Igre 
O čemu će se tačno glasati na referendumu o promeni Ustava Srbije?
Komentari14/01/2022
-06:56
U nedelju 16. januara, u Srbiji će biti održan referendum na kome će se građani izjašnjavati o promeni Ustava Srbije. Građanima su na kućnu adresu stigla obaveštenja o tome šta se tačno menja.
Reč je o promenama odredbi koje se isključivo tiču pravosuđa, a koje su, prema rečima stručnjaka, važne sa stanovišta nezavisnosti sudstva, ali i evropskih integracija. Građani će sa "da" ili "ne" odgovoriti na pitanje "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?".
Utisak je, međutim, da mnogi i dalje ne znaju za šta će tačno glasati ako zaokruže jednu od dve opcije.
Šta se tačno menja?
Promena Ustava, koja bi trebalo da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu, jedna je od obaveza Srbije prema EU i definisana je Akcionim planom za Poglavlje 23. Srbija je ovo poglavlje, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, otvorila u julu 2016. godine.
"Osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste činjenica da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija", piše u obrazloženju usvojenog predloga Vlade Srbije.
Ministarka pravde Maja Popović objasnila je 30. novembra da se politika isključuje iz izbora sudija i tužilaca. O tome će, prema izmenama, odlučivati dva nezavisna tela, koja bi trebalo da budu konstituisana posle referenduma.
Ako referendum uspe, menjaju se odredbe koje se tiču izbora sudija i predsednika sudova, izbora javnih tužilaca i zamenika, nadležnosti Narodne skupštine i načinu odlučivanja u Skupštini, sastava Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Ukratko, menja se način na koji se sudije i tužioci biraju, a novo je to što će ih ubuduće birati Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca i u izboru neće direktno učestvovati Narodna skupština.
Povezane vesti
Dakle, iako je u javnosti bilo drugačijih tvrdnji, u obaveštenju koje su građanima Srbije stigla na kućnu adresu jasno je naznačeno da se Akt o promeni Ustava isključivo odnosi na pravosuđe i ne menjaju se drugi delovi.
Ocena Venecijanske komisije
Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope, koje pomno prati ove promene, pozdravila je u oktobru inicijativu Srbije da aktuelni Ustav uskladi sa evropskim i međunarodnim standarima.
U saopštenju objavljenom 24. oktobra navodi se da revidirani nacrt ustavnih amanadmana ispunjava "većinu ključnih preporuka" i da je njihova "puna i brza implementacija ključna".
"Revidirani ustavni amandmani, ako budu usvojeni, imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u srpskom pravosuđu, ali mnogo će zavisiti od njihove primene. Sadašnja ustavna reforma je neophodan i važan prvi korak u procesu, ali ne predstavlja završetak ovog procesa. Zakonske izmene neophodne za punu implementaciju ustavnih amandmana trebalo bi da budu pripremljene po hitnom postupku", navela je Venecijanska komisija.
Međutim, Venecijanska komisija je istakla i da nije poštovana preporuka o mehanizmu protiv zastoja u procesu izbora članova Visokog saveta sudstva, a da je preporuka o sastavu Visokog saveta tužilaca samo delimično poštovana, te da da za preporuke koje nisu poštovane postoji prostor da se sprovedu kroz zakonske izmene.
Šta kažu stručnjaci?
I dok zvaničnici iz Evropske unije poručuju da je cilj dostizanje nezavisnog pravosuđa i vladavine prava, pojedine političke opcije u Srbiji oštro se protive "spolja nametnutim rešenjima". Za neke je čitava procedura za promenu ustava nedemokratska i protivustavna, jer je postupak prokrenula Narodna skupština u kojoj, kako kažu, nema opozicije. Zato pozivaju građane da na referendumu zaokruže "ne", jer time glasaju i protiv ustavnih promena, ali i protiv same vlasti.
Stručnjaci, međutim, uglavnom naglašavaju pozitivne strane ovih promena. Profesor pravnog fakulteta i član Venecijanske komisije Vladan Petrov rekao je nedavno da će se na referendumu odlučivati o stručnom i nadstranačkom pitanju koje nema političku dimenziju. Uz to, istakao je i da je ovo nužan uslov bez kog nema priče o kvalitetnijoj vladavini prava u Srbiji.
Povezane vesti
Kako je dodao, ustavne promene ne donose se zbog toga što je Venecijanska komisija nešto nalagala, već zato što je bilo potrebno poboljšati deo Ustava o pravosuđu.
"Sudija mora imati garancije da ne zavisi od politike. Mora biti usredsređen na predmete i ne razmišljati o tome da bi sa eventualnom promenom parlamentarne većine, do koje nužno mora da dođe pre ili kasnije, mogao biti razrešen iz nekog razloga koji je predviđen zakonom, a ne Ustavom", rekao je Petrov za RTS.
Sudija Apelacionog suda Dragana Boljević istakla je za Euronews Srbija da su promene ustava izuzetno značajne, međutim, kako je rekla, politika je zasad "pojela pitanje ustavnih promena".
"Za sad je politika pojela pitanje sadržine ustavnih promena, zaista se to svelo na političko pitanje, ko god da osporava ustavne promene, on to osporava sa aspekta politike, paušalno, bez ikakvih konkretnih zamerki šta to ne valja u ovim ustavnim rešenjima".
Tanjug/Sava Radovanović
O konkretnim zamerkama govorila je pravnica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić. Ona je naglasila da izmene imaju dobre i loše strane, a kako kaže nesporno dobre tiču se ukidanja prvog madata za sudiju u trajanju od tri godine. Ipak, kako ona kaže, tužilaštvo i dalje ostaje "pod šapom vlasti".
"Izbor sudija i tužilaca se sasvim izmešta u pravne savete, ali tamo presudnu ulogu opet imaju ljudi koje vladajuća većina bira u Skupštini. Tako se uticaj zadržava, samo drugim sredstvima. Ogroman problem je što tužilaštvo ostaje pod šapom izvršne vlasti. Jer, najviši tužilac i dalje se bira u parlamentu, a pod njim su, poput vojne hijerarhije, svi ostali tužioci. Čak se u tužilačkom savetu broj članova iz redova tužilaca smanjuje, a u savetu ostaje kao član i ministar pravde", rekla je ona.
Inače, referendum u nedelju biće prvi na kom će se glasati u skladu sa novim Zakonom o referendumu, pa tako neće biti potrebno da na njega izađe više 50 odsto upisanih birača da bi se on smatrao validnim. Dakle, odlučiće većina izašlih birača.
Poslednji referendum je u Srbiji održan 2006. godine, upravo kada je promenjen Ustav Srbije. Preambula aktuelnog Ustava Srbije, u kojoj se navodi da je "Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije", i koja se često pominjala u javnosti i kroz ovu kampanju, neće biti tema referenduma koji će biti održan 16. januara.
Komentari (0)