Igre 
Čitaju li današnji klinci? Generacija Z i knjige - ljubav na drugi pogled
Komentari18/05/2024
-09:16
Često čujemo rečenicu "ovi današnji tinejdžeri ništa ne čitaju". A da li je zaista tako?
Predrasude često sude kad je reč o jazu između generacija, pa pretpostavku da Generacija Z nema čitalačke navike stariji uglavnom uzimaju zdravo za gotovo, kriveći pritom, pre svega, društvene mreže.
Profesorka srpskog jezika i književnosti i dugogodišnja članica BDW (Brana's Divine World) redakcije, Dunja Pešut, istraživala je kakve su čitalačke navike generacije Z.
"Čitaju li današnja deca? Kao nastavnica srpskog jezika i književnosti najčešće dobijam baš ovo pitanje. U svetu tehnologije, razvoja veštačke inteligencije i kulture kratkog sadržaja, ima li među mladima potrebe za knjigom? Postoje pojedinci koji se late knjige, ali ima i onih koji od nje beže. Opet, tu su i oni koji imaju bogato čitalačko iskustvo, ali lektire – ne hvala, not my cup of tea, kažu. Generalizacije ovde ne može biti. Osude, takođe ne. Pored svih reformi školstva, treba biti svestan činjenice da se u srednjim školama štivo nije mnogo promenilo u odnosu na ono što sam čitala ja kao učenica. Tako da, svaka grupa ima svoje razloge za izbore koje prave", napisala je ona za BDW.
Prema PISA (Programme for International Student Assessment) istraživanju čitalačke pismenosti iz 2022. godine, naši đaci su u ovoj kategoriji ispod proseka. Takođe, ako se sagledaju krive koje su predstavljene na sajtu OECD-a, vidi se da su one od 2012. godine do danas u padu u celom svetu.
Ko uopšte danas ima čitalačke navike?
Učenici su sve više ometani uređajima tokom učenja, slabi im pažnja, sve manje razumeju duže sadržaje koje treba pročitati, poseduju nizak stepen funkcionalne pismenosti i samim tim im je teže da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.
64 odsto ispitanih u Srbiji ostvarilo je rezultate na nivou 2 (nivo 1 je najniži, a nivo 6 najviši), što znači da oni mogu da identifikuju glavnu ideju u tekstu umerene dužine, da pronađu informacije zasnovane na eksplicitnim kriterijumima, te mogu da razmišljaju o svrsi teksta ako su na nju upućeni. Kada je najviši nivo u čitanju u pitanju, dostiže ga svega 2% učenika, a to znači da ovi učenici mogu da razumeju dugačke tekstove, apstraktno razmišljaju, utvrđuju razlike između činjenica i mišljenja na osnovu implicitnih nagoveštaja koji se odnose na sadržaj ili izvor informacija.
Povezane vesti
"Čitalačke navike danas? Ko ima čitalačke navike danas? Toliko smo okruženi informacijama i distrakcijama sa socijalnih mreža i iz medija raznih vrsta da i ja kao profesor književnosti, retko dolazim u situaciju da imam vremena za čitanje. A čitanje je veoma usamljenička stvar - ne možete je obavljati u društvu. Čitanje zahteva potpunu pažnju, i kada vas knjiga uhvati, ona je veoma posesivna, zahteva vas celog, i onda, kada je okrenete s desne na levu ruku, kako kaže Pavić, ne možete je ostaviti tek tako, čak i kada se njene korice zatvore. Ona dugo troši vaše snage i vreme jer uvek morate razmišljati o njoj, još - dobre knjige su teške za varenje", kaže za Euronews Srbija Marina Panić, profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji Kraljevo.
"Iako se čini da današnje generacije manje čitaju ili da su manje motivisane da čitaju, mislim da većina njih ipak pronađe literaturu koja je zanimljiva, inspirativna i bliska njihovim interesovanjima. U prilog tome najbolje govori naš Čitalački maraton koji smo pokrenuli pre osam godina upravo sa ciljem da podstaknemo mlade da čitaju, neguju ljubav prema knjizi, ali i da afirmišemo domaće autore koji žele da pišu za mlade čitaoce i ponude im kvalitetnu i savremenu pisanu reč. Od tada do danas, objavili smo čak 35 romana o kojima je na 2.500 Čitalačkih klubova u osnovnim školama širom Srbije učestvovalo preko 40.000 učenika između 11 i 14 godina. Kada iz te perspektive pogledamo čitalačke navike današnjih generacija, slika jeste drugačija od onoga što mislimo. Naravno, na negovanju ljubavi prema knjigama i razvijanju čitalačkih navika neophodno je raditi kontinuirano, od malih nogu, sa puno strpljenja i ljubavi", uza Euronews Srbija kaže Gordana Knežević-Orlić, direktorka izdavačke kuče Klett.
