Referendum o promeni Ustava – Bjelogrlić: Smanjuje se uticaj politike na pravosuđe, Majić: Nije pravi trenutak

Građani Srbije glasaće 16. januara na referendumu na kojem će se izjašnjavati o promeni Ustava Srbije u delu koji se tiče pravosuđa. Zvanična kampanja otpočela je video-spotovima i slanjem obaveštenja građanima na kućnu adresu. U emisiji Direktno sa Minjom MIletić stavove o promeni ustava izneli su predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.

Društvo sudija Srbija ima stav da su izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe dobre i da predložena rešenja omogućavaju da se smanji politički uticaj, rekla je Snežana Bjelogrlić. Ona je rekla da ta rešenja unapređuju pravosuđe.

Miodrag Majić kaže da je protiv trenutka u kojem se menja Ustav. On smatra da je društvo izuzetno podeljeno po svim mogućim nivoima i da nijedna institucija, osim institucije predsednika, ne funkcioniše. Kaže i da postoji praktično jednopartijski parlament koji, kako navodi, ne može legitimno da izvrši izmenu temeljnog akta države.

Međutim, Snežana Bjelogrlić navodi da su u Društvu sudija Srbije zadovoljni jer se izbor sudija izmešta iz parlamenta u stručno telo koje se zove Visoki savet sudstva. Dodaje i da je proces bio inkluzivniji i vidljiviji za javnost.

Euronews Srbija/Printskrin

Sudija Majić je izneo primedbu da građani sada, ako bi želeli da utvrde zašto je neko izabran za sudiju, a neko drugi nije, to ne mogu da učine.

Snežana Bjelogrlić je rekla da su svesni da sami kandidati ne znaju zašto je neko izabran, a neko drugi nije, i da se nastoji da se uvedene neki sistem, da se porede bar prvih 20 kandidata, da bi ljudi znali da li imaju šanse prilikom nekog narednog izbora.

Da li je dobro što parlament više neće birati sudije

Oba sagovornika emisije Direktno sa Minjom Miletić saglasna su da je dobro to što Parlament više neće birati sudije, ali imaju drugačije poglede o tome da li će i dalje biti političkog uticaja.

Snežana Bjelogrlić je rekla da, ako bi se izglasale ustavne promene, više ne bi bilo strepnje da će Parlament iz nekog paušalnog razloga da vrati kandidate. Navodi da je do devedesete godine sudije birala lokalna samouprava. Onda je, kaže, napravljen korak napred, pa je odlučeno da prlament bira sudije. Stručno telo, Visoki savet sudstva, je uvedeno 2006. godine, a sada se pravi iskorak da će ono da vrši izbor sudija.

Majić je rekao da je dobro to što parlament više neće birati sudije i što više ne postoji takozvani probni mandat za sudije od tri godine. Navodi da je dobro i to što više ministar pravde i predstavnik Odbora neće biti u sudskom savetu. Međutim, kaže da su te dobre stvari skrajnute time što se umesto dve političke figure uvode četiri istaknuta pravnika. Rekao je da njihova istaknutost ničim nije suštinski definisana.

Euronews Srbija/Printskrin

Snežana Bjelogrlić je rekla da su predstavnici EU i OEBS-a rekli da je sada trenutak da se izvrše ustavne promene i da će, ako se to ne učini, evropska busućnost biti otežana. Ona je navela i da je postalo jasno da neće biti otvaranja poglavlja dok se ne završi pitanje vladavine prava i promene Ustava u cilju depolitizacije pravosuđa.

Majić, s druge strane, kaže da nije tačno da nema evrointegracija bez toga, i da ga brine to što se sve radi zbog ovaranja klastera. Kaže i da je pravosuđe suviše ozbiljna priča da se koristilo za to.

Kakav je stav struke o ustavnim promenama?

Predsednica Društva sudija Srbije je rekla da je obišla nekoliko gradova gde su održani otvoreni stolovi, da su vođeni razgovori sa sudijama, i onima koji su članovi društva i onima koji nisu. Navela je da niko nije imao negativne ocene za predloženi akt o promeni pravosuđa.

Dodaje i da o promenama nema negativnih mišljenja ni u Vrhovnom kasacionom sudu, a otklonjene su i rezerve koje je imao Vrhovni savet sudstva.

Majić je rekao da nije tačno da je struka jednoglasna i dodao da on zna gomilu sudija koji su članovi društva sudija, a koji su protiv ustava.

"Nije tačno da sva struka ovo podržava", rekao je.

Euronews Srbija

Rekao je da Venecijanska komisija jeste u načelu podržala predlog, ali da nijednog trenutka nije rekla da je ovo "lek za katastrofu". Navodi da je mandat Venecijanske komisije da kažu da li tekst ispunjava minimalne standarde koje Evropa ima i prepoznaje, ali da oni ne kažu da će ono što piše u promenama Ustava pomoći da se unapredi pravosuđe.

Bjelogrlić je, međutim, istakla kako ona "ne bi rekla da su ispunjeni minimalni uslovi i da su neka rešanja naprednija neko što su, u najmanju ruku u okruženju". Dodala je da sada i Venecijanska komisija i struka kažu da su rešenja dobra.