Igre 
Oročen mandat, promena Ustava, povlačenje zakona i druge specifičnosti - skupština se raspušta, šta ostaje
Komentari14/02/2022
-20:09
Aktuelni dvanaesti saziv Skupštine Republike Srbije mandat završava 15. februara, kada bi trebalo da budu raspisani i parlamentarni izbori, a poslednjih 19 meseci, koliko je trajao, obeležili su pre svega njegov monolitni sastav, povučeni zakoni, ali i promena Ustava Srbije.
Poslednji saziv republičkog parlamenta od samog starta bio je oročen do izbora 2022. godine, a ono što je počelo planovima za nastavak međustranačkog dijaloga koji je vođen u parlamentu kao priprema za te izbore i očekivanjima da bi ovaj saziv mogao da bude taj koji će izmeniti najviši pravni akt zemlje završilo se danas - uz cveće.
Naime danas su, upravo povodom završetka mandata i poslednjeg radnog dana poslanika, ministar finansija Siniša Mali i poslanici Srpske napredne stranke podelili cveće poslanicama, a to je, kako je rekao Mali, bio i način da im se zahvali na dosadašnjoj saradnji.
Po čemu će, međutim, kada se podvuče crta, ostati upamćen poslednji saziv srpskog parlamenta?
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Mandat mu jeste bio skraćen, ali to nije jedina stvar po kome će se pamtiti. Za mnoge prva stvar u tom smislu biće njegov sastav, jer je dve trećine poslanika bilo iz jedne stranke. Osim toga, jedan od najvažnijih stvari koja se odigrala tokom ovog saziva svakako su usvojene ustavne promene i referendum. Takođe, mesecima je vođen i međustranački dijalog, a raspravljalo se o zakonima od kojih su neki ključni doneti krajem godine.
U brojkama to izgleda ovako: poslanici su od početka mandata na predlog Vlade Srbije usvojili 253 zakona, od čega 21 po hitnom postupku.
Kada je o zakonima reč, ostaće upečatljivo da je pred kraj ovog skraćenog skupštinskog mandata usvojen set izbornih zakona, koji se odnose upravo na izbore koji će biti odražni u aprilu - Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije i Zakon o dopuni Zakona o vanparničnom postupku.
Povezane vesti
Osim toga, Skupština je tokom 19 meseci neke zakone i povukla iz procedure.
Tako su, nakon polemika i kritika javnosti iz skupštinske procedure povučeni Zakon o vodama i Zakon o eksproprijaciji. Buru u javnosti podigao je i Zakon o refrendumu i narodnoj inicijativi, čije su ukidanje tražili ekološki aktivisti. Zakon je usvojen uz izmene u članovima 7, 20, 43 i 44, koji se odnose na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i na rok za ponovno raspisivanje referenduma.
Međutim, rad ovog saziva obeležili su i neki zakoni o kojima se mnogo govorilo, ali koji, uprakos velikim očekivanjima nisu ugledali svetlost dana, a pre svega reč je o Zakonu o istopolnim zajednicama.
Dvanaesti saziv parlamenta održao je i ukupno 557 sednica različitih skupštinskih odbora, a osim toga, predsednik skupštine je od marta 2021. godine vodio i međustranački dijalog, na dva koloseka, sa i bez posrednika iz Evropskog parlamenta.
Upravo kao ishod ovih razgovora, donete su mere za poboljšanje izbornih uslova i rada medija tokom izborne kampanje. Dačić je po završetku procesa istakao da je dijalog bio dobra saradnja Narodne skupštine Srbije i Evropskog parlamenta, što je važno za budućnost. Takođe, ono što je obeležilo kraj 2021. godine i početak naredne jesu promene Ustava u oblasti pravosuđa.
Naime, poslanici su u novembru usvojili Akt o promeni Ustava, nakon čega je održan referendum o ustavnim promenama. Ovom aktu prethodile su skupštinske rasprave vođene od juna, kada je usvojen Predlog o promenama Ustava, koji je dala Vlada.
Potvrđivanjem Akta o promeni Ustava na referendumu, Skupština je na posebnoj sednici 9. februara proglasila usvajanje ovih promena.
Povezane vesti
"Bez opozicije, 99 odsto usvojenih zakona predložila Vlada"
Milena Manojlović iz Otvorenog parlamenta Inicijative organizacije Crta, koja prati rad Narodne Skupštine, kaže za Euronews Srbija da je ovaj saziv od početka je bio specifičan u tome što mu je u startu oročen mandat.
Sastav parlamenta
U Skupštini, koju inače čini 250 narodnih poslanika, nakon izbora održanih u junu 2020. godine, dve trećine poslanika bilo je iz Srpske napredne stranke.