"Uvučeni" u svet knjige
Onaj ko je jednom "uvučen" u svet knjige, iz njega ne izlazi tako lako. Samo što generacija Z, čini se, nema vremena da bude uvučena, od mnoštva informacija kojima su svakodnevno zatrpani iz medija i sa društvenih mreža.
"Postoji način. Pre svega, kroz obradu savremenih tema dopadljivih deci, a zatim i kroz niz različitih aktivnosti kojima se te teme dalje razrađuju" - kaže Knežević-Orlić i dodaje: "Upravo zato, insistiramo na domaćim autorima koji pišu za taj uzrast, budući da oni obrađuju teme bliske i razumljive našoj deci. Kod prevoda je to veoma često neki drugi kontekst koji može samo da ih zbuni i odvoji od romana. Pored romana iz edicije Čitalački maraton koji šaljemo školama za rad Čitalačkih klubova, za nastavnike pripremamo i predloge scenarija za debatne klubove na temu iz romana, zatim urkštene reči na kraju svakog romana koje ih uvlače u analizu ali se tako ne zovu i ne stvaraju im otpor. Romani su ilustrovani po ugledu na popularne stripove kako bi i na taj vizuelni način privukli njihovu pažnju. Kroz različite aktivnosti u okviru Čitalačkih klubova, pozivamo ih da crtaju, slikaju, prave strip, kolaž, dramatizuju pojedine delove romana... Osim toga što razvijaju čitalačke navike i kompetencije, na taj način se kod učenika podstiče kognitivni razvoj, vršnjačka interakcija, razvoj govornih veština, kritičko mišljenje i razvoj estetske osetljivosti".
promo/Klett
Profesorka Marina Panić smatra da će onaj ko bude našao način da lako uvuče đake u svet knjige napraviti najveću revoluciju u obrazovanju.
"Kada ste u parku, na primer, videli roditelja s knjigom u ruci, dok se dete igra? A deca uče iz ponašanja svojih roditelja, pre svega, a ne iz njihovih reči. To je navika koja treba da se neguje od rođenja, tokom odrastanja, da postane uslovni refleks i prva asocijacija na odmor i na trenutak koji darujete sebi kao privilegiju. Čitanje je danas privilegija i kao da se vraćamo u vreme kada je ono bila deo posebnih moći pojedinaca, a ne najvažnija kompetencija svakog čoveka", kaže ona i dodaje:
"Ipak, postoji i dalje potreba za pričom i pričanjem i u generaciji Z. Oni možda ne čitaju lektiru, ne čitaju ono što bismo mi želeli da čitaju, što mislimo da im je potrebno, ali čitaju, slušaju, gledaju, jer je čovečanstvo opstalo na priči i pričanju, kako davno reče Andrić. Sve je u storitelingu, i kada ih nastavnik na času uveri da sve što ih okružuje jeste priča, i da je pripovedanje osnov svega, i igrica, i filmova, i serija koje bindžuju do granica fizičke iscrpljenosti, njihov odnos prema knjigama počinje da se menja".
Povezane vesti
Šta mladi, u stvari, žele da čitaju?
Nastavnici, autori knjiga i izdavači možda najbolje znaju koliko je danas teško pronaći onaj sadržaj na koji će mladi potencijalni čitaoci najbolje odreagovati. Na primer, prema nedavnom istraživanju HarperCollins-a, više od četvrtine čitalaca fikcije za mlade, takozvane YA literature je - starije od 28 godina.
