Skupština Srbije proglasila promene Ustava u oblasti pravosuđa

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

09/02/2022

17:16

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Skupština Srbije proglasila je promene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa. Proglašeni su Akt o promeni Ustava Republike Srbije i Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava Srbije.

Sednici su prisustvovali premijerka Ana Brnabić, ministarke Maja Popović, Gordana Čomić i Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, članovi Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava i predstavnici pravosudnih organa.

Izmene Ustava svečano su proglašene uz intoniranje himne "Bože pravde", a ispred Doma narodne skupštine bila je postavljena Garda.

Dačić je na početku sednice podsetio da je skupština dvotrećinskom većinom usvojila akt o promeni Ustava Srbije i donela odluku o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja akta.

Propisano je da akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.

Na republičkom referendumu zaokruživanjem odgovora "da" izjasnilo se 1.189.460 glasača ili većina izašlih, pa se akt smatra usvojenim.

“Želim još jednom da se zahvalim svima koji su učestvovali u ogromnom poslu ustavnih promena. Srbija je napravila veliki iskorak u oblasti vladavine prava i u dubokom je interesu Srbije i njenih građana. Zahvaljujem građanima koji su glasali”, rekao je Dačić.

Narodna skupština je proglasila i Ustavni zakon za sprovođenje akta o promeni Ustava na osmoj posebnoj sednici.

“To će ostati kao amanet ovog saziva Narodne skupstine, da je to redak primer da se aktuelna vlast odrekla dela svojih ovlašćenja, naročito kada je reč o kadrovskoj problematici, vrednost je utoliko veća”, rekao je Dačić.

Dačić je kazao da je moguće da će Skupština pre raspisivanja izbora još jednom zasedati.

Koji su naredni koraci?

Akt o promeni Ustava u oblasti pravosuđa usvojila je Narodna skupština Republike Srbije 30. novembra. 2021. godine. Nakon toga, prema propisima, Akt je potpisao predsednik Srbije, a potom je predlog o promenama Ustava izglasala i Vlada Srbije.

Na kraju, o promenama Ustava, kako je predviđeno zakonom, izjašnjavali su se građani na referendumu, koji je održan 16. januara.

Glasanjem su birači podržali promene Ustava. Podršku promenama dalo je 59,62 odsto izašlih, dok je protiv glasalo 39,35 odsto građana koji su izašli na referendum.

Nakon potvrde promena na referendumu, njih je morala na potvrdi i Skupština. Posle ovog koraka, sledi rad na donošenju zakona u oblasti na koju se promene odnosi, što je u ovom slučaju pravosuđe.

Na šta se odnose promene?

Podsetimo, promene se odnose na izbor sudija i tužilaca, što bi trebalo da omogući veću nezavisnost sudstva, što je jedna od obaveza Srbije prema EU i definisana je Akcionim planom za Poglavlje 23. Srbija je ovo poglavlje, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, otvorila u julu 2016. godine.

"Osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste činjenica da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija", piše u obrazloženju Vlade Srbije.

Menjaju se odredbe koje se tiču izbora sudija i predsednika sudova, izbora javnih tužilaca i zamenika, nadležnosti Narodne skupštine i načinu odlučivanja u Skupštini, sastava Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Ukratko, menja se način na koji se sudije i tužioci biraju, a novo je to što će ih ubuduće birati Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca i u izboru neće direktno učestvovati Narodna skupština.

Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope, koje pomno prati ove promene, pozdravila je u oktobru inicijativu Srbije da aktuelni Ustav uskladi sa evropskim i međunarodnim standarima.

U saopštenju objavljenom 24. oktobra navodi se da revidirani nacrt ustavnih amanadmana ispunjava "većinu ključnih preporuka" i da je njihova "puna i brza implementacija ključna".