Igre 
Referendum se bliži, a vlast i opozicija odmeravaju snage – da li je pitanje promene Ustava "pojela politika"
Komentari20/12/2021
-20:14
Za manje od mesec dana građane Srbije očekuje izjašnjavanje na referendumu o ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa. Referendumska kampanja, bar ona zvanična, još nije počela, ali u javnosti postoje razmimoilaženja po tom pitanju.
Dok zvaničnici iz Evropske unije poručuju da je cilj dostizanje nezavisnog pravosuđa i vladavine prava, što je jedan od ključnih uslova za napredovanje Srbije u evrointegracijama, pojedine političke opcije u Srbiji oštro se protive "spolja nametnutim rešenjima".
Skupštinska procedura za usvajanje novog ustava završena je, podsetimo, 30. novembra kada je i predsednik parlamenta Ivica Dačić raspisao referendum. Ipak, osim što mnogim građanima i dalje nije najjasnije o čemu ćemo se to izjašnjavati 16. januara, prema oceni stručnjaka, pitanje sadržine ustavnih promena sada je "pojela politika".
Zašto je sve više predstavnika opozicije za opciju "ne"?
Nekoliko predstavnika opozicionih političkih partija pozvalo je u proteklih nekoliko dana građane da izađu na referendum, ali da glasaju protiv. Za neke je čitava procedura za promenu ustava nedemokratska i protivustavna, jer je postupak prokrenula Narodna skupština u kojoj, kako kažu, nema opozicije. Zato pozivaju građane da na referendumu zaokruže "ne", jer time glasaju i protiv ustavnih promena, ali i protiv same vlasti.
"Vlast želi da tajnim putem sprovede neku svoju politiku, suprotno volji većine građana. Najpoštenije bi bilo da ovaj referendum bude poništen, da bude odložen za vreme posle izbora, da u novom sazivu skupštine dođe do nove rasprave o ustavu, a da se ovakvo nedemokratsko stanje prekine. Vodimo kampanju protiv, pozivamo građane da izađu i glasaju protiv - i protiv vlasti i protiv promene ustava", rekao je za Euronews Srbija lider pokreta Dveri Boško Obradović.
Iako je većina stranaka, barem zasad, uzdržana, prelomili su, kako se čini, i koalicija NADA, pokret Dosta je bilo i organizacija Ne davimo Beograd, čiji će zvaničnici pozvati građane da glasaju protiv.
Da li će možda ovo pitanje biti jedina tačka u kojoj će opozicija biti ujedinjena videće se u narednom periodu, a lider Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić pozvao je opoziciju da se dogovori "makar oko tog pitanja".
Povezane vesti
"Pozivam (opozicione lidere) na političku akciju, da se izađe sa stavom pred građane, da se građani edukuju u političkom smislu, da im se obrazloži zašto treba izaći na referendum i zašto glasati protiv", rekao je Tadić za Radio-televiziju Vojvodine (RTV).
Sudija Apelacionog suda Dragana Boljević za Euronews Srbija kaže da se čini da ljudi ne razumeju koliko su značajne promene u oblasti pravosuđa i to delom zbog galame koja dolazi od strane pojedinih političara.
"Za sad je politika pojela pitanje sadržine ustavnih promena, zaista se to svelo na političko pitanje, ko god da osporava ustavne promene, on to osporava sa aspekta politike, paušalno, bez ikakvih konkretnih zamerki šta to ne valja u ovim ustavnim rešenjima", rekla je ona.
Izlazak na referendum je za pojedine opozicione partije problematičan iz više uglova, smatra politički analitičar Đorđe Trikoš i dodaje da bi to značilo da priznaju legitimitet skupštine koju su prethodno bojkotovali.
"Ali to je još i manji problem u odnosu na ono, imaju li oni uopšte resursa da učestvuju u jednom takvom referendumu pred izbore koji dolaze u aprilu. Dakle, za određeni broj političkih subjekata u zemlji je zapravo luksuz da izlaze na ovaj referendum, da ne pričam o tome da rezultat na tom referendumu može da utiče povratno na percepciju građana o tome ko je zapravo onaj ko ima političku snagu u zemlji", istakao je on.