"U romanima za mlade iz edicije Čitalački maraton učenici viših razreda osnovne škole mogu se sresti sa svojim vršnjacima unutar književnog sveta. Likovi imaju iste dileme, ista pitanja, izazove i prepreke koje ih često izbace iz ravnoteže i čine da se zapitaju zbog čega je ovaj svet često takav da bi iz njega pre pobegli nego ušli u borbu za bilo šta u njemu. Sa kim odrastaš, ko su tvoji prijatelji, da li su komentari roditelja besmisleni, kako preživeti dane kada roditelji odluče da se razvedu, da li je jednostavno razumeti suprotne strane, zašto je leto pravo vreme za najlepše avanture - samo su neke od tema i sadržaja o kojima se kroz romane ove romane progovara i to je neka vrsta "recepta" za sadržaj koji je prihvatljiv generaciji Z" - iz bogatog iskustva kaže Gordana Knežević-Orlić.
"Da, nije lako, ali upkos svemu, nastavnci se trude i ne odustaju od svoje misije. I čuda se u njihovim učionicama ipak događaju. Kako? Na različite načine. Imam utisak da je izuzetno važno da im temu o kojoj je knjiga predstavite kao nešto što se tiče njih, sada, njihovog života i ovog trenutka. Da je učinite najaktuelnijom i neophodnom. Onog momenta kada shvate da književnost nije stvar neke daleke prošlosti s kojom oni ne mogu da se povežu, već nečeg veoma aktuelnog, što će njima pomoći da se nađu i snađu u svim vrtoglavim situacijama odrastanja i pitanjima na koje nemaju odgovore, počinje motivacija za čitanje. Možda ćete pomisliti da je u tom momentu za čitanje već kasno, ali smatram da ipak nije tako, jer knjigama se vraćamo", smatra profesorka Marina Panić.
Povezane vesti
Društvene mreže - prijatelj ili neprijatelj knjige
Obično se smatra da su aktuelne društvene mreže krive za gubitak čitalačkih navika kod mladih. Međutim te iste mreže mogu da se pretvore i u najbolje prijatelje knjige i kulture čitanja.
Sa nekim mladim zvezdama koje su prikupile milijarde pregleda, gledamo kako TikTok menja svet knjiga – stvara bestselere, oživljava klasike i spašava zanemarene žanrove.
Užurbani 30-sekundni video na BookToku koji je postavila autorka @abbisbooks, gde je muzička podloga hit Luisa Prime iz 1964. “Che La Luna” i gde se vidi obilazak idilične seoske vikendice prepune potpisanih primeraka knjiga, za nekoliko dana lajkovan je više od 7.000 puta. Sve ukupno dostigao je 170.000 pregleda, piše Guardian.
Na najnovijoj BookTok Top 10 listi vodi “Šest vrana” autora fantastike Lia Barduga, koji je zabeležio više od milijardu pregleda. Drugo mesto zauzima autorka Kulin Huver i njen roman “It Ends With Us” sa “samo” 800 miliona. Jedan od iznenađujućih momenata na BookToku je roman Medlin Miler iz 2011. “Ahilova pesma”, (reimaginacija Homerove “Ilijade”) koji zauzima sedmo mesto sa 323 miliona pregleda.
profimedia
Kulin Huver je 42-godišnja bivša socijalna radnica iz Teksasa koja je sama 2012. godine objavila svoj prvi ljubavni triler, a kasnije ga je prodala kući Simon & Schuster, za koji trenutno piše deseti roman.
"Slučajno sam ušla u svet knjiga", kaže ona. "Nekoliko čitalaca je podelilo na TikToku moju prvu knjigu i tako je počelo. Bila je to kombinacija dobrog tajminga i sreće".
"Uticaj BookToka na industriju knjiga je jedna od stvari koje vidim kao najveću nadu", kaže Moli Kraford, urednica u izdavačkoj kući Simon & Schuster. "TikTok treba posmatrati kao modernu destilaciju najčistijeg oblika prodaje knjiga. Moj posao je da objavljujem knjige koje čitaoci žele da čitaju, tako da bi bilo pogrešno ignorisati globalni uticaj koji BookTok ima“.
Direktorka izdavačke kuće Harper Voiager, Nataša Barden, kaže: "Sada se oslanjamo na ljude koje snimci na TikToku "nalože" na knjige. Fantastično je kada se pokrene nova platforma i omogući sjajnim knjigama da pronađu potpuno novu publiku".
"Od modernih tehnologija ne treba bežati, one su neminovnost današnjice, ali mlade treba usmeriti na njihove pozitivne strane i ponuditi im sadržaje primerene uzrastu, senzibiltetu i ineteresovanjima", kaže Knežević-Orlić.
