Referendum kao korak ka izborima: Gosti emisije Euronews Veče o poukama koje mogu da izvuku vlast i opozicija

Komentari

Autor: Euronews Srbija

17/01/2022

22:40

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Referendum o ustavnim promenama koji je održan u nedelju neki su posmatrali i kao test raspoloženja birača pred predstojeće izbore. Izlaznost je bila oko 30 odsto, a u gradovima kao što su Beograd i Niš više građana je glasalo za opciju "ne". Zbog toga su se iz opozicije mogli čuti glasovi da je vladajuća koalicija doživela poraz, ali vlast odgovara da ukupni rezultati pokazuju da je 59,71 odsto birača glasalo za promene Ustava, dok je protiv bilo 39,26. O tome kakvu pouku vlast i opozicija mogu da izvuku posle referenduma u emisiji Euronews Veče govorili su programski direktor Demostata Zoran Panović i politikolog i savetnik u organizaciji Crta Vujo Ilić.

Panović smatra da referendum na neki način jeste bio test za izbore 3. aprila. On navodi da bi Aleksandar Vučić voleo da on ima 60 odsto glasova, a opozicija 40 odsto, s tim što bi njegovi glasovi bili jasni i kompaktni, a opozicioni heterogeni.

Panović je rekao da je Vučić, kao dobar tehnolog vlasti, pokušao da normalizuje izborni proces, pošto Srbija dugo nije birala.

"Ovo je jedna vrsta legitimacije biračkih mesta, jedna vrste psihološke pripreme za izbore koji bi Vučiću sigurno trebalo da obezbede jednu vrstu legitimiteta", rekao je Panović.

Kaže i da je referendum pokazao još jednu stvar, a to je da opozicija ipak još uvek nije u stanu da kontroliše biračka mesta.

"Uglavnom, sve je možda bitnije od samg pitanja i pravne logike referenduma", naveo je Panović.

Vujo Ilić je rekao da smo posle mnogo vremena imali jedan oblik direktne demokratije i da su se građani možda i odvikli od toga.

"Ali uvek imamo isto pitanje, da li su dovoljno informisani i da li znaju posledice njihovih odluka. Mislim da o ovako kompleksnoj stvari nisu dovoljno informisani. RIK je formalno imao neku obavezu da pruži argumente za i protiv, ali nije bilo dovoljno debate da bi ljudi mogli da razumeju", naveo je Ilić.

Dodaje da tema o kojoj se glasalo nije bila mnogo prisutna u javnosti, osim u nekim segmentima društva, i to vidi kao jedan od razloga za izlaznost od 30 odsto, i dodaje da bi, kada bi se glasalo o nekim drugim pitanjima kao što su ekologija, evropske integracije ili članstvo u NATO, verovatno bila veća izlaznost jer su to teme koje polarizuju ljude. Ipak, kaže da je skoro dva miliona ljudi glasalo bez velike kampanje i ističe da on to ne bi potcenjivao.

I Panović ima slično mišljenje kada je reč o izlaznosti. Dodao je i da je vlast namerno menjala zakone jer je bila svesna da neće biti neka velika izlaznost jer je problematika o kojoj se glasalo hermetična za običnog čoveka.

"Jednostavno, mislim da je ovde poenta ne u samom referendumu i tom pitanju, već upravo u psihološkoj igri, da je ovaj referendum elegantna, možda malo i perfidna uvertira za izbore", kaže Panović.

Kako dodaje, vlast nije imala preteranu potrebu da mobiliše birače, već je probala da u pripremi i motivaciji glasača sve predstavi kao referendum u jednoj razvijenoj evropskoj demokratiji.

Kada je reč o rezultatima, Panović ih je ocenio kao "švedski sto" sa kojeg i vlast i opozicija mogu da uzmu ono što im odgovara.

"Da sam na mestu opozicije, ja ne bih širio preteranu euforiju", rekao je.

Ilić je komentarisao i rezultate u gradovima, zbog toga što je npr. u Beogradu i Nišu više izašlih na referendum zaokružilo opciju "ne". On je rekao da je primetno da su u gradskim sredinama bile izjednačene opcije, dok je u ostalim sredinama bila izražena prednost opcije "za".

Navodi da to na neki način preslikava odnos prema vlasti i opoziciji u celoj zemlji. "Videćemo na koji način će to dalje ići. Došlo je do određene mobilizacije, ali opet, ljudi se izjašnjavaju o ovako važnom pitanju na način da li podržavaju vlast ili opoziciju, što ne verujem da je baš najbolji način da se uključuju u demokratske procese", istakao je.

Kako je prošlo glasanje

Na pitanje o tome kako je prošao dan glasanja, Ilić je rekao da postoje stvari koje zabrinjavaju, kao što je nespremnost izborne administracije da sprovede glasanje u trenutnim okolnostima. Dodaje da su birački odbori bili nekompletni, da je dolazilo do kršenja procedura u glasanju i da izborna administracija nije imala dovoljno kapaciteta.

"S druge strane, da li je izbor građana otputovao do kutija? U najvećoj meri jeste", rekao je Ilić i dodao da su primećene određene nepravilnosti koje ukazuju da je bilo namere da se utiče na ishod glasanja, ali ne u meri da bi ishod bio drugačiji.

Kaže i da zabrinjava to što su na velikom broju biračkih mesta bila prisutna neovlašćena lica, a rekao je i da je u Novom Pazaru posmatrač Crte svedočio "punjenju kutija", što znači da je jedna osoba glasala sa više glasova.

Panović poručuje da je suština kontrola biračkih mesta i navodi da su u Demostatu još ranije rekli da je to bitnije i od medija. Napominje da je važno samo biračko mesto, prosec putovanja biračkog materijala i njegova sudbina. Ističe i da je veoma bitan entuzijazam i lojalnost onih koji čuvaju kutije svojoj partiji ili ideji i da bi trebalo videti koliko ima onih koji su spremni da odole izazovima.