Istorijske građevine u Veneciji polako propadaju: Postoji li način da se dragulj Jadrana zaštiti od rasta nivoa mora

Arhitekta koji održava Baziliku svetog Marka u Veneciji Mario Piana upozorava da gradske istorijske građevine počinju da se urušavaju, zbog rasta nivoa vode u laguni.

U intervjuu za The Art Newspaper Piana, koji ima 40 godina iskustva u održavanju zgrada u Veneciji, kaže da čelične opruge koje povezuju teške stabilizirajuće osnove zgrada sa tankim zidovima, građenim tako da budu što lakši na promenljivom tlu lagune, počinju da rđaju i lome se unutar zidova, zbog vlage koja doseže sve veću površinu zidova. 

Piana je osmislio jeftino rešenje za ovaj problem, ali ono može biti samo privremeno, sve dok i gradska i državna uprava ne ulože veći iznos novca potreban za rekonstrukciju i očuvanje. 

U opasnosti i Bazilika svetog Marka

On je započeo karijeru na prestižnom Venecijanskom univerzitetu arhitekture i iskustvo sticao kao konzervacioni arhitekta, da bi od 2016. stekao status zaštitika gotovo hiljadu godina stare Bazilike svetog Marka.

Bazilika se nalazi u najnižnoj nadmorskoj visini i trg ispred nje često je poplavljen. Piana kaže da je umoran od toga da veličanstvenu crkvu ukrašenu blistavim zlatnim mozaicima vidi poplavljenu sto puta godišnje, pa je odlučio da njenu fasadu zaštiti staklenom barijerom, koja je uspešno štiti od 2022. godine.

Unsplash

Sada planira da postavi još takvih barijera, ali za to nema dovoljno sredstava.

"Crkvi je potrebno konstantno održavanje, a nema sopstvena sredstva, jer se ulaz u baziliku ne naplaćuje, već samo u muzejski deo i toranj, a to ne donosi dovoljno novca", kaže arhitekta za Art Newspaper.

Skupa rešenja

Stručnjak objašnjava da su zgrade u Veneciji postojano stajale sve do 20. veka, kada su stanovnici počeli da greju svoje domove. Velika razlika između unutrašnjih i spoljašnjih temperatura vremenom je dovela do propadanja opruga i problema sa stabilnošću donjeg dela zidova. 

Prvi korak bi bio zamena zarđalih opruga, ali to neće biti dovoljno.

"Postoji i kapilarno podizanje vode unutar zidova, koja zatim isparava i za sobom ostavlja velike količine soli u ciglama. Tako se cigle, kamen i malter raspadaju, a oštećenja sežu i do prvih spratova. MOSE barijere (skraćenica od italijanskog 'Modulo Sperimentale Elettromeccanico', odnosno 'eksperimentalni elektromehanički modul') sada štite grad od velikih poplava, ali imamo mnogo veći problem hroničnog podizanja nivoa mora, koji pogoršava problem vlage u zidovima od cigle. Tokom proteklih sto godina cela građevinarska kultura je nestala, jer je nametnuta upotreba armiranog betona", kaže stručnjak.

Pixabay

On je predlagao rešenje u vidu izgradnje horizonalnih barijera duž zidova, ali su one vrlo skupe, pogotovo za same stanare. Alternativa je da se svaka građevina posmatra individualno i proceni tačan uzrok propadanja.

"Na taj način usvajamo rešenja koja poštuju integritet zgrade, a koštaju manje od modernih metoda", kaže Piana.

Drugi problem predstavlja nedostatak radne snage, za brigu o održavanju zgrada.

"Nestaju stolari, kovači, zanatlije koji mogu da restauriraju ili postave tradicionalni teraco pod koristeći fleksibilni kreč, umesto čvrstog cementa. Sadašnja radna snaga dolazi uglavnom iz istočne Evrope i mora da se obučava na terenu, jer postoji nedostatak profesionalaca koji mogu da prenesu tradicionalne načine rada na veoma delikatnim građevinama Venecije", zaključuje arhitekta.