompletnim rimejkom, jer je eksperimentalni kratki film "La Jetee" iz 1962. bio samo startna pozicija za postapokaliptični triler Terija Gilijama, ali ipak zaslužuje mesto na ovoj listi.

Gilijam i pisci Dejvid i Dženet Pipls zadržali su premisu originala, koji je ispričan gotovo u potpunosti crno-belim fotografijama, o putniku kroz vreme, koji dospeva u sadašnjost, kako bi sprečio apokalipsu.

Međutim, oni su toj ideji dodali još i epidemiju virusa zanimljiv osvrt na mentalno zdravlje.

"Oba filma su izvanredna: original je svedena pesma, bolo lep film o ljubavi i pomirenju sa smrću, dok je '12 majmuna' brutalan i moćan film koji drži vodu gotovo 30 godina zbog sveprisutni tema ekoaktivizma i virusa, ali i zbog najbolje glume Brusa Vilisa", piše Euronews.

"Talentovani gospodin Ripli" (1999)

Još jedan film sa Alenom Delonom dobio je izvanredan rimejk, koji je čak i zasenio. Reč je o ostvarenju "U zenitu sunca" Renea Klementa iz 1960. godine koji je adaptacija romana "Talentovani gospodin Ripli" Patriše Hajsmit.

I nova verzija Entonija Mingele smeštena je u pedesete godine prošlog veka, kada Tom Ripli, dobija ponudu jednog bogatog oca da za (tada ogromnih) 1.000 dolara ode u Italiju i ubedi njegovog sina Dikija Grinlifa da se vrati kući. Došavši u Italiju, Tom se zbližava sa Dikijem i Mardž, počinje da ih oponaša, a zatim i da prisvaja Grinlifove privilegije.

Uprkos svim nespornim kvalitetima francuskog originala, druga verzija sa Metom Dejmonom i Džadom Louom s razlogom je stekla je status kultnog ostvarenja, a Euronews je čak navodi kao "superiornu".

"Neki to vole vruće" (1959)

Manje je poznato da je "Neki to vole vruće", jedan od najšarmantnijih filmova Merilin Monro zapravo rimejk. Zasnovan je na francuskom ostvarenju "Fanfare ljubavi" iz 1935. godine o dvojici nezaposlenih muzičara, koji se maskiraju u žene, kako bi se priključili ženskom orkestru na francuskoj Rivijeri.

Nova verzija u režiji Bilija Vildera dodaje još jedan sloj priči: da su muzičari (igraju ih Toni Kertis i Džek Lemon) u bekstvu od gangstera, jer su nehotice svedočili njihovom zločinu.

"Neki to vole vruće" važi za jednu od najboljih komedija svih vremena, a dobila je i niz pozorišnih adaptacija.

Zanimljivo je da ju je na domaćoj sceni, i to kao mjuzikl, prva postavila Soja Jovanović.

Komentari (0)

Kultura