Šta se menja i šta je za neke političare sporno?
Iako je u javnosti zabuna oko toga šta se tačno menja trajala mesecima, na referendumu 16. januara o promeni ustava, glasaće se isključivo o promenama koje se tiču oblasti pravosuđa.
Menja se način na koji se sudije i tužioci biraju, a novo je to što će ih ubuduće birati Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca. U izboru, ako promene budu usvojene, neće direktno učestvovati Narodna skupština.
Povezane vesti
Prema rečima stručnjaka, ove promene neophodne su kako bi se obezbedila nezavisnost sudstva, ali su važne i sa aspekta evropskih integracija zemlje. Iako ih je odobrila Venecijanska komisija, pojedine opozicione strane smatraju ove izmene neprihvatljivim.
"Što se tiče samog sadržaja i karaktera ustavnih promena, one su za nas neprihvatljive iz još jednog razloga: zato što se odlučivanje o izboru sudija i tužilaca izmešta iz Narodne skupštine i više narodni predstavnici, dakle narod kao nosilac suvereniteta neće moći da utiče na izbor sudija i tužilaca, što znači da će izbor sudija i tužilaca da se prebaci u sivu zonu. Narodni predstavnici u skupštini moraju da nastave da kontrolišu pravosuđe u Srbiji. Ovo ustavno novo rešenje za nas je neprihvatljivo, odnosno smatramo da ovaj akt o promenama ustava treba da bude poništen", istakao je Boško Obradović.
Prema mišljenju Veljka Odalovića, generalnog sekretara Skupštine Srbije, prosečni građanin se nije posebno zainteresovao za ovaj referendum, a ono što ih je "zagolicalo" jesu netačne informacije o tome šta se menja.
Povezane vesti
"Ovo je reč o pravosuđu. Da se utvrdi način izbora ubuduće, da će struka imati dominantnu ulogu u visokom savetu i u jednom i u drugom kad su sudije i tužioci u pitanju", naveo je on.
Na pitanje da li je saglasan sa konstatacijom da je "politika pojela ustavno pitanje", Odalović kaže da su mnogi pokušali sebi da naprave benefit i dobiju prostor.
"Politizuje se priča, ne uvažava se stav struke, udruženja su imala svoj prostor i neke primedbe na koje su oni ukazali su prihvaćene i to je sve usaglašeno i sa poslednjim stavom Venecijanske komisije", rekao je Odalović.
Građani i dalje nedovoljno informisani
Republička izborna komisija utvrdila je za sada izgled glasačkih listića i naknada za sprovođenje referenduma, ali o čemu se tačno odlučuje 16. januara, čini se da većini građana još uvek nije dovoljno jasno.
Prema istraživanju "Faktor plusa", kada je reč o referendumu i na pitanje koliko su informisani o predstojećem referendumu, 43 odsto građana je odgovorilo da o toj temu zna "malo", 25 procenata je reklo da nije uopšte, 14 njih donekle, 10 ne zna, a u potpunosti je informisano svega osam odsto ljudi.
Vremena da se javnost upozna sa onim što se od nje očekuje je jako malo, kaže za Euronews Srbija programski direktor CRTA Raša Nedeljkov.
"U jednom od veoma važnih pitanja, kako će izgledati ustav, podela vlasti i kako će i u kojoj meri sudstvo biti nezavisno od druge dve grane vlasti ostaje praktično neodgovorno. Velika enigma koja stoji ispred nas", rekao je on.
Kako je rekao, sistematska informisanost ili kampanja ne postoji, te je "u nečijem interesu da građani malo znaju o toj temi". Fokus je, dodaje, na podeli politika da li ćete podržati vlast ili opoziciju.
Odalović napominje da je kampanja vođena par meseci unazad i da je pitanje bilo medijski pristuno. Kako kaže, nema mnogo nepoznanica o tome šta se menja, a već danas će krenuti najtransparentnija kampanja.
Inače, za uspeh referenduma, prema novom zakonu, više nije potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine koja izađe na glasanje.
Komentari (0)