Privatna arhiva
"Uvek se trudim da napravim neku "udicu" na času da bih učenike motivisala za čitanje. Nekad je to analiza teksta na digitalnoj platformi, obavljanje nekih zadataka, putem igrica, koji će ih digitalnim putem uvesti u svet književnog dela, istraživanja i nagrade koje stižu otkrivanjem QR kodova… Ali uvek mi je jako važno da ih emotivno uvučem u priču. Kad počnu da se sude Ani Karenjoj, ili kad se podele oko Iskrene pesme Milana Rakića, kad shvate da je Antigona priča o izuzetnim ljudima koji stradaju u ime veće vrednosti, a da smo svi mi ostali Ismene, koje gledamo u pod i povijamo glave, kad razumeju da je Fema svako od nas ko buljeći u mobilni telefon više veruje influenserima i nekritički posmatra svet, znam da sam u svojoj misiji uspela. Jer čak i da nisu bili spremni za taj čas, znam da sam posadila klicu radoznalosti, kojoj će se jednog dana vratiti. I da će naći knjigu o kojoj su slušali onda kada im bude potrebna. Ili će knjiga naći njih?", otkriva profesorka Panić.
Prednosti i mane elektronskih knjiga
To sve, neminovno, vodi ka pitanju da li su, možda, elektronske knjige deo rešenja? I da li skrolovanje po tabletu ili telefonu ikada može da zameni osećaj papira pod prstima dok se lista knjiga i onaj neodoljivi miris kada se otvori nova knjiga.
"I elektronske knjige su knjige. A knjige se moraju pročitati da bi se poznavale. Naša deca su pametna, i na vreme su to shvatila. Ipak, češće će potražiti knjigu u PDF-u, na internetu, nego što će da odu do bibilioteke i potraže štampano izdanje. Svi tražimo brza rešenja, zar ne? O kupovini knjiga, neću ni da govorim, to je tek retkost. Međutim, ono što sam primetila je da će učenici najčešće koristiti audio knjige, nego digitalna izdanja. Pritom ih, kako kažu i sami, najčešće i slušaju u ubrzanoj verziji. Koliki je kvalitet tek tog "nazovi čitanja", ne bih o tome, jer nisam stručna da ga procenjujem", kaže profesorka Marina Panić.
"Elektronske knjige ne mogu biti rešenje, one mogu biti dodatni izvor za čitanje i obrazovanje. Možda je najbolje da ih uporedimo sa štampanim i digitalnim udžbenicima koje Izdavačka kuća Klett priprema dve decenije. Štampani udžbenici su osnovno nastavno sredstvo i, bez ikakve dileme, tako treba da ostane i u budućnosti. Međutim, izazovi savremene nastave su mnogostuki za sve učesnike vaspitno-obrazovnog procesa. Kako osmisliti zanimljiv i funkcionalan čas? Kako izabrati odgovarajuće materijale? Na koji način zainteresovati učenike da pročitaju knjigu, lekciju, urade zadatak? Odgovori na ova pitanja nalaze se upravo u digitalnim udžbenicima – savremenim nastavnim sredstvima koja su bliska današnjim generacijama i koja im pomažu da lakše razumeju pojave i procese o kojima uče. Dakle, rešenje leži u ravnoteži između tradicionalnih načina učenja i čitanja i korišćenja prednosti koje nam pružaju informacione tehnologije", smatra Gordana Knežević-Orlić i dodaje:
"Ako posmatramo napredak našeg Čitalačkog maratona, broj članova Čitalačkih klubova koji iz godine u godinu raste, teme koje se kroz romane obrađuju, ali i savremene načine na koje učenici pristupaju obradi literature, možemo reći da smo na dobrom putu da sačuvamo ljubav prema knjizi kod mladih generacija. Jedan od najboljih pokazatelja za to su i reakcije nastavnika srpskog jezika i književnosti koji vode Čitalačke klubove u školama, a komentar koji smo dobili od jedne nastavnice zaista vraća veru u čitanje: 'Teško je u nekoliko rečenica staviti istinsku vrednost postojanja Čitalačkog kluba i možda je to kap u moru, ali kap po kap i ko zna – možda dobijemo more čitača!'“
Kako postupiti kada vam tinejdžer kaže da mrzi da čita?
Bibliotekar Lukas Maksvel je za portal bookriot.com napravio svojevrsnu listu postupaka koje roditelji ili profesori mogu da pokušaju da preduzmu kada im tinejdžeri kažu da "mrze da čitaju", preneo je Guardian.