SNS-u je pripalo 188 mandata, Socijalističkoj partiji Srbije 32, a Srpskom patriotskom savezu - 11, koji su se kasnije ujedinili sa SNS-om.
Povezane vesti
Skupština je konstituisana 3. avgusta 2020. godine, a za predsednika je imenovan Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije.
Kada je reč o manjinskim strankama, devet poslanika imao je Saveza vojvođanskih Mađara, četiri poslanika Stranka pravde i pomirenja, tri poslanika Partija demokratskog delovanja, tri poslanika Stranka demokratske akcije Sandžaka.
Ako se pogleda aktivnost poslanika, najviše aktivnih bilo je iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, 2.558, kojih je svakako u parlamentu bilo najviše.
Poslanici Socijalističke partije Srbije upisali su 591 obraćanje, a slede poslanici poslaničke grupe Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke, 466.
"U njemu je sedelo 97 odsto poslanika koji su pripadali vladajućoj većini, dok opozicije, praktično i nije bilo. To je u velikoj meri negativno uticalo na obavljanje osnovnih funkcija koje Ustav pripisuje Skupštini", kazala je Manojlović.
Ona je govorila o najčešćim polemikama poslanika, kao i rečniku tokom raspava.
"Skupštinske rasprave su se uglavnom koristile za napade na opozicione političare, medije i javne ličnosti koje su iznosile bilo kakvu kritiku na račun izvršne vlasti, a sam govor i rečnik narodnih poslanika često nije bio u skladu sa etičkim standardima koje bi u instituciji poput Skupštine trebalo da se poštuju", navela je Milena Manojlović.
Ističe da je 99 odsto predloga zakona koji su usvojeni podnela Vlada Srbije.
"Kao rezultat toga čak dve trećine zakona je usvojeno bez amandmana, što donekle obesmišljava proces u kome je cilj da se dođe do najkvalitetnijeg rešenja. Osim toga, više od trećine sednica skupštinskih odbora je trajalo kraće od 10 minuta", istakla je Manojlović u izjavi za Euronews Srbija.
Kako je zaključila, istraživanja Otvorenog parlamenta su potvrdila da su rasprave tokom ovog saziva parlamenta "bile fokusirane na predsedniku Republike, a ne na radu Vlade, iako je nadzor nad radom Vlade u osnovi kontrolne funkcije parlamenta".
Po čemu će poslanici pamtiti mandat u 12. skupštinskom sazivu?
Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović istakao je za Euronews Srbija da će ovaj skupštinski saziv pamtiti najpre po mladim kolegama.
"Afirmisana su neka nova lica, pre svega mladi ljudi koji du spremni da se bore. To mi je najveći utisak", kazao je Đukanović.
E-Stock/Dušan Milenković
Sa druge strane, poslanik Samir Tandir iz Stranke pravde i pomirenja ističe da mu je ovo prvi mandat te da iz tog razloga ima dosta utisaka o radu Skuštine, kolegijuma, resornih odbora.
"Sve je to veliko i iskustvo i velika škola i čast. Zadovoljan sam svojim angažmanom, drugi sam poslanik po broju javljanja što je nesvakidašnje kada su u pitanju predstavnici manjinskih zajednica i poslanici debitanti. Negativan utisak koji ću pamtiti je to što je u toku saziva preminuo lider naše stranke moj učitelj i prijatelj akademik Muamer Zukorlic", kazao je Tandir za Euronews Srbija.
Tanjug/Tara Radovanović
Takođe, kada je reč o manjinskim strankama, poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor naveo je da će poslaničke dane od 2020. do 2022. pamtiti po dva važna procesa koji su se vodili.
"Okončana su dva važna procesa, ustavna revizija u delu o pravoduđu i međustranački dijalog. Oba procesa se vezuju za ovaj saziv, a oba dostignuća su bitna za stanje demokratije u Srbiji", rekao je Pastor za Euronews Srbija.
Tanjug/Zoran Žestić
Kako je dodao, Pastor očekuje da se ubrza proces evropskih integracija, kao i to da na ovim izborima ne bude bojkota.
Poslanik Vladan Glišić je, nakon napuštanja Srpskog patriotskog saveza svoj poslanički mandat nastavio kao samostalni poslanik. On je za Euronews Srbija istakao da će ovaj skupštinski saziv svakako ostati umapćen po tome da je bio skoro jednopartijski.
Tanjug/Zoran Žestić
"Posle 30 godina višepartizma, završili smo u skoro jednopartijskoj skupštini. To je poraz naših institucija, ali on je posledica procesa koji traje decenijama. Poražavajuće je što niti jedna stranka vlasti ni opozicije, bilo pro evropska, bilo suverenistička ne vidi da je stranačka podela najveći korupcioni virus u našem političkom sistemu", kazao je Glišić.
Komentari (0)