Anđelka Prpić za Euronews Srbija: Moramo kroz život sa svešću da postoje loši ljudi i dobro je da u njih upiremo prstom

"Dovoljno puta sam osetila benefite predanog rada i maksimalne posvećenosti. Publika ne pristaje na prodavanje magle, što me raduje", kaže u razgovoru za Euronews Srbija Anđelka Prpić koja će večeras (31. jul) izvesti jednu od najgledanijih monodrama u regionu "Šta me snađe" po tekstu Nebojše Romčevića, a u režiji Branka Đurića Đure, na novoj beogradskoj sceni Pozorišta Teatrijum. 

Anđelka u ovoj predstavi igra Jovanku Joku Jakovljević, mladu bankarku koja gradi karijeru u surovom korporativnom svetu. U jednom trenutku pruža joj se šansa da uhvati prečicu ka uspehu, tako što će provesti noć sa sinom svog direktora. Joka se nalazi u dilemi: bračna vernost ili uspon u poslovnom svetu, a u pronalasku odgovora pomaže joj čitava vojska likova, od kojih svaki igra upravo Anđelka Prpić.

* Sigurno je svaki izlazak na scenu, uživo pred publikom, poseban. Ali jesu li i više od toga izvođenja u ovo suludo i krajnje neizvesno vreme? 

 Prokletstvo čoveka je da izgleda ne ceni dovoljno sve što ima dok to ne izgubi ili mu se to nešto uskrati. Zdravo za gotovo uzimamo te "normalne" momente. Iako sam oduvek bila zahvalna i osećala se često privilegovanom, tek sada sam svesna kakvu sam profesionalnu sreću živela dok sam mogla neometano sa svojom malom trupom da obilazim Srbiju, region, pa i ostale kontinente. Otkako je korona postala vodilja svima nama, zaista sa većom odgovornošću očekujem svako igranje i na talasu te energije letim dugo posle. 

*Karta više traži se već tri godine, koliko izvodite "Šta me snađe". Jeste li ipak bili iznenađeni početnim reakcijama publike, činjenicom u kojoj se meri identifikuje i u tekstu prepoznaje likove i dijaloge iz svakodnevice? 

Oduševljenje tekstom sjajnog Nebojše Romčevića mi nije iznenađenje, na to sam računala. Samo sam se plašila da ne ostane isključivo na tome. Baviti se temama, likovima i odnosima koji su opšta mesta je mač sa dve oštrice - ili će se mnogi prepoznati i sami sebi smejati, ili će biti već viđno i samim tim nezanimljivo. Ipak, dovoljno puta sam osetila benefite predanog rada i maksimalne posvećenosti. Publika ne pristaje na prodavanje magle, što me raduje. Osećala sam veliku odgovornost i na samom početku, u toku procesa stvaranja, ali i dan danas i nisam zadovoljna ako od sebe ne dam maksimum. A pošten rad svi prepoznaju i nagrade.  

Promo

* U međuvremenu, kao da je priča o mladoj ženi koja gradi karijeru u surovom korporativnom svetu dobila i na aktuelnosti. Jeste li dodato upitani i zabrinuti zbog toga? 

Nažalost i tada sam znala da se bavimo temom koja je oduvek aktuelna. I evo ispostavilo se nesmanjenim intezitetom i dan danas, kada mislimo da smo emancipovani i osvešćeni. Ali, opet smo svesni da ne živimo iza sedam mora i sedam gora, gde će dobre vile rešiti sve probleme koje zloće zakuvaju. Moramo kroz život da idemo sa svešću da postoje loši ljudi i mislim da je dobro da se u njih upire prstom. 

* Hoćemo li kao društvo dorasti tome da se, pre svega, suočimo sa problemom ili mislite da ćemo još dugo vremena radije stvari podvlačiti pod tepih? 

Ne znam ko može da odgovori na ovo pitanje, a da ne govorimo u floskulama i da presipamo iz šupljeg u prazno. Moj stav je da svako treba u svom dvorištu da rešava stvari, da radi i živi tako da može mirno da spava. Opet, to ne donosi radikalne promene i sve se više čini da nije dovoljno.  

"Scena je divan drug" 

* U kojem od 12 likova iz "Šta me snađe" ste pobegli najdalje od sebe? A u kom od njih bi mogao biti vaš alter-ego? 

Uloga "majke" mi je najpoznatija. Kroz ulogu Joke sam imala najteži zadatak da je odbranim tako što ću razumeti sistem vrednosti i naći u tome njenu časnu crtu. Najbliža mi je uloga "pripovedača" koje je uzela ruho nekog stendapera. Kroz pripovedača imam pravo da kažem dosta toga što i sama mislim, ali je često neumesno da javno izgovorim. Zato je scena divan drug. 

Promo

* Kako se vi borite sa tuđim usmeravanjima i "raznim dobronamernim savetima"? I kada pravite važne poteze, ko vam je najveći oslonac?  

Imam moje usmerivače i savetodavce i ne bih ih dala ni za šta na svetu. Oni su moji putokazi i navigacija. I zahvalna sam Bogu što sam ih našla. U našim prijateljstvima ima i situacija kada tražim pomoć, a i onih drugih kada me čuvaju i "otrezne" na vreme. Ali neretko mi se dešavalo da ljudi nemaju meru i da zadiru gde im mesto nije. Ranije nisam umela sa time da se nosim i dozvoljavala sam faul u šesnaestercu, ali mi se čini da sazrevam i da postavljam granice sve češće. To se uči, makar u mom slučaju. 

* Rekli ste jednom da ste najveći broj uloga dobili na audicijama. Koje su prednosti i mane takvog dolaska do angažmana i kako ste naučili da se nosite sa odbijanjem? 
 
Svi mi imamo pravo da osetimo i ljubomoru i da zavidimo nekome, ljudski je. Ali nikada sebi nisam dozvolila da razvijam takve misli i osećaje.  Kada je bilo teško, vraćala sam se u svoja maštanja. To neki zovu i ambicija ili vizuelizacija cilja. Ja više volim da to zovem sanjarenje. Vreme mi je dokazalo da su do mene ipak dolazile prilike koje su bile baš samo moje. 

Promo

* Kojim novim projektima se ovih dana radujete? 

Novoj ulozi u seriji koja će početi da se snima od oktobra ove godine. Komedija koja ima elemente humora Vudija Alena i Pitera Selersa. Radujem se tom poslu i već počinjem da strepim hoćemo li umeti. To je dobar znak. 

* A kada su radost i uzbuđenje igre bili najjači? 

Neuporedive su te emocije. Uvek nađem sebi radost i najčešće radim sa različitim ekipama, pa je tu puno novih ljudi i jako talentovanih kolega. "Žene sa Dedinja" su prvenac koji ni sa čim ne može da se poredi. Ali "Andrija i Anđelka" su neponovljivo iskustvo koje nema cenu. "Jedini izlaz" je najveći izazov i najveće izmeštanje iz zone komfora. Monodrama je nešto samo moje, na šta sam možda i najponosnija. 

Sve ove poslove objedinjuje ogromna sreća i privilegija da se time uopšte bavim. 

* Ako je verovati onima koji kažu da je svet odavno iskočio iz zgloba, šta nam kao jedini izlaz preostaje? 

Da ne odustajemo. Nikada. 

* Može li šta odlučnu ženu zaustaviti? 

Samo ona sama. 

* "Nulta" sezona Pozorišta Teatrijum, koji je pokrenut na inicijativu dramskog umetnika Tihomira Stanića, trajaće do 31. avgusta. Predstave se izvode u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, sa početkom u 21 sat. Karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19 sati.