"Važno je zapamtiti da, ma koliko zastrašujuće zvučalo, možda ima ljudi koji jednostavno uopšte ne uživaju u čitanju. Međutim, naša je dužnost kao bibliotekara da pokušamo i nađemo onu jednu knjigu koja će ih možda trajno privući. Kada čujem "mrzim da čitam", moj um se trudi da shvati zašto, ali, što je mnogo važnije, da pronađe knjigu koja će promeniti mišljenje.
profimedia
Prva reakcija mi je da ih pitam za filmove ili serije koje vole. Želim tako da shvatim koji će ih žanr privući. Garantujem da nisu svesni da sigurno postoje knjige u biblioteci koje pripadaju žanru koji ih fascinira, ali samo u drugoj formi. Tako sam jednom naišao na tinejdžera koji je želeo da razgovara isključivo o garažnim bendovima i muzici uopšte. Pokazalo se kao veoma zahtevan poduhvat pronaći knjige o toj temi, ali i one postoje, a kada ih se jednom dočepaju, klinci ih sa strašću čitaju. Organizovali smo i svojevrsnu „degustaciju knjiga o muzici“ o kojoj se, čak i nekoliko godina kasnije, i dalje priča. Zato postoji niz koraka koje uvek preduzimam nakon što čujem te užasne reči".
Pokušajte sa drugim medijima
"Kada mi neki tinejdžer kaže da mrzi da čita, to ponekad znači da je nailazio isključivo na knjige koje su ga toliko plašile da se ne bi ni usudio da ih čita. To i sam doživljavam kada me autori ili izdavači (srećom) zamole da pročitam neku knjigu i ponekad me sama prilika obimnog toma na polici odbija, ne zato što mi se knjiga neće svideti, već zbog mentalne blokade (kakvu, pretpostavljam, imaju i mnogi drugi).
Zato stalno pišem o stripovima i njihovom značaju za školske biblioteke. Tinejdžeri često zaboravljaju stripove ili ne shvataju koliko su sjajni. Postoji mnoštvo sjajnih stripova za tinejdžere, kakva god da su njihova interesovanja. Stalno zagovaram stripove među tinejdžerima kako bih im skrenuo pažnju na mnoge sjajne naslove. Stripovi predstavljaju i sjajnu „ulaznicu“ u svet čitanja.
Nemam ništa protiv toga da se drže stripova do kraja života. I dalje je posredi čitanje, i dalje će zabavljati njihove umove na neki novi način. A mange su još jedna sjajna stvar! One prosto same od sebe nestaju sa polica.
Učenici često nisu sigurni šta je u pitanju niti kako da im pristupe, pošto se čitaju na drugačiji način nego „zapadnjačke“ knjige. Ovo obično nije preveliki problem kada su u pitanju tinejdžeri, pošto oni koji se razumeju u mange obično nemaju ništa protiv toga da ostalima pokažu kako se čitaju".
Čitajte naglas
"Ali čitanje naglas je za osnovce!" Ni slučajno! Makar ja tvrdim da je tako. Čitam naglas tinejdžerima skoro svakoga dana i sa sigurnošću tvrdim da daje željene rezultate. Mnogo je pokazatelja toga da čitanje naglas ima nekoliko pozitivnih posledica kada su u pitanju tinejdžeri, kako za onoga ko čita tako i za same tinejdžere.
Čitanje naglas učenicima približava nove žanrove i autore, pomaže razvoju njihovog rečnika i oživljava knjige. Tinejdžeri se možda ponašaju kao da ne vole kada se u njihovoj blizini čita naglas, ali na osnovu svog iskustva mogu samo da kažem da stvarno uživaju u tome".
Otkrijte im nove žanrove koje će zavoleti
"Kako to postići? Formirajte klubove! U našoj školi postoje filmski i manga klub, koji cvetaju, a svake nedelje u biblioteku dovode sve više tinejdžera. Filmovi koji su zasnovani na knjigama pomažu u pokretanju diskusije i razvijanju ljubavi prema čitanju. Manga klub vodim već osam godina. U tome i pomažu stariji tinejdžeri. Formiranje zajednice oko tema koje ih već interesuju značajno doprinosi porastu interesovanja tinejdžera za čitanje".
Preporuka za vas
Komentari (0)