Igre 
Dačić raspisao referendum o promeni Ustava Srbije: Glasanje - 16. januara
Komentari30/11/2021
-18:55
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić raspisao je referendum o promeni Ustava Srbije, koji će biti održan 16. januara. Pitanje na referendumu glasi: "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?", a građani se izjašnjavaju sa "da" ili "ne".
Prethodno jsu sa 193 glasa za i tri protiv poslanici Skupštine Srbije usvojili predlog Akta o promeni Ustava Srbije, predlog Ustavnog zakona za sprovođenje tog Akta i predlog odluke o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava čije usvajanje omogućava promene Ustava u delu koji se tiče pravosuđa.
"Promena Ustava odnosi se samo na onaj deo koji se tiče uređenja vlasti odnosno načina izbora sudija i tužilaca i nema nikakve veze sa pitanjem preambule i Kosova i Metohije, jer je naš stav jasan, da je to deo Srbije. Takođe, nema veze ni sa mnogim pitanjima o kojima se govori prethodnih dana, tiče se isključivo vladavine prava i pravosuđa.", naveo je Dačić.
On je pozvao sve građane da izađu na referendum jer je, kako je naveo, u interesu Srbije da se potvrdi ova odluka Narodne skupštne.
"Na referendumu nema pobednika, ali ja želim Srbiji da pobedi na referendumu i da uradimo ono što je najbolje za Srbiju", dodao je predsednik parlamenta.
Razlog za raspisivanje ovog referenduma jesu promene Ustava u oblasti pravosuđa, za koje je ministarka pravde Maja Popović rekla da će "povećati pravnu sigurnost građana, pravnu zaštitu i nametnuti razumne rokove za suđenja", ali i da će pomoći Srbiji u evrointegracijama.
Tanjug/Jadranka Ilić
Povezane vesti
Venecijanska komisija ocenila je da revidirani nacrt ustavnih amandmana o pravosuđu u Srbiji ispunjavaju "većinu ključnih preporuka" i da je njihova "puna i brza implementacija ključna".
Popović je tokom današnje skupštinske rasprave podsetila na razloge za promene Ustava, koje imaju za cilj, između ostalog, povećanje pravne sigurnosti građana, pravnu zaštitu i suđenje u razumnom roku.
"Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23. Promene ustava u oblasti pravsuđa uslov su za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan je od prioriteta politike Evropske unije", rekla je Popović.
Srbija, kako je dodala iz tog razloga posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Poglavlja 23, a tiču se pravosuđa i osnovnog prava.
U interesu građana je da imamo pravosuđe koje je nepristrasno, stručno, odgovorno i efikasno. Takvo pravosuđe možda će najbolje da štiti ustavnom zajamčena prava i slobode naših građana, i sudi pravično i u razumnom roku.
Samo takvo pravosuđe je pravosuđe u koje će građani imati poverenja, rekla je on
Ukazala je i na to da će nakon promene Ustava biti doneti novi zakoni i to: zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o javnom tužilaštvu i zakon o Visokom savetu tužilaca.
Povezane vesti
Šta se menja?
U novim izmenama Ustava menja se način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i proces izbora sudija i predsednika sudova. Takođe, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva a Državno veće tužilaca menja naziv. Predloženim amanmanima se ukida trogodišnji probni mandat sudija i tužilaca, a predviđene su i promene u nadležnostima Narodne skupštine i odlučivanja u Skupštini.
Tekst Ustavnog zakona, koji će pratiti ustavne promene, predviđa da članovi sudskog i tužilačkog saveta iz reda sudija i tužilaca ostaju do kraja mandata na koji su izabrani, kao i republički javni tužilac i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, mada se obema funkcijama menjaju nazivi.
Predviđa se reforma javnog tužilaštva na čijem će čelu biti Vrhovni javni tužilac umesto Republičkog javnog tužioca. Javnim tužilaštvom će rukovoditi jedan javni tužilac, a sadašnji zamenici tužioca će imati funkcije javnih tužilaca. Predviđeno je i da je javno tužilaštvo "jedinstven i samostalan organ" koji goni izvršioce krivičnih dela. Vrhovni javni tužilac odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini, ali ne i za postupanje u nekom konkretnom predmetu.
Povezane vesti
Iz novih rešenja izbačena je i Pravosudna akademija za obuku sudija i tužilaca, a izmenjen je delimično i sastav sudskog i tužilačkog saveta u odnosu na Nacrt iz 2018. godine.
Tanjug/Slobodan Miljević, Tanjug/Sava Radovanović
U sastav Visokog saveta sudstva od 11 članova, prema predloženim rešenjima, ulazi šest sudija koje biraju njihove kolege, i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština i koji ne mogu biti članovi političke partije, stoji u predloženim rešenjima ustavnih amandmana.
Predviđeno je da se ukine trogodišnji probni mandat sudija i tužilaca, koje više neće birati Narodna skupština. Skupština bi trebalo da ubuduće bira samo vrhovnog javnog tužioca, koji će zameniti republičkog javnog tužioca, a odlučivaće i o prestanku njegovog mandata.
Državno veće tužilaca menja naziv u Visoki savet tužilaca i činiće ga 11 članova, pet tužilaca koje biraju njihove kolege, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i Ministar pravde.
Način izbora istaknutih pravnika nije menjan u odnosu na Nacrt iz 2018. godine, kao ni rešenja koja se tiču Vrhovnog suda koji će zameniti Vrhovni kasacioni sud.
Amandmani izričito navode da niko izvan javnog tužilaštva ne može da utiče na njegov rad i odlučivanje u pojedinom predmetu, dok Vrhovni javni tužilac i javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih javnih tužilaca koji rukovode radom javnih tužilaštava i javnih tužilaca u konkretnom predmetu, prenosi Tanjug.
Komentari